Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dositej Obradović SABRANA DELA KOMPLET 1 - 6

IZVANREDNO * JEDINSTVENO * NEKORIŠĆENO

BIBLIOFILSKO IZDANJE

KOMPLET ZA KOLEKCIONARE

Izdavač `ZADUŽBINA DOSITEJA OBRADOVIĆA`.

1. PISMA HARALAMPIJU * ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
2. BASNE * ISTINA I PRELEST * PUT U JEDAN DAN
3. SOVJETI ZDRAVOGO RAZUMA * SLOVO * ETIKA
4. SOBRANIJE RAZNIH NARAVOUČITELNIH VEŠTEJ
5. SPISI IZ DALMACIJE
6. PESME * PISMA * DOKUMENTI

Dositej Obradović (1739 – 1811), veliki spski pisac, filozof, prosvetitelj, prvi srpski ministar prosvete.
Uloga Dositeja Obradovića i njegovog učenja u periodu prosvetiteljstva u Srbiji imala je nemerljivu vrednost po srpsku kulturu.
Svoju biografiju Dositej je sam napisao.
„Život i priključenija” beleže period od rođenja ovog srpskog književnika i opisuju njegov život, zaključno sa njegovim mnogobrojnim putovanjima.
Otuda, kako to ne predstavlja Dositejev život od rođenja do smrti, već period o kojem, pak, piše onaj Dositej koji je vremenski distanciran i od doba detinjstva, ali i od mladićkog doba i putovanja, ova autobigrafija biva žanrovski još autentičnija i osobenija. Retki su slučajevi autobiografija gde se autorska ličnost ovako višestruko može raslojiti.
Kako i u ovoj autobigrafiji nalazimo, Dositej Obradović rodio se u Čakovu, u rumunskom delu Banata, godine 1739, pred Mitrovdan, što mu najverovatnije i donosi svetovno ime, Dimitrije. Bez oca Đurđa i majke Krune ostaje rano, pa ga je čuvao njegov tetak, Nikola Parčanin.
Dositej se već kao dete pored spskog učio i rumunskom jezku, a uskoro će početi učiti i grčki jezik. Već tada počeo je sa čitanjem starovizantijske književnosti, koju je zavoleo. Naročito je rado čitao žitija svetaca.
Kako sam Dositej u jednoj zanimljivoj i pomalo komičnoj epizodi svoje autobigrafije beleži, u jednom će se periodu svoga mladićkog života, inspirisan upravo životima svetaca, potruditi, kako i mi znamo, bezuspešno, da postane svetac.

Manastir u kojem se događala ova interesantna dogodovština nestašnog deteta a budućeg velikog srpskog prosvetitelja, književnika i filozofa, Dositeja Obradovića, jeste Hopovo, u koje beži 1758. godine. Iako u manastiru nije dugo boravio, to vreme je suštinski uticalo na odabiranje budućeg životnog poziva i delovanja. Čitajući mnoge knjige, mahom teološke i istorijske prirode, mladi Dositej Obradović se nepovratno zaljubljuje u nauku, mudrost i zdravo rezonovanje. Iguman manastira u Hopovu podsticaće Dositeja da napusti manastir i krene dalje da se obrazuje, da bi istinski mogao pomoći svome narodu.

Otuda, 1761. godine Dositej kreće sa svojim putovanjima, koja će trajati narednih 40 godina! Lista mesta koje je Dositej Obradović posetio duga je i impresivna – od zemalja Balkana, naročito Dalmacije, Male Azije, Nemačke, Italije, Francuske, preko Engleske, Austrije, sve do Rusije. Gde god da je bio, Dositej se obazovao, temeljito, i u svim oblastima.
U Beču je učio nemački jezik i književnost, u Haleu filozofiju i teologiju, u Lajpcigu se učio fizici.
Pored grčkog i rumunskog jezika, koje je naučio u detinjstvu, Dositej je znao i novogrčki, nemački, ruski, engleski, francuski, italijanski, albanski.

Upravo u Lajpcigu počinje sa objavljivanjem svojih knjiga. Sve one su pravi primerci ideja prosvetiteljstva. Zdrav razum, obrazovanje, večito usavršavanje, ali ne samo zarad lične koristi već i radi doprinosa vlastitoj sredini i narodu, to je ideja kojom se Obradović vodio. To je istovremeno ono što čoveka čuva od zaborava. Čovekova najveća zaostavština jesu njegova dela kojima će pomoći budućim naraštajima. I sam Dositej znao je, suočavajući se sa protivnicima njegovog dela, da će prave zasluge za rad doći u budućnosti, posthumno, što se zaista i desilo.

Prvi Dositejev rad koji je štampan jeste „Pismo Haralampiju”. On nastaje 1783. godine, iste one kad i „Život i priključenija”. „Pismo Haralampiju” postaje pravi manifest, programsko pismo, u kojem Dositej objašnjava svoje ideje i stavove. Tu Dositej beleži da knjige valja štampati na narodnom jeziku. Ukazuje na prostore na kojima živi naš narod, tj. gde se govori naš jezik.

Dositej potom objavljuje i druga dela, poput „Sovjeta zdravago razuma”, povodom čijeg objavljivanja je nastalo „Pismo Haralampiju”. Objaviće „Sobranije”, zbirku ogleda iz filozofije i morala, kao i „Basne”, koje su rezultat prevoda Ezopovih, Lafontenovih i Lesingovih basni.