Godina izdanja: 1986.Narodna Knjiga Beograd
ISBN: jedinica Škotskih ženskih bolnica
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Oblast: Vojna istorija

Žene u ratru u Srbiji 1915-1918.Monika Kripner 2854*06-2021
Monika Kripner aitor ,Prevod sa engleskog, Veselin Kostić:Women in the war. Serbia 1915-1918
izdavač: Narodna Knjiga Beograd 1986.g
tvrd povez-omot,ćirilica, 240.strana, ilustrovana cb.foto, format: 21 x 15 cm ,težina 410.grama
stanje: kao nova-nema nikakvih tragova korišćenja
Sredinom leta 1915. jedinica Škotskih ženskih bolnica bila je stacionirana u Kragujevcu. Bolničarka Lilijan Česni zaključuje da je došlo vreme da se predahne od sumornosti bolesničkih prostorija i priredi „međunarodni skup” rekonvalescenata, osoblja jedinice i posetilaca – zabava s takmičenjima.
Ženske škotske bolnice u dalekom kraljevstvu
Da bi dali podsticaj na razmišljanje, prelistavamo jednu publikaciju na ovu temu, Quality of Mercy: Women at War, Serbia 1915-1918, autorke Monike Kripner (Monica Kripner) i stižemo do momenta u kome niz ovih žena iz idiličnih predela Škotske i Engleske, iz blistavih salona, sa golf terena, svojih lovely country cottages, kako bismo uopšteno rekli da dočaramo sliku doba i atmosferu, rešavaju da nešto preduzmu. Veliki rat izbija iznenadno; kako Monika Kripner piše, bliskost rata se osećala, ali opet, činilo se da Britanija, kao i mnoge druge zemlje, preduzimaju sve da do rata ne dođe. I gle čuda, rat je buknuo, kasnog leta 1914, austrijskom ofanzivom na nekakvo malo i siromašno kraljevstvo,po imenu Srbija, daleko i skroz nepoznato damama koje su nekad maštale o avanturama na svojim zelenim terenima, a koje je ipak njihovoj zemlji, Britaniji, bilo savezničko i prijateljstvo. Kripner u pomenutoj knjizi navodi reči jedne od ovih dama, koje kazuju da su za ovu ženu događanja oko Sarajevskog atentata, pre izbijanja rata, bila podjednako strana i neverovatna kao da se radilo o avanturama u “Kraljevstvu u Zendi” . (Krippner, 25).
Ono što je pak, najfantastičnije u ovoj storiji je što, očito, iz perspektive ovih žena, i nije bilo od precizne važnosti kojoj zemlji ili kojoj naciji će pripadati ljudi kojima će pomoći. One su, doduše, htele nešto da učine za svoju zemlju i njene saveznike, dužnost je to nalagala, da pomognu svojim vojnicima, svojoj braći, sinovima, muževima. Kako im nije bilo dozvoljeno da stupe u neposrednu službu svoje nacije ili države, milost njihove odlučnosti doprla je do drugih – do savezničkih vojski.
...........„Srbi su fenomenalan narod, čvrsti, snažni, izdržljivi, kad obole, puni poverenja i nikada se ne žale... idealni pacijenti. Jedino oko čega se nismo slagali bio je svež vazduh. Stalno smo vodile borbu da otvorimo prozore i oslobodimo se strašne zagušljivosti, koju su oni voleli. Ti prosti seoski mladići poštuju žene, naročito kao simbol majke, što smo razume se, s obzirom na posebne uslove, mi i bile.
Krajem 1918, uz velikodušnu pomoć bogatog oca i građana Sidneja, otvora 17 mobilnih kantina u Beogradu, Kraljevu, Nišu, Kragujevcu i drugim mestima, a najugroženijim Srbima obezbeđuje lekove, hranu i odeću. Za iskazanu ljubav prema srpskom narodu i humanitarni rad, kralj Aleksandar joj 1920. godine dodeljuje kraljevski orden Svetog Save.