ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1973.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vojnostručna literatura

Beograd 1983. Tvrd povez, 406 strana.
Napomena: pečat bivšeg vlasnika; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana.


Sadržaj:
PREDGOVOR
1. OPŠTI POJMOVI, OSOBINE, PRIMENA I TOKSIČNO DELOVANJE BOJNIH OTROVA
1.1. RAZVOJ HEMIJE BOJNIH OTROVA
1.1.1. Rajvoj bojnih otrova u periodu I svetskog rata
1.1.2. Razvoj bojnih otrova u periodu između I i II svetskog rata
1.1.3. Razvoj bojnih otrova iz perioda posle II svetskog rata
1.2. DEFINICIJA POJMA, OPŠTI ZAHTEVI, KARAKTERISTIKE I NAČINI DISPERZIJE BOJNIH OTROVA
1.2.1. Definicija pojma bojnog otrova
1.2.2. Opšti zahtevi
1.2.3. Karakteristike i specifičnosti dejstva bojnih otrova
1.2.4. Način disperzije bojnih otrova
1.3. FIZIČKE OSOBINE BOJNIH OTROVA
1.3.1. Agregatno stanje, boja i miris
1.3.2. Tačka ključanja i tačka mržnjenja
1.3.3. Viskoznost
1.3.4. Površinske pojave
1.3.5. Napon pare (p)
1.3.6. Koncentracija zasićenja (cmax ) (maksimalna isparljivost) —
1.3.7. Koeficijent difuzije (Do)
1.3.8. Postojanost (perzistentnost) (S)
1.3.9. Isparljivost sa površine u prostoru
1.3.10. Rastvorljivost
1.3.11. Relativna gustina para
1.4. HEMIJSKE OSOBINE BOJNIH OTROVA
1.4.1. Postojanost pri čuvanju
1.4.2. Ponašanje prema materijalima
1.4.3. Termička postojanost
1.4.4. Hidrolitička postojanost
1.4.5. Hemijska reaktivnost
1.5. VRSTE HEMIJSKIH REAKCIJA I SPECIFICNOSTI MEHANIZAMA HEMIJSKIH VEZA KOD BOJNIH OTROVA
1.5.1. Vrste hemijskih reakcija (promena)
1.5.2. Tipovi hemijskih veza
1.5.3. Svojstva — veza indukcioni i mezomerni efekt
1.5.4. Mehanizam kidanja hemijskih veza
1.5.5. Mehanizam hemijskih reakcija nukleofilne i elektrofilne zamene
1.6. PODELA BOJNIH OTROVA PREMA PRIPADNOSTI, OSOBINAMA, DEJSTVU I TAKTIČKOJ NAMENI
1.6.1. Podela prema formacijskoj pripadnosti
1.6.2. Podela prema fizičko-hemijskim osobinama
1.6.3. Podela prema osnovnom fiziološkom dejstvu
1.6.4. Podela prema taktičkoj nameni
2. NADRAžLJIVCI
2.1. SUZAVCI (LAKRIMATORI)
2.1.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
2.1.2. Suzavci (lakrimatori), halogenovani alifatični ketoni
2.1.3. Suzavci (lakrimatori), halogenovani aromatični ketoni
2.1.4. Hloracetofenon (HAF)
2.1.5. Suzavci (lakrimatori) koji sadrže azot
2.1.6. Brombenzilcijanid (BBC)
2.2. KIJAVCI (STERNITI)
22.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
22.2. Kijavci tipa organo-arsenovih jedinjenja
2.2.3. Difenilhlorarsin (klark I)
22.4. Difenilcijanarsin (Klark II)
2.2.5. Difenilaminhlorarsin (adamsit)
2.3. OSTALE MATERIJE NADRAŽUJUCEG DEJSTVA
2.3.1. 2-hlorbenzildenmalondinitril (CS”)
2.3.2. Dibenzoksazepin („CR”)
2.4. BORBENA PRIMENA BOJNIH OTROVA TIPA NADRAŽLJIVACA
3. ZAGUŠLJIVCI
3.1. ZAGUŠLJIVCI TIPA HALOGENIH DERIVATA UGLJENE K1SELINE
3.1.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
3.1.2. Dihloridugljene kiseline — (fozgen)
3.1.3. Trihlormetilestar hlorugljene kiseline (difozgen)
3.14. Heksahlordirnetilkarbonat (trifozgen)
3.2. ZAGUŠLJIVCI TIPA HALOGENOVANIH NITROALKANA
3.2.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
3.2.2. Trihlornitrometan
3.2.3. Ostala jedinjenja halogenovanih nitroalkana —
3.3. BORBENA PRIMENA BOJNIH OTROVA TIPA ZAGUŠLJIVACA
4.PLIKAVCI
4.1. PLIKAVCI TIPA HALOGENIRANIH TIOETARA
4.1.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
4.1.2. 2,2`-dihlordietilsulfid (sumporni iperit)
4.1.3. Analogna jedinjenja 2,2`-dihlordietilsulfida
4.2. PLIKAVCI TIPA HALOGENIRANIH ALIFATIČNIH TERCIJARNIH AMINA
4.2.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
4.2.2. 2,2`,2` — trihlortrietilamin (azotni iperit)
4.3. HALOGENIRANI ALIFATICNI ARSINI
4.3.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
4.3.2. 2-hloretenildihlorarsin (luizit)
4.4. PLIKAVCI TIPA HALOGENIRANIH OKSIMA
4.4.1. Hemijski sastav, opšte osobine i delovanje
4.4.2. Fozgenoksim
4.5. BORBENA PRIMENA BOJNIH OTROVA TIPA PLIKAVACA
5. KRVNI Bot (opšti otrovi)
5.1. KRVNI Bot IZ GRUPE NITRILA I IZONITRILA
5.1.1. Hemijski sastav, svojstva i način delovanja
5.1.2. Cijanovodonična kiselina —
5.1.3. Hlorcijan
5.2. KRVNI OTROVI TIPA ARSENA I FOSFORVODONIKA
5.2.1. Hemijski sastav, svojstva i način delovanja
5.2.2. Arsenvodonik
5.3, KRVNI OTROVI TIPA UGLJEN-MONOKSID I METALKARBONILA
5.3.1. Hemijski sastav, svojstva i način delovanja
5.3.2. Ugljenmonoksid
5.3.3. Metalkabonili
5. 4. TETRAETILOLOVO
5.4.1. Hemijski sastav, način dejstva, fizičko-hemijske osobine
5.5. BORBENA PRIMENA KRVNIH (OPSTIH) BOJNIH OTROVA
6. NERVNOPARALITICKI BOJNI OTROVI
6.1. HEMIJSKA STRUKTURA NERVNOPARALITICKIH, BOJNIH OTROVA I NJEN UTICAJ NA TOKSIČNOST
6.1.1. Hemijska struktura i podela
6.1.2. Uticaj hemijske strukture na toksičnost
6.2. ALKILFLUOROFOSFONATI
6.2.1. Opšti podaci
6.2.2. Hemijska struktura svojstva i stepen
6.2.3. 0-izopropil-metilfluorofosfonat, sarin
6.2.4. 0-(1,2,2,-trimetilpropil)-metilfluorofosfonat
6.2.5. 0-(N,N-dialkilaminoalkil)-metilfluorofosfonati
6.2.6. Ostali alkilfluorofosfonati
6.3. ALKILTIOLOFOSFONATI
6.3.1. Opšti podaci
6.3.2. Hemijska struktura, svojstva i stepen toksičnog dejstva
6.3.3. 0-alkil-S-(N,N-dialkilamino-2-etil) alkiltiolofosfonati (V-bojni otrovi )
6.4. POTENCIJALNI (REZERVNI) ORGANOFOSFORNI BOJNI OTROVI
6.4.1. 0,0-dietil-S-(N,N-dietilamino-2-etil)-tiolofosfat, amiton
6.4.2. 0,0,dietil-S-(2-etiltioetil)-tiolofosfat; izosistoks
6.4.3. 0,0,dietil-S-(etiltiolometil)-tiolofosfat; Timet
6.4.4. 0,0-dietil-O-(4-nitrofenil)-fosfat; Paraokson
6.4.5. 0,0-di (-izopropil)-fluorofosfat; DFP
6.4.6. Bis-(dimetilamido)-fluorofosfat; dimefoks
6.4.7. 0-etil-dimetilamido-cijanofosfat; tabun
6.5. BORBENA PRIMENA ORGANOFOSFORNIH BOJNIH OTROVA
7. PSIHOHEMIJSKI BOJNI OTROVI (PSIHOOTROVI)
7.1. OPSTI DEO
7.2. DERIVATI INDOLA
7.2.1. (+) Dietilamidlisergična kiselina
7.2.2. N,N-dimetiltriptarnin, (DMT)
7.2.3. 5-hidroksi-N,N-dimetiltriptamin bufotenin
7.2.4. Psilocin i psilocibin
7.3. FENILMINOALKANI
7.3.1. Meskalin
7.3.2. 3,4,5-Trimetoksifenil-aminoopropan, TAM
7.4. DERIVATI PIPERIDINA
7.4.1. Sernil
7.4.2. Piperidilbenzilati i glikolati
7.5. PROCENA BORBENIH OSOBINA PSIHOOTROVA
8. BILJNI OTROVI (BILJNO-OTROVNE BORBENE MATERIJE)
8.1. OPŠTI PODACI BILJNIH OTROVA
8.2. PODELA HERBICIDA PO KARAKTERU I NAČINU DELOVANJA
8.2.1. Selektivni herbicidi
8.2.2. Neselektivni (totalni) herbicidi
8.3. IZBOR BILJNO-OTROVNIH BORBENIH MATERIJA
8.4. NEKI PREDSTAVNICI BILJNIH OTROVA
8.4.1. Derivati fenoksikarboniskih kiselina
8.4.2 Ostale karbociklične biljno-otrovne supstance
8.4.3. Heterociklični spojevi sa biljno-otrovnim supstancama
8.4.4. Ostale biljno-otrovne supstance
8.5. UTICAJ HERBICIDA NA METABOLIZAM BILJAKA
8.6. VOJNA PRIMENA HERBICIDA BILJNO-OTROVNOG DEJSTVA
8.6.1. Uslovi kojima treba da odgovore herbicidi za primenu u ratu
8.6.2. Borbene osobine herbicida
8.6.3. Taktička upotreba (primena) herbicida
8.6.4. Izbor vrste i količine herbicida za vojne svrhe
8.6.5. Nedostaci herbicida kao biljno-otrovnih materija
8.7. POSLEDICE DEJSTVA HERBICIDA NA BILJKAMA, ŽIVOTINJAMA U LJUDIMA
9. OTROVI ZA SABOTAŽU I DIVERZIJU
9.1. OTROVNE MATERIJE FLUORKARBONSKIH JEDINJENJA
9.1.1. Hemijska građa i biološka aktivnost
9.1.2. Fluorkarbonske kiseline
9.1.3. Alkilestri fluorsirćetne kiseline
9.1.4. Alkilestri fluorkarbonskih kiselina
9.1.5. Fluoralkanoli
9.2. OTROVNE MATERIJE BILJNOG POREKLA (ALKALOIDI)
9.3. NEORGANSKE OTROVNE MATERIJE
10. TOKSINSKI BOJNI OTROVI
10.1. BAKTERIJSKI TOKSINI
10.1.1. Botulinus toksin
10.1.2. Tetanus toksin
10.1.3. Ostali smrtonosni batkerijski toksini
10.1.4. Stafilokokni enerotoksin
10.2. TOKSINSKI BOJNI OTROVI IZ ŽIVOTINJA
10.2.1. Saksitoksin
10.2.2. Tetrodotoksin
10.3. TOKSINSKI BOJNI OTROVI IZ BILJAKA
10.3.1. Ricin
10.4. PRIMENA TOKSINSKIH BOJNIH OTROVA
LITERATURA