ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Lio
Ilustracije: Milutin Dedić

Tvrd povez, 367 strana, 21 cm
Stanje - odlično
Ima par flekica sa gornje strane (videti sliku)

Zbirka „Slična samoća” je temeljno i s ljubavlju pripremljena avantura ponovnog suočavanja sa impresivnim opusom, odabranim pesmama Arsena Dedića. Čuva čast urbane kulture, `izgubljene` generacije i Arsenaca koji, nečim izazvani, u rancu nose njegov poetski prvenac `Brod u boci` i slušaju šibensku klapu koja obrađuje pomenutog junaka.
Knjigu je za srpsko tržište priredio Mihajlo Vukanić. A urednik kaže da se od originalnih tekstova razlikuje samo po tri detalja: naslovu, pismu i umetničkoj opremi i dodaje: „Knjigu smo tako naslovili jer smo želeli da istaknemo srodnost ljudskih duša. Pismo je ćirilično, s tim što smo sačuvali autorov autentičan poetski jezik. Knjizi smo hteli da damo više lepote upotrebom drugačije umetničke opreme od originala – i Arsen i njegovi čitaoci sa ovih prostora su to zaslužili.“ U ovoj knjizi, kao i u svim prethodnim, Arsen se obraća svojim čitaocima, pratiocima, koji , kao i on, uvek im se čini da žele biti na margini, da žive u svojim šibenskim južnim krajevima, spremni da na bujice nadolazećeg primitivizma odgovore specifičnim sarkazmom kada proključa.
Međutim, Arsen je istovremeno pomirljiv sa svetom u kome živi: »Mirim se, mirim se sa nepravdom i lažima/Toliko sramnih stvari hrani mrtvo srce/Uspehom plaše grešnu dušu miris tamjana/Zašto je odjednom tako pomirljiv, ganut, blag... „Kada je sve otišlo dođavola, Dedić je ostao pesnik, u to, valjda, niko nije ni sumnjao. On bar: u `Majci hrabrosti`, `Mocartovoj godini`, `Ratoljupcima`, dok su tutnjale detonacije i ginuli ljudi: `Prsti naši zaboravljaju da igraju/glasovi da pevaju/ne sećamo se više /naše replike/` (Chitarre morte ), pisaće sarajevskim prijateljima sa porukom `Nadam se`. Sjajan izbor iz celokupnog opusa Arsena Dedića u poglavljima „Brod u boci“, „Za mornara“, „Narodne pesme“, „Hotel Balkan“, „Ek voto“, „Pesnik opšte prakse“, „Slatko smrti“, „Pozdrav proleću“ , „Sa gramofona“, „Orden“ i „Božanstvena trejler“ donosi riznicu stihova, romantičnih i refleksivnih, slika iz života, gomilu šablona za filmske scenarije i drame. One su neodvojivi segmenti Arsenovog stvaralaštva i, naravno, već antologijske pesme „Moderato cantabile” ili „Kuća pored mora” i „Okus soli” iz doba medijske slave kao kantautora i muzičara iz doba kada, kako je Igor Mandić tvrdio, „oni su sa horizonta“ već su pjevušile električne gitare“.
Knjiga koju svako ko je iole duhovan jednostavno mora da ima.