Detaljno stanje: Odlično
Originalnost: Original
Materijal: Porcelan
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

CARL SCHEIDIG - Figura dve veverice (1935-1972)

Dimenzije

Visina: 13 cm
Dužina: 11,5 cm
Širina: 5 cm

Težina: 170 g

Žig na dnu:

(Inicijali) CS (za Carl Scheidig, na grudima stilizovanog orla s krunom)

„Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ koristila je žig od 1935. do 1972. godine.

U godinama pre nego što je uspešan biznismen Carl Scheidig (Karl Šajdih) osnovao novu fabriku: „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ u mestu Gräfenthal (Grefental), još nekoliko takvih fabrika otvoreno je u istom području, kao, na primer, „Weiß, Kühnert & Co.“ i „Unger, Schneider & Co.” u Gräfenthalu kao i “Leube & Co.” u obližnjem Reichmannsdorfu (Rajhmansdorf). Iako je područje bilo veoma pogodno za tu vrstu posla, mnogi su smatrali da Scheidig nema nikakvih šansi pored takve konkurencije. Ipak, Carl Scheidig je bio iskusan biznismen koji nije donosio nerazumne odluke, i mesto za novu fabriku izabrao je veoma pažljivo. Sama lokacija je u blizini željezničke stanice što je omogućavalo laku dopremu sirovina i isporuku gotovih proizvoda distributerima širom Nemačke. Okolina je bila bogata sirovinama čime je fabrika mogla da jeftino zadovolji svoje potrebe.
Pri izboru asortimana Scheidig je pažljivo proučio kataloge okolnih kompanija i polako popunjavao praznine koje su preostale. Nije proteklo mnogo vremena dok trgovci, u poseti drugim kompanijama u potrazi za novim predmetima, nisu otkrili da Scheidig nudi širok spektar proizvoda za kojima su tragali. Kao što je Scheidig i planirao, trgovci koji bi se snabdeli u drugim kompanijama dolazili su kod njega da završe svoju nabavku – čitavo područje oko Gräfenthala nudilo je sve što su tražili. Ubrzo, fabrici su se pridružili dizajneri i drugi specijalisti iz okolnih fabrika, privučeni mogućnošću da realizuju slobodno svoje ideje i nove dizajne. 1913. godine fabrika je već imala 160 zaposlenih.
Proteklo je dosta vremena pre nego što su druge kompanije shvatile da Scheidig šalje besplatne uzorke čim se trgovci jave i da je već dobio velike ugovore s trgovcima koji su se uverili u kvalitet i dizaj njegovih proizvoda. Ali, bilo je kasno da se uspeh kompanije zaustavi i 1925. godine Scheidig je preuzeo fabriku „Steinbrenner & Co.” u Reichmannsdorfu, kako bi uspeo da zadovoljni potražnju koja je rasla. Sledeći potražnju, Scheidig se specijalizovao za izradu figurina i grupnih prizora, što je rezultiralo kompletnim asortimanom koji je počeo da se izvozi širom sveta. Biznis je dobro napredovao, i 1930. godine fabrika je zapošljavala 250 radnika.
Tokom rata, fabrika, sada pod upravom borda direktora, borila se da preživi i da ponovo aktivira jednu po jednu proizvodnu liniju.
Sa osnivanjem Nemačke Demokratske Republike 1949. godine čitav posao se promenio i izvoz je ostao ograničen samo na socijalističke zemlje. Državno rukovodstvo, koje je u početku tvrdilo da je njihova zemlja samodovoljna, ubrzo se suočilo sa rastućom potrebom za deviznim sredstvima. 1971. godine je odlučeno da svi mogući izvori moraju da se moblišu, pa i proizvodnja porcelana i keramike. Naravno, političari su se plašili da će kompanije koje nisu potpuno nacionalizovane to iskoristiti u svom interesu, i da bi to sprečili 1972. godine je počela najšira nacionalizacija fabrika u istoriji DDR. To je pogodilo i „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ koja je do tada bila u privatnom vlasništvu, iako pod državnom kontrolom. Potpuno je nacionalizovana i sa nekoliko manjih fabrika uključena u koncern „V.E.B. Porzellanfiguren Gräfenthal“. Od tada do 1972. godine mnogi dizajni i gotovi kalupi su ostali zaboravljeni u arhivi kompanije, jer je fabrika morala da se posveti izradi jednostavnijih predmeta koji su bili lakši za proizvodnju i prodaju.
Neposredno pre pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine uslovi za rad u Gräfenthalu su se brzo pogoršavali. Deo radnika podržao je kraj dotadašnje države, dok je drugi deo smatrao da se radi o pokušaju da se propagandom podrije socijalistički moral. Uočavajući rastuću napetost i mogućnost da dođe do sukoba među radnicima, direktori fabrike su doneli jedinu razumnu odluku, da fabrika prestane sa proizvodnjom a ljudi pošalju kućama dok se situacija ne smiri.
Posle ujedinjenja Nemačke , kompanija je krenula od početka kao malo akcionarsko društvo.Tokom prvih meseci, oporavak je tekao sporo i fabrika je preživela uglavnom prodajom proizvoda koji su ostali nedovršeni u momentu zatvaranja. Nekoliko radnika je određeno da prekopaju arhive i pronađu sve što bi moglo biti korisno. Posle nekoliko meseci rada novi vlasnici su mogli da rekonstruišu čitavu istoriju fabrike. Sve što su mogli da požele bilo je tu: katalozi, knjige uzoraka boja, nacrti dekoracija, fotografije i čak stari kalupi za izradu nekada poznatih Scheidig figura. Potpuno neoštećeno, i samo je čekalo da se ukloni debeo sloj prašine i ponovo koristi.
Danas, kompanija poseduje impresivnu liniju proizvoda od preko 10.000 modela. Ali, sav uloženi novac i vreme ne bi imali svrhu bez konačne promene imena. Kompanija sada ponosno nosi ime „Porzellanfiguren Gräfenthal (ehemals Carl Scheidig) G.m.b.H.“ /Fabrika porcelana Grafental (ranije Karl Šajdih)/ u znak sećanja na svog nekadašnjeg vlasnika.

(123/26-46/159/fig-kp/1446)