ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 114
Oblast: Matematika
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Knjiga „A Course of Pure Mathematics“ (Kurs čiste matematike), čiji je autor čuveni britanski matematičar G. H. Hardi (G. H. Hardy), predstavlja jedan od najvažnijih i najuticajnijih udžbenika u istoriji matematičke analize. Izvorno je objavljena 1908. godine od strane Cambridge University Press-a.Ova knjiga je potpuno transformisala način na koji se matematika predavala na univerzitetima u Velikoj Britaniji i širom engleskog govornog područja, uvodeći strogu naučnu preciznost nasuprot dotadašnjem, više praktičnom i intuitivnom pristupu računici.Istorijski značaj: Revolucija u matematičkom obrazovanjuPre nego što je Hardi objavio ovaj udžbenik, nastava matematike u Britaniji (naročito na Kembridžu) bila je fokusirana na rešavanje komplikovanih, ali teorijski površnih problema (tzv. Mathematical Tripos ispiti). Hardi je u nastavu uveo rigorozne standarde dokazivanja koje su pre toga razvili kontinentalni evropski matematičari poput Košija, Vajerštrasa i Dedekinda. Knjiga je naučila generacije studenata šta zapravo znači strogi matematički dokaz.



Udžbenik je postavio temelje za moderni uvodni kurs matematičke analize (Calculus) i pokriva sledeće oblasti:Realne promenljive i brojevi: Detaljna teorija realnih brojeva, iracionalnih brojeva i koncept neprekidnosti.Funkcije i granice (Limesi): Rigorozno definisanje graničnih vrednosti nizova i funkcija, što je ključno za razumevanje matematičke analize.Diferencijalni i integralni račun: Izvođenje izvoda, integrala i njihova primena na geometrijske probleme, bez oslanjanja na „intuiciju“.Konvergencija nizova i redova: Temeljno izučavanje beskonačnih redova (uključujući stepene redove i logaritamske/eksponencijalne funkcije).Trigonometrijske funkcije: Analitički pristup i definisanje kompleksnih brojeva.Stil pisanja i strukturaIako je u pitanju strogi akademski udžbenik, Hardijev prepoznatljiv stil pisanja čini knjigu jedinstvenom:Entuzijazam i jasnoća: Napisana je sa neobičnom strašću za čistu matematiku, zbog čega se i danas čita sa uživanjem.Obimni zadaci: Knjiga sadrži stotine kompleksnih zadataka i primera na kraju svakog poglavlja koji zahtevaju duboko razumevanje teorije, a ne samo šablonsko računanje.


G. H. Hardi (Godfrey Harold Hardy, 1877–1947) bio je jedan od najvećih britanskih matematičara 20. veka, čuven po svom radu u teoriji brojeva i matematičkoj analizi. Predavao je na univerzitetima u Kembridžu i Oksfordu.Pored velikih naučnih dostignuća, Hardi je u istoriji ostao upamćen po tri ključne stvari:1. Otkriće genija: Srinivasa RamanudžanHardijevo najveće vanserijsko dostignuće, kako je sam govorio, bilo je otkriće samoukog indijskog matematičkog genija Srinivase Ramanudžana.Godine 1913. Hardi je primio pismo iz Indije prepuno neobičnih i dotad neviđenih matematičkih formula. Za razliku od drugih profesora koji su pismo odbacili kao prevaru, Hardi je prepoznao genijalnost.Doveo je Ramanudžana na Kembridž, gde su zajedno radili pet godina i postavili temelje modernih teorija u matematici. Njihovo prijateljstvo i saradnja opisani su u čuvenom filmu i knjizi „Čovek koji je poznavao beskonačnost“ (The Man Who Knew Infinity).2. Ekstremni zagovornik „čiste“ matematikeHardi je bio apsolutni purista. Smatrao je da matematika treba da se proučava isključivo zbog svoje lepote i apstraktne logike, a ne zbog praktične primene u industriji ili ratovanju.Često je ponosno isticao da nijedno njegovo otkriće nema niti će ikada imati primenu u vojne svrhe (mada je ironično to što je njegov rad u genetici, poznat kao Hardi-Vajnbergov zakon, kasnije postao temelj moderne evolucione biologije).3. Knjiga „Odbrana jednog matematičara“ (1940)Kada je u poznim godinama osetio da mu opada matematička kreativnost, Hardi je napisao jedno od najlepših književnih dela o svesti naučnika — „Odbrana jednog matematičara“ (A Mathematician`s Apology). U ovoj kratkoj knjizi on laicima objašnjava fascinaciju matematikom, poredeći rad matematičara sa radom slikara ili pesnika: „Matematičarevi obrasci, poput slikarevih ili pesnikovih, moraju biti lepi; ideje, poput boja ili reči, moraju se uklapati na skladan način.“Ekscentričnosti i privatni životHardi je bio poznat po neobičnom ponašanju i striktnim životnim navikama:Strah od ogledala: Imao je toliki otpor prema sopstvenom liku da je u hotelskim sobama odmah prekrivao sva ogledala peškirima.Strast prema kriketu: Bio je fanatični obožavalac kriketa i provodio je sate prateći utakmice i analizirajući taktiku.Odnos prema religiji: Deklarisao se kao vatreni ateista i često je ulazio u duhovite, simboličke rasprave sa „Bogom“ (kojeg je zvao svojim ličnim neprijateljem), šaljući razglednice u kojima tvrdi da je rešio nemoguće matematičke probleme samo da bi izazvao loše vreme.