pregleda

Informator o sistemu odbrane Republike Srbije


Cena:
890 din
Želi ovaj predmet: 7
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Organizovani transport: 99 din
Plaćanje: Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Smederevska Palanka,
Smederevska Palanka
Prodavac

Anarh (8772)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 14292

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2011
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: Vojnostručna literatura

Министарство одбране Републике Србије Сектор за политику одбране / Институт за стратегијска истраживања Мисија ОЕБС у Србији Београд, 2011. година.

Уређивачки одбор др Катарина Штрбац, пуковник мр Сава Савић, потпуковник мр Тања Ристић Ненад Димитријевић Aутори др Мирослав Митровић, потпуковник Милан С. Милутиновић

100 strana, kvalitetan papir, udžbenički format.

Kao nova, najverovatnije nekorišćena.

Објављивање ове публикације је омогућено у оквиру пројекта Мисије ОЕБС у Србији „Консолидација процеса демократизације у сектору безбедности у Србији“, који финансијски подржава Шведска агенција за међународну развојну сарадњу. Напомена: Ставови изречени у књизи припадају искључиво ауторима и њиховим сарадницима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС у Србији. 2 Информатор о систему одбране Републике Србије Увод Основни појмови система одбране Законско уређење система одбране Стратегијско-доктринарни и плански документи Надлежности државних органа у области одбране |5| |7| | 13 | | 17 | | 19 | Министарство одбране Структура и надлежности организационих целина | 29 | Војска Србије Организација, мисије и задаци, јединице и састави | 59 | | 93 | Именик 3 4 Информатор о систему одбране Републике Србије ИНФОРМАТОР О СИСТЕМУ ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Институт за стратегијска истраживања (ИСИ) је научно-истраживачка установа Министарства одбране која делује у оквиру Сектора за политику одбране. Бави се истраживањима у области безбедности, одбране и војне историје. Формиран je 1. октобра 2006. године, обједињавањем Института ратне вештине и Војноисторијског института. Одељење за стратегијске анализе и безбедносне интеграције, као део Института за стратегијска истраживања, између осталог, израђује стратегијске анализе и безбедносне процене, као и предлоге за практичну политику намењене доносиоцима одлука у систему одбране. Одељење врши процене степена угрожености, ризика и претњи по безбедност Републике Србије; анализира процесе и чиниоце у међународним односима од којих зависи безбедност и међународни положај Републике Србије; истражује начине прикључења и ангажовања Србије у међународним безбедносним организацијама; учествује у научноистраживачким пројектима сродних институција у земљи и иностранству; припрема и реализује научне и стручне скупове из области безбедности и одбране; учествује у реализацији наставног процеса у Војној академији и током обуке у Војсци Србије; припрема за публиковање књиге и часописе и израђује научно-информативну документацију. ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА Незнаног јунака 38, 11000 Београд, Телефон: 011/2063-852 Телефакс: 011/3006-137 Интернет презентација: Електронска пошта: isi@mod.gov.rs . УВОД 5 6 Информатор о систему одбране Републике Србије Основни појмови норматива и надлежности Појмови система одбране, Министарства одбране и Војске Србије Законско уређење система одбране Стратегијско-доктринарни и плански документи Надлежности државних органа у области одбране 8 Информатор о систему одбране Републике Србије Увод Институт за стратегијска истраживања Сектора за политику одбране Министарства одбране од 2008. године успешно сарађује са Мисијом Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Републици Србији. Сарадња се остварује на пројекту демократизације сектора безбедности чиме се доприноси развоју капацитета цивилно-војних односа, демократије, цивилне контроле Војске Србије и спровођењу даље реформе сектора безбедности. Уважавајући сложеност и величину система одбране, као и низ законских, подзаконских аката и стратегијских докумената којима је он уређен, уочена је потреба за обједињавањем информација од значаја за систем одбране. Са друге стране, препозната је важност потребе да посланици у Народној скупштини Републике Србије буду на пригодан начин и у прихватљивој форми информисани о свим питањима од значаја за њихов рад. Информатор о систему одбране је стога намењен посланицима Народне скупштине Републике Србије и стручним службама Народне скупштине ради квалитетнијег сагледавања законског и стратегијског оквира, као и добијања основних појмова о организацијској структури и делокругу Министарства одбране и Војске Србије. Основни појмови система одбране 9 10 Информатор о систему одбране Републике Србије Основни појмови обрађени у Информатору  систем одбране  Министарство одбране  Војска Србије Систем одбране Појам система одбране Републике Србије, као дела ширег система националне безбедности, прецизно је одређен Стратегијом одбране Републике Србије1 и Законом о одбрани.2 Као субјекти система одбране наведени су: „грађани, државни органи, привредна друштва, друга правна лица, предузетници и Војска Србије”.3 Систем одбране је конципиран Стратегијом одбране Републике Србије. Имајући у виду намену овог Информатора који треба да буде корисно помоћно средство у рукама народних посланика, при вршењу функције демократске и цивилне контроле ресора одбране, као и теме са којима се посланици у свом раду најчешће срећу, аутори су се определили за ужи приступ – детаљно представљање двеју централних институција које чине окосницу система одбране: Министарства одбране и Војске Србије. Министарство одбране Министарство одбране (МО) образовано је Законом о министарствима. Истим законом одређен је и његов делокруг.4 Као орган државне управе, Министарство одбране обавља послове „који се односе на политику одбране и стратегијско планирање”. Осим наведеног, делокруг Министарства одбране обухвата и: 1 „Систем одбране Републике Србије део је система националне безбедности и представља јединствену, структурно уређену и функционалну целину снага и субјеката одбране чији је циљ заштита одбрамбених интереса Републике Србије”, Одлука о усвајању Стратегије одбране Републике Србије, Члан 5, Службени гласник Републике Србије, 88/09, 26. 10. 2010. (У даљем тексту: „Стратегија одбране РС”) „Систем одбране је део система националне безбедности и јединствен облик организовања припрема за извршавање задатака одбране, спровођења мера и радњи за рад грађана, државних органа, привредних друштава и других правних лица за употребу Војске Србије и других снага одбране у ратном и ванредном стању”, Закон о одбрани, Члан 4, Службени гласник Републике Србије, 116—07, 11. 12. 2007, измене и допуне Сл. гласник РС 88—09, 26. 10. 2009. (У даљем тексту: „Закон о одбрани”) Закон о одбрани, Члан 2, став 5. Закон о министарствима, Члан 4, Службени гласник Републике Србије 65/08, 05. 07. 2008. и Сл. гласник Републике Србије 16/11 од 11.03.2011. (У даљем тексту: „Закон о министарствима”) 2 3 4 Основни појмови система одбране 11  међународну сарадњу у области одбране и војне сарадње;  планирање и припремање мобилизације грађана, државних органа, привредних друштава, других правних лица, предузетника и Војске Србије за извршавање задатака у ванредном и ратном стању;  учешће у цивилној заштити и обучавање за одбрану земље;  израду аката и планских докумената којима се планирају мере и радње за рад грађана, државних органа, привредних друштава и других правних лица и за употребу Војске Србије и других снага одбране у ванредном и ратном стању;  склоништа;  војну обавезу, радну обавезу и материјалну обавезу;  службу осматрања и обавештавања;  организовање веза и криптозаштите за потребе државних органа и Војске Србије;  усклађивање организације веза и информатичких и телекомуникационих система у Републици Србији за потребе одбране;  уређивање и припремање територије Републике Србије за потребе одбране;  планирање, организовање и припремање цивилне заштите у случају ванредног и ратног стања;  истраживање, развој, производњу и промет наоружања и војне опреме;  опремање и наоружавање Војске Србије и других снага одбране;  безбедност значајну за одбрану;  војно школство;  научноистраживачки рад значајан за одбрану;  статусна и друга питања професионалних припадника Војске Србије и  друге послове одређенe законом којим се уређује одбрана и другим законима. Законом о министарствима, као органи у саставу Министарства одбране наведени су Инспекторат одбране, Војна служба безбедности и Војно-обавештајна служба5 и одређен је њихов делокруг. Чланом 39. истог закона, одређено је да Министарство одбране врши надзор над радом Центра за разминирање. Војска Србије Војска Србије (ВС) дефинисана је Законом о одбрани и Законом о ВС као организована оружана снага која брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке6, у складу са 5 6 Данашњи званичан називи „Војнобезбедносна агенција” и „Војнообавештајна агенција” усвојени су касније, те је то узрок мањег терминолошког одступања (прим. аут). Мисије и задаци Војске Србије прописани су Страгегијом одбране РС, у поглављу посвећеном структури система одбране. Стратегија одбране РС, 5.1. 12 Информатор о систему одбране Републике Србије Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.7 Она је такође „носилац борбених операција и свих других облика оружаног супротстављања, чија је надлежност утврђена Уставом и законом”. Војска Србије „обједињава све учеснике у оружаним операцијама и командује свим снагама које изводе борбена дејства у ратном и ванредном стању на основу закона, а у складу с Доктрином Војске Србије”.8 Председник Републике или министар одбране, по овлашћењу председника Републике, може одлучити да Војска Србије пружи помоћ ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других разлога утврђених законом9. Законско уређење система одбране Систем одбране Републике Србије уређен је Уставом10 (као највишим правним актом) и већим бројем закона:       Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије;11 Законом о Народној скупштини;12 Законом о председнику Републике;13 Законом о Влади;14 Законом о министарствима;15 Законом о одбрани од 11. децембра 2007. године,16 измењеним и допуњеним 26. октобра 2009. године;17  Законом о Војсци Србије од 11. децембра 2007. године,18 измењеним и допуњеним 26. октобра 2009. године;19  Законом о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије;20 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Закон о одбрани, Члан 4. и Закон о Војсци Србије, Члан 2, Службени гласник Републике Србије, 116—07, 11. 12. 2007 (у даљем тексту: „Закон о Војсци Србије”). Закон о одбрани, Члан 31. Закон о Војсци, Члан 2, став 2. Устав Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 83/06, 30.9.2006. (У даљем тексту: ”Устав Републике Србије”) Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 98/06, 10. 11. 2006. (У даљем тексту: „Уставни закон за спровођење Устава РС”) Закон о Народној скупштини, Службени гласник Републике Србије, 9-10, 26. 02. 2010. (У даљем тексту: „Закон о народној скупштини”) Закон о председнику Републике, Службени гласник Републике Србије, 111-07, 3. 12. 2007. (У даљем тексту: „Закон о председнику Републике”). Закон о Влади, Сл. гласник Републике Србије, 55/05, 22. 06. 2005. и 16/11 од 11. 03. 2011. (У даљем тексту: „Закон о Влади”). Закон о министарствима, Сл. гласник Републике Србије, 65/08, 5.7.2008. и 16/11 од 11. 03. 2011. Закон о одбрани, Службени гласник Републике Србије, 116-07, 88/09, 88/09-др. закон и 104/09-др.закон Закон о изменама и допунама Закона о одбрани, Службени гласник Републике Србије, 88-09, 26. 10. 2009. Закон о Војсци Србије, Службени гласник Републике Србије, 116-07, 11.12.2007. Закон о изменама и допунама Закона о Војсци Србије, Службени гласник Републике Србије, 88-09, 26. 10. 2009. Закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 88-09, 26.10.2009. (У даљем тексту: „Закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије „) Основни појмови система одбране 13  Законом о Војнобезбедносној и Војнообавештајној агенцији;21  Законом о војној, радној и материјалној обавези22 и  Законом о цивилној служби.23 Утицај најважнијих правних аката на систем одбране Устав Републике Србије прописује да Република Србија уређује и обезбеђује одбрану и безбедност грађана, као и мере за случај ванредног стања.24 Допушта да се слобода кретања и настањивања и право да се напусти Република Србија могу ограничити законом, ако је то неопходно ради одбране Републике Србије.25 Појединим члановима надаље су одређене надлежности Народне скупштине и председника Републике у области одбране,26 које су детаљаније уређене Законом о народној скупштини, Законом о председнику Републике, Законом о одбрани и Законом о Војсци Србије. У најширем оквиру, прописана је надлежност Војске Србије – да брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.27 Употреба Војске Србије ван граница Републике Србије дозвољена је само по одлуци Народне скупштине.28 Устав прописује да је Војска Србије под демократском и цивилном контролом, као и да се о Војсци Србије доноси закон.29 Устав забрањује да припадници Војске буду чланови политичких странака.30 Уставним законом о спровођењу Устава (од 11. новембра 2006. године) прописани су општи рок за усклађивање до тада важећих закона са одредбама новоусвојеног Устава РС (31. децембар 2008. године),31 као и рок за усклађивање осталих републичких прописа са Уставом (90 дана од дана ступања на снагу закона).32 Ови рокови важили су и за усклађивање закона и прописа из области одбране. Закон о Народној скупштини, у поглављу о надлежностима Народне скупштине, прописује да НС РС, као носилац уставотворне и законодавне власти, између осталог, потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог 21 Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Службени гласник Републике Србије, 88—09, 26.10.2009. (У даљем тексту: „Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији”) Закон о војној, радној и материјалној обавези Службени гласник Републике Србије, 88/09, 95/10. Закон о цивилној служби, Службени гласник Републике Србије, 88—09, 26.10.2009. (У даљем тексту: „Закон о цивилној служби”) Устав Републике Србије, Члан 97. Устав Републике Србије, Члан 39. Надлежност Народне скупштине да усваја Стратегију одбране (Устав Републике Србије, Члан 99, став 9.) и надлежност председника Републике да, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије (Устав РС, Члан 112). Устав Републике Србије, Члан 139. Устав Републике Србије, Члан 140. Устав Републике Србије, Члан 141. Устав Републике Србије, Члан 55. Уставни закон о спровођењу Устава РС, Члан 15. Уставни закон о спровођењу Устава РС, Члан 16 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 14 Информатор о систему одбране Републике Србије потврђивања, одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање, надзире рад служби безбедности, доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије, те усваја стратегију одбране.33 Кроз механизме парламентарне контроле рада извршне власти, контролише се и рад ресора одбране. Најмање једном годишње, Влада подноси Народној скупштини извештај о раду. Народна скупштина врши контролу над радом Владе или члана Владе (укључујући и министра одбране) постављањем посланичког питања, подношењем интерпелације, гласањем о неповерењу Влади или поједином члану Владе и образовањем анкетног одбора.34 Закон о Народној скупштини прописује постојање сталних и привремених радних тела,35 међу којима важну улогу има Одбор за одбрану и безбедност Народне Скупштине. Закон о председнику Републике. Будући да су надлежности председника Републике у области одбране одређене Уставом Републике Србије и Законом о одбрани36, Закон о председнику Републике прописује надлежности председника Народне скупштине у области одбране и командовању Војском Србије, у време када председник Републике поднесе оставку, буде разрешен или спречен да обавља своју функцију.37 Закон о председнику Републике такође прописује да председник Републике указом даје одликовања и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије, а своје надлежности у области одбране остварује доношењем одлука, правила, наредаба, наређења и других правних аката који су одређени законом.38 Закон о Влади одређује Владу као носиоца извршне власти у Републици Србији. Влада утврђује и води политику Републике Србије у оквиру Устава, закона и других општих аката Народне скупштине. Влада којој је престао мандат и која врши само текуће послове, може у изузетним и прецизно наведеним случајевима предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте и доносити прописе, између осталог и „уколико то налажу интереси одбране”39 Министар који је поднео оставку и који врши текуће послове док му не престане мандат само изузетно може доностити прописе, „уколико то налажу интереси одбране”.40 Законом о министарствима успостављена су министарства у Влади Републике Србије, међу којима и Министарство одбране. Садржај одредби Закона о министарствима којима је успоставље- 33 34 35 36 37 38 39 40 Закон о Народној скупштини, Члан 15. . Закон о Народној скупштини, Члан 56. Закон о Народној скупштини, Члан 27. Видети страну 20. Закон о председнику Републике, Члан 17. Закон о председнику Републике, Члан 24. Закон о Влади, Члан 17. Закон о Влади, Члан 24. Основни појмови система одбране 15 но Министарство одбране детаљније је обрађен у уводном делу приручника, при објашњењу појма „Министарство одбране”. Законом о одбрани уређени су систем одбране Републике Србије, надлежности државних органа и Војске Србије у одбрани, права и дужности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у одбрани, као и друга питања од значаја за одбрану. Законом о Војсци Србије уређени су положај и надлежност Војске Србије, организација, састав и начела деловања Војске Србије, специфичности обављања војне службе, командовање и руковођење Војском Србије, чинови и звања у Војсци Србије, симболи и обележја Војске Србије, војни празници, верска служба, одговорност за штету коју причини Војска Србије, демократска и цивилна контрола, јавност рада, канцеларијско пословање у Војсци Србије, служба у Војсци Србије и друга питања од значаја за Војску Србије. Законом о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије уређени су употреба и припрема Војске Србије и других снага одбране за учешће у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, права и обавезе надлежних органа и учесника у тим операцијама, финансирање трошкова учешћа и друга питања за извршавање мисија и задатака у очувању безбедности и мира у свету и пружању хуманитарне помоћи другим државама у кризним ситуацијама. Законом о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији уређени су „надлежности, послови, задаци, овлашћења, надзор и контрола Војнобезбедносне агенције (у даљем тексту: ВБА) и Војнообавештајне агенције (у даљем тексту: ВОА), сарадња, као и друга питања од значаја за њихов рад”.41 Законом о војној, радној и материјалној обавези уређeни су: „војна обавеза; регрутна обавеза; обавеза служења војног рока и добровољно служење војног рока са оружјем; резервни састав; путовање и боравак војних обвезника у иностранству; право на накнаде за вршење војне обавезе; евиденција војних обвезника; радна обавеза у државним органима и правним лицима од значаја за одбрану; радна обавеза у јединицама радне обавезе; материјална обавеза грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у ванредном и ратном стању, као и друга питања од значаја за војну, радну и материјалну обавезу”.42 41 42 Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Члан 1. Закон о војној, радној и материјалној обавези, Члан 1. 16 Информатор о систему одбране Републике Србије Законом о цивилној служби уређeни су „остваривање права на приговор савести лица која подлежу војној обавези; извршавање војне обавезе у цивилној служби; права и обавезе лица која се упућују у цивилну службу; права и обавезе органа, организација, установа и јединица у чијој је надлежности спровођење цивилне службе; вршење цивилне службе; обука лица у цивилној служби; контрола вршења цивилне службе; резервни састав; накнаде за вршење цивилне службе; евиденција, надзор и финансирање цивилне службе; врсте и висина казни за неизвршавање обавеза у цивилној служби, као и друга питања од значаја за цивилну службу”.43 Стратегијско-доктринарни и плански документи Најважнији стратегијско-доктринарни и плански документи у области одбране одређени су Законом о одбрани.44 Основни стратегијско-доктринарни документи у области одбране су: Стратегија националне безбедности Републике Србије,45 Стратегија одбране Републике Србије46, Доктрина Војске Србије47 и Стратегијски преглед одбране Републике Србије48. Стратегија националне безбедности Републике Србије је јавни документ којим се домаћој и међународној јавности представљају основна стратешка опредељења Републике Србије. Усваја је Народна скупштина, на предлог Владе. Као таква, она представља највиши стратешки документ у области безбедности, чијом реализацијом се штите национални интереси Републике Србије од изазова, ризика и претњи безбедности, у различитим областима друштвеног живота. Стратегија националне безбедности даје анализу окружења Републике Србије, идентификује изазове, ризике и претње безбедности, утврђује националне интересе, одређује циљеве, основна начела и елементе политике националне безбедности и дефинише структуру, начела функционисања и одговорности у оквиру система безбедности. Она представља основ за израду стратегијских докумената у свим областима друштвеног живота и функциони- 43 44 45 46 47 48 Закон о цивилној служби, Члан 1. Закон о одбрани, Члан 7. Одлука о усвајању Стратегије националне безбедности Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 88/09, 26. 10. 2010. Одлука о усвајању Стратегије одбране Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 88/09, 26. 10. 2010. Доктрина Војске Србије (акт председника Републике ВК ПРС бр. 3-2/10 од 25.02.2010.године) Стретегијски преглед одбране Републике Србије (Закључак Владе 05 бр. 80-1540/09-1 од 19.03.2009. године. Основни појмови система одбране 17 сања државних органа и институција, ради очувања и заштите безбедности грађана, друштва и државе. Стратегија одбране Републике Србије је највиши стратешки документ у области одбране којим се дефинишу ставови о безбедносном окружењу, одбрамбеним интересима, мисијама и задацима Војске Србије, структура и функционисање система одбране. Усваја је Народна скупштина, на предлог Владе Републике Србије, а припрема је Министарство одбране.49 Заснива се на Уставу Републике Србије, Стратегији националне безбедности и опредељењу Републике Србије да кроз мир и стабилност доприноси јачању безбедности. Доктрина Војске Србије је основни документ у којем се дефинишу општа опредељења о војној делатности, организовању, припремама, употреби и обезбеђењу Војске Србије у миру, ратном и ванредном стању, у складу с Уставом и Стратегијом одбране Републике Србије; Усваја је председник Републике, на предлог министра одбране, а заснива се на Стратегији одбране Републике Србије.50 Основни плански документи у области одбране су: Дугорочни план развоја система одбране Републике Србије, Стратегијски преглед одбране Републике Србије и План одбране Републике Србије. Дугорочни план развоја система одбране Републике Србије је документ планирања одбране који усваја Народна скупштина, на предлог Владе, а на основу нацрта израђеног у Министарству одбране. Дугорочним планом развоја дефинишу се стратешка опредељења за развој система одбране Републике Србије, потребне способности Војске Србије, садржај и динамика организационих промена, развој људских и материјалних ресурса, финансирање система одбране и друга питања за функционисање система одбране, у складу с мисијама и задацима у одбрани Републике Србије; Стратегијски преглед одбране Републике Србије је полазни програмски документ који усваја Влада Републике Србије, на предлог Министарства одбране. Сагласност на Нацрт стратегијског прегледа одбране даје председник Републике. Овим програмским документом дефинишу се средњорочно планирање одбране, ефикасно управљање ресурсима одбране, транспарентност послова одбране и изградња претпоставки за демократску и цивилну контролу, професионализацију и ефикасност Војске Србије у извршавању додељених мисија и задатака; 49 50 Закон о Народној скупштини, Члан 15, став 9. Закон о одбрани, Члан 31. 18 Информатор о систему одбране Републике Србије План одбране Републике Србије један је од основних планских докумената у области одбране. План одбране Републике Србије припрема Министарство одбране и предлаже Влади која је надлежна да га усвоји.51 Надлежност да нареди спровођење Плана има председник Републике. План мобилизације Војске Србије и План употребе Војске Србије су плански документи које усваја председник Републике Србије (за разлику од већине осталих планских докумената које усвајају Народна скупштина или Влада). Нацрте ова два документа израђује Генералштаб ВС, а председнику Републике предлаже министар одбране.52 Надлежности државних органа у области одбране Народна скупштина Народна скупштина доноси законе и друга општа акта у области одбране и остварује демократску и цивилну контролу Војске Србије.53 Народна скупштина у области одбране:             одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање; усваја Стратегију националне безбедности Републике Србије; усваја Стратегију одбране Републике Србије; усваја Дугорочни план развоја система одбране Републике Србије; доноси законе о потврђивању међународних уговора у области одбране и војне сарадње; прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном и ванредном стању; усваја годишњи извештај Владе о стању припрема за одбрану; одлучује о употреби Војске Србије ван граница Републике Србије; одлучује о висини средстава за финансирање потреба одбране; разматра остваривање Плана одбране Републике Србије; надзире рад служби безбедности и врши друге послове одређене законом. Када Народна скупштина није у могућности да се састане: 51 52 53 Закон о одбрани, Члан 12 Закон о одбрани, Члан 81, став 6. Закон о одбрани, Члан 9. Основни појмови система одбране 19  одлуку о проглашењу ратног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе;  мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права у ратном стању заједно утврђују председник Народне скупштине, председник Републике и председник Владе;  одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе, под истим условима као и Народна скупштина.54 Председник Републике Председник Републике, у складу са законом, командује Војском Србије.55 Председник Републике у области одбране нарочито:  подноси заједно с Владом Народној скупштини предлог за проглашење ратног и ванредног стања;  даје сагласност на нацрт Стратегијског прегледа одбране Републике Србије;  усваја Доктрину Војске Србије, на основу предлога министра одбране;  наређује спровођење Плана одбране Републике Србије;  утврђује основе мирнодопске и ратне организације Војске Србије, на основу предлога министра одбране;  усваја План мобилизације Војске Србије;  наређује спровођење мера приправности, општу и делимичну мобилизацију;  усваја План употребе Војске Србије и наређује њену употребу;  одлучује, у складу са законом, о упућивању припадника Војске Србије у мултинационалне операције, на основу одлуке Народне скупштине;  доноси смернице за изградњу оперативне и функционалне способности Војске Србије;  поставља и разрешава начелника Генералштаба Војске Србије, уз мишљење министра одбране;  доноси правила која се односе на употребу Војске Србије, као и друга правила којима се уређује унутрашњи ред и правила службе у Војсци Србије и  врши и друге послове одређене законом. За обављање наведених послова, председник Републике доноси: указе, директиве, наређења, наредбе, смернице, одлуке, правила и друга акта. 54 55 Закон о одбрани, Члан 10. Закон о одбрани, Члан 11. 20 Информатор о систему одбране Републике Србије Председник Републике образује Војни кабинет за послове из своје надлежности у области одбране. Председник Републике своја овлашћења у области одбране може пренети на министра одбране, осим одлучивања о употреби Војске Србије, одлучивања о постављењима, унапређењима и разрешењима официра која су у надлежности председника Републике на основу закона и овлашћења за доношење стратегијско-доктринарних и планских докумената чије је доношење у законској надлежности председника Републике. Влада Републике Србије Према Закону о Влади, Влада предлаже Народној скупштини законе, буџет и друге опште и појединачне акте56 (самим тим, она наступа као предлагач закона и општих аката из области одбране, као и буџетских средстава намењених одбрани). У надлежности Владе је да предложи председнику Републике увођење ванредног стања на делу територије Републике Србије и акте којима се предузимају мере у ванредном стању.57 За време ратног стања, Влада може предложити председнику Републике да донесе акте у питањима из надлежности Народне скупштине. Према Закону о одбрани, Влада утврђује и води политику одбране, предлаже и извршава законе и општа акта Народне скупштине која се односе на одбрану.58 Влада у области одбране нарочито:  подноси Народној скупштини заједно с председником Републике предлог за проглашење ратног и ванредног стања;  предлаже Народној скупштини усвајање Стратегије националне безбедности Републике Србије, Стратегије одбране Републике Србије и Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије;  усваја Стратегијски преглед одбране Републике Србије, на основу предлога министра одбране;  усваја План одбране Републике Србије, осим Плана употребе Војске Србије и Плана мобилизације Војске Србије;  предлаже Народној скупштини доношење закона из области одбране, безбедности и Војске Србије;  предлаже Народној скупштини доношење закона о потврђивању међународних уговора из области одбране и војне сарадње; 56 57 58 Закон о Влади, Члан 2. Закон о Влади, Члан 40. Закон о одбрани, Члан 12 Основни појмови система одбране 21  доноси смернице за израду планова одбране и прописује упутство о методологији за израду планова одбране, на основу предлога министра одбране;  подноси Народној скупштини годишњи извештај о стању припрема за одбрану;  одобрава планове одбране органа државне управе и утврђује њихову организацију за рад у ратном и ванредном стању;  прописује мере приправности државних органа, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и предузетника у случају ратног или ванредног стања;  предлаже председнику Републике спровођење мера приправности и општу и делимичну мобилизацију, осим мобилизације Војске Србије;  одлучује, у складу са законом, о упућивању особља цивилне заштите и запослених у органима државне управе у хуманитарне и друге активности у иностранство, на основу одлуке Народне скупштине;  одлучује о одређивању правних лица који су од значаја за одбрану Републике Србије;  одлучује о одређивању производа и услуга од посебног значаја за одбрану Републике Србије;  одлучује о правима и дужностима органа у области просторног планирања и изградњи објеката од значаја за одбрану и Војску Србије и врстама инвестиционих објеката и просторних и урбанистичких планова значајних за одбрану Републике Србије;  одлучује о оснивању и укидању војношколских и војних научно-истраживачких установа и о њиховом укључивању у образовни и научно-истраживачки систем Републике Србије;  прописује начела и критеријуме за унутрашње уређење и систематизацију радних места у Министарству одбране, на основу предлога министра одбране;  прописује критеријуме за распоређивање грађана и материјалних средстава за потребе одбране и попуне Војске Србије, на основу предлога министра одбране;  прописује начела и критеријуме за организацију служби криптозаштите у Републици Србији, на предлог Министарства одбране;  прописује начин и поступак спровођења мобилизације, осим мобилизације Војске Србије, као и начин и поступак извршавања војне, радне и материјалне обавезе у ратном и ванредном стању, на предлог Министарства одбране;  прописује начин, поступак и мере заштите поверљивих проналазака значајних за одбрану, на предлог Министарства одбране;  прати и усмерава истраживање, развој, производњу и промет наоружања и војне опреме; 22 Информатор о систему одбране Републике Србије  предузима мере за стварање, употребу, коришћење, обнављање и размештај резерви за потребе одбране и обезбеђује средства за финансирање посебних задатака у одбрани у случају ратног и ванредног стања, на основу предлога ресорних министарстава;  одлучује о броју и распореду изасланстава одбране Републике Србије у иностранству, на основу предлога министра одбране;  прописује организацију и рад службе осматрања и обавештавања и  врши и друге послове одређене законом. У ратном и ванредном стању, Влада спроводи одлуке Народне скупштине и председника Републике, које се односе на:  функционисање државних органа, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и предузетника на територији Републике Србије;  прелазак државних органа с мирнодопске на организацију утврђену за ратно и ванредно стање и њихово функционисање према плановима одбране и  предузимање мера за извршавање међународних обавеза у вези с поступањем с ратним заробљеницима, страним држављанима и њиховом имовином.59 Министарство одбране Министарство одбране, у оквиру свог делокруга, предлаже и спроводи политику одбране, извршава законе и међународне уговоре, општа акта Народне скупштине, Владе и акта председника Републике из области одбране.60 Министарство одбране обавља послове, који се односе на:  процену ризика и претњи безбедности земље;  израду нацрта Стратегије националне безбедности Републике Србије, Стратегије одбране Републике Србије и Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије и усвајање документа за њихову разраду;  израду предлога Доктрине Војске Србије;  израду предлога Стратегијског прегледа одбране Републике Србије;  израду Средњорочног плана и програма развоја система одбране;  израду предлога годишњег извештаја Владе о стању припрема за одбрану, с којим се сагласио председник Републике; 59 60 Закон о одбрани, Члан 13. Закон о одбрани, Члан 14. Основни појмови система одбране 23  израду нацрта закона из области одбране, безбедности и Војске Србије;  израду нацрта закона о потврђивању међународних уговора у области одбране и војне сарадње;  израду платформи за вођење преговора и закључивање међународних уговора у области одбране и војне сарадње и њихово извршавање;  закључење уговора из области војног школства и обуке за одбрану земље са надлежним министарствима других држава у складу са законом;  планирање и остваривање међународне сарадње из области одбране и војне сарадње;  координирање израде нацрта Плана одбране Републике Србије, у складу с упутством Владе о методологији за израду планова одбране и предлагање Влади на усвајање;  предлагање смерница за израду планова одбране и упутства о методологији за израду планова одбране;  утврђивање предлога планова одбране других снага система одбране, који су у вези са Планом употребе Војске Србије;  планирање, припремање и контролу мобилизације грађана, државних органа, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и предузетника и Војске Србије за извршавање задатака у ратном и ванредном стању;  израду аката и планских докумената којима се планирају мере и радње за рад грађана, државних органа, привредних друштава, других правних лица и предузетника и за употребу Војске Србије и других снага одбране у ратном и ванредном стању;  извршавање војне, радне и материјалне обавезе;  извршавање одлука председника Републике о упућивању професи

Lično preuzimanje se odnosi na preuzimanje u Smederevskoj Palanci.

Kada je o prodaji knjiga reč, pod `organizovanim transportom` smatram preporučenu tiskovinu. To je najpovoljniji način slanja, knjiga obično stiže na kućnu adresu za dan-dva; ali poštar ne zove primaoca telefonom. (Prilkom kupovine se čekira `Pošta` ili `Organizovani transport`, koji u zavisnosti od toga kada je knjiga stavljena u prodaju ima i zastarele cene poštarine). Paket kao običnu tiskovinu ne šaljem jer nemam dokaz o slanju.

Novi cenovnik Pošte za preporučenu tiskovinu (cene su zaokružene, negde smanjene a negde povećane za nekoliko dinara):
od 51 g do 100 g 90,00 dinara
od 101 g do 250 g 100,00 dinara
od 251 g do 500 g 140,00 dinara
od 501 g do 1.000 g 150,00 dinara
od 1.001 g do 2.000 g 180,00 dinara

Više ne postoji opcija slanja preporučene tiskovine teže od 2 kg, tako da se te pošiljke šalju kao paket.

Post Express je skuplji ali brže stiže.

Nažalost, Pošta ne prima pošiljke koje se šalju na Kosovo pa molim članove sa Kosova da ne kupuju ukoliko nemaju adresu za slanje u ostatku Srbije.

Molim kupce iz inostranstva da me pre kupovine kontaktiraju porukom kako bismo se dogovorili oko uslova uplaćivanja i slanja. Ovo je veoma bitno, između ostalog, i zbog toga što su poštarine Pošte Srbije visoke i za zemlje u okruženju jer se pošiljke šalju isključivo avionom.

Besplatna poštarina se ne odnosi na slanje u inostranstvo.

Pogledajte i ponudu na:

https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=anarh&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

Ukoliko i tamo nešto pronađete, platićete preko istog računa i uštedeti na poštarini.


Predmet: 28599745
Министарство одбране Републике Србије Сектор за политику одбране / Институт за стратегијска истраживања Мисија ОЕБС у Србији Београд, 2011. година.

Уређивачки одбор др Катарина Штрбац, пуковник мр Сава Савић, потпуковник мр Тања Ристић Ненад Димитријевић Aутори др Мирослав Митровић, потпуковник Милан С. Милутиновић

100 strana, kvalitetan papir, udžbenički format.

Kao nova, najverovatnije nekorišćena.

Објављивање ове публикације је омогућено у оквиру пројекта Мисије ОЕБС у Србији „Консолидација процеса демократизације у сектору безбедности у Србији“, који финансијски подржава Шведска агенција за међународну развојну сарадњу. Напомена: Ставови изречени у књизи припадају искључиво ауторима и њиховим сарадницима и не представљају нужно званичан став Мисије ОЕБС у Србији. 2 Информатор о систему одбране Републике Србије Увод Основни појмови система одбране Законско уређење система одбране Стратегијско-доктринарни и плански документи Надлежности државних органа у области одбране |5| |7| | 13 | | 17 | | 19 | Министарство одбране Структура и надлежности организационих целина | 29 | Војска Србије Организација, мисије и задаци, јединице и састави | 59 | | 93 | Именик 3 4 Информатор о систему одбране Републике Србије ИНФОРМАТОР О СИСТЕМУ ОДБРАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Институт за стратегијска истраживања (ИСИ) је научно-истраживачка установа Министарства одбране која делује у оквиру Сектора за политику одбране. Бави се истраживањима у области безбедности, одбране и војне историје. Формиран je 1. октобра 2006. године, обједињавањем Института ратне вештине и Војноисторијског института. Одељење за стратегијске анализе и безбедносне интеграције, као део Института за стратегијска истраживања, између осталог, израђује стратегијске анализе и безбедносне процене, као и предлоге за практичну политику намењене доносиоцима одлука у систему одбране. Одељење врши процене степена угрожености, ризика и претњи по безбедност Републике Србије; анализира процесе и чиниоце у међународним односима од којих зависи безбедност и међународни положај Републике Србије; истражује начине прикључења и ангажовања Србије у међународним безбедносним организацијама; учествује у научноистраживачким пројектима сродних институција у земљи и иностранству; припрема и реализује научне и стручне скупове из области безбедности и одбране; учествује у реализацији наставног процеса у Војној академији и током обуке у Војсци Србије; припрема за публиковање књиге и часописе и израђује научно-информативну документацију. ИНСТИТУТ ЗА СТРАТЕГИЈСКА ИСТРАЖИВАЊА Незнаног јунака 38, 11000 Београд, Телефон: 011/2063-852 Телефакс: 011/3006-137 Интернет презентација: Електронска пошта: isi@mod.gov.rs . УВОД 5 6 Информатор о систему одбране Републике Србије Основни појмови норматива и надлежности Појмови система одбране, Министарства одбране и Војске Србије Законско уређење система одбране Стратегијско-доктринарни и плански документи Надлежности државних органа у области одбране 8 Информатор о систему одбране Републике Србије Увод Институт за стратегијска истраживања Сектора за политику одбране Министарства одбране од 2008. године успешно сарађује са Мисијом Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) у Републици Србији. Сарадња се остварује на пројекту демократизације сектора безбедности чиме се доприноси развоју капацитета цивилно-војних односа, демократије, цивилне контроле Војске Србије и спровођењу даље реформе сектора безбедности. Уважавајући сложеност и величину система одбране, као и низ законских, подзаконских аката и стратегијских докумената којима је он уређен, уочена је потреба за обједињавањем информација од значаја за систем одбране. Са друге стране, препозната је важност потребе да посланици у Народној скупштини Републике Србије буду на пригодан начин и у прихватљивој форми информисани о свим питањима од значаја за њихов рад. Информатор о систему одбране је стога намењен посланицима Народне скупштине Републике Србије и стручним службама Народне скупштине ради квалитетнијег сагледавања законског и стратегијског оквира, као и добијања основних појмова о организацијској структури и делокругу Министарства одбране и Војске Србије. Основни појмови система одбране 9 10 Информатор о систему одбране Републике Србије Основни појмови обрађени у Информатору  систем одбране  Министарство одбране  Војска Србије Систем одбране Појам система одбране Републике Србије, као дела ширег система националне безбедности, прецизно је одређен Стратегијом одбране Републике Србије1 и Законом о одбрани.2 Као субјекти система одбране наведени су: „грађани, државни органи, привредна друштва, друга правна лица, предузетници и Војска Србије”.3 Систем одбране је конципиран Стратегијом одбране Републике Србије. Имајући у виду намену овог Информатора који треба да буде корисно помоћно средство у рукама народних посланика, при вршењу функције демократске и цивилне контроле ресора одбране, као и теме са којима се посланици у свом раду најчешће срећу, аутори су се определили за ужи приступ – детаљно представљање двеју централних институција које чине окосницу система одбране: Министарства одбране и Војске Србије. Министарство одбране Министарство одбране (МО) образовано је Законом о министарствима. Истим законом одређен је и његов делокруг.4 Као орган државне управе, Министарство одбране обавља послове „који се односе на политику одбране и стратегијско планирање”. Осим наведеног, делокруг Министарства одбране обухвата и: 1 „Систем одбране Републике Србије део је система националне безбедности и представља јединствену, структурно уређену и функционалну целину снага и субјеката одбране чији је циљ заштита одбрамбених интереса Републике Србије”, Одлука о усвајању Стратегије одбране Републике Србије, Члан 5, Службени гласник Републике Србије, 88/09, 26. 10. 2010. (У даљем тексту: „Стратегија одбране РС”) „Систем одбране је део система националне безбедности и јединствен облик организовања припрема за извршавање задатака одбране, спровођења мера и радњи за рад грађана, државних органа, привредних друштава и других правних лица за употребу Војске Србије и других снага одбране у ратном и ванредном стању”, Закон о одбрани, Члан 4, Службени гласник Републике Србије, 116—07, 11. 12. 2007, измене и допуне Сл. гласник РС 88—09, 26. 10. 2009. (У даљем тексту: „Закон о одбрани”) Закон о одбрани, Члан 2, став 5. Закон о министарствима, Члан 4, Службени гласник Републике Србије 65/08, 05. 07. 2008. и Сл. гласник Републике Србије 16/11 од 11.03.2011. (У даљем тексту: „Закон о министарствима”) 2 3 4 Основни појмови система одбране 11  међународну сарадњу у области одбране и војне сарадње;  планирање и припремање мобилизације грађана, државних органа, привредних друштава, других правних лица, предузетника и Војске Србије за извршавање задатака у ванредном и ратном стању;  учешће у цивилној заштити и обучавање за одбрану земље;  израду аката и планских докумената којима се планирају мере и радње за рад грађана, државних органа, привредних друштава и других правних лица и за употребу Војске Србије и других снага одбране у ванредном и ратном стању;  склоништа;  војну обавезу, радну обавезу и материјалну обавезу;  службу осматрања и обавештавања;  организовање веза и криптозаштите за потребе државних органа и Војске Србије;  усклађивање организације веза и информатичких и телекомуникационих система у Републици Србији за потребе одбране;  уређивање и припремање територије Републике Србије за потребе одбране;  планирање, организовање и припремање цивилне заштите у случају ванредног и ратног стања;  истраживање, развој, производњу и промет наоружања и војне опреме;  опремање и наоружавање Војске Србије и других снага одбране;  безбедност значајну за одбрану;  војно школство;  научноистраживачки рад значајан за одбрану;  статусна и друга питања професионалних припадника Војске Србије и  друге послове одређенe законом којим се уређује одбрана и другим законима. Законом о министарствима, као органи у саставу Министарства одбране наведени су Инспекторат одбране, Војна служба безбедности и Војно-обавештајна служба5 и одређен је њихов делокруг. Чланом 39. истог закона, одређено је да Министарство одбране врши надзор над радом Центра за разминирање. Војска Србије Војска Србије (ВС) дефинисана је Законом о одбрани и Законом о ВС као организована оружана снага која брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке6, у складу са 5 6 Данашњи званичан називи „Војнобезбедносна агенција” и „Војнообавештајна агенција” усвојени су касније, те је то узрок мањег терминолошког одступања (прим. аут). Мисије и задаци Војске Србије прописани су Страгегијом одбране РС, у поглављу посвећеном структури система одбране. Стратегија одбране РС, 5.1. 12 Информатор о систему одбране Републике Србије Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.7 Она је такође „носилац борбених операција и свих других облика оружаног супротстављања, чија је надлежност утврђена Уставом и законом”. Војска Србије „обједињава све учеснике у оружаним операцијама и командује свим снагама које изводе борбена дејства у ратном и ванредном стању на основу закона, а у складу с Доктрином Војске Србије”.8 Председник Републике или министар одбране, по овлашћењу председника Републике, може одлучити да Војска Србије пружи помоћ ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других разлога утврђених законом9. Законско уређење система одбране Систем одбране Републике Србије уређен је Уставом10 (као највишим правним актом) и већим бројем закона:       Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије;11 Законом о Народној скупштини;12 Законом о председнику Републике;13 Законом о Влади;14 Законом о министарствима;15 Законом о одбрани од 11. децембра 2007. године,16 измењеним и допуњеним 26. октобра 2009. године;17  Законом о Војсци Србије од 11. децембра 2007. године,18 измењеним и допуњеним 26. октобра 2009. године;19  Законом о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије;20 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 Закон о одбрани, Члан 4. и Закон о Војсци Србије, Члан 2, Службени гласник Републике Србије, 116—07, 11. 12. 2007 (у даљем тексту: „Закон о Војсци Србије”). Закон о одбрани, Члан 31. Закон о Војсци, Члан 2, став 2. Устав Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 83/06, 30.9.2006. (У даљем тексту: ”Устав Републике Србије”) Уставни закон за спровођење Устава Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 98/06, 10. 11. 2006. (У даљем тексту: „Уставни закон за спровођење Устава РС”) Закон о Народној скупштини, Службени гласник Републике Србије, 9-10, 26. 02. 2010. (У даљем тексту: „Закон о народној скупштини”) Закон о председнику Републике, Службени гласник Републике Србије, 111-07, 3. 12. 2007. (У даљем тексту: „Закон о председнику Републике”). Закон о Влади, Сл. гласник Републике Србије, 55/05, 22. 06. 2005. и 16/11 од 11. 03. 2011. (У даљем тексту: „Закон о Влади”). Закон о министарствима, Сл. гласник Републике Србије, 65/08, 5.7.2008. и 16/11 од 11. 03. 2011. Закон о одбрани, Службени гласник Републике Србије, 116-07, 88/09, 88/09-др. закон и 104/09-др.закон Закон о изменама и допунама Закона о одбрани, Службени гласник Републике Србије, 88-09, 26. 10. 2009. Закон о Војсци Србије, Службени гласник Републике Србије, 116-07, 11.12.2007. Закон о изменама и допунама Закона о Војсци Србије, Службени гласник Републике Србије, 88-09, 26. 10. 2009. Закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 88-09, 26.10.2009. (У даљем тексту: „Закон о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије „) Основни појмови система одбране 13  Законом о Војнобезбедносној и Војнообавештајној агенцији;21  Законом о војној, радној и материјалној обавези22 и  Законом о цивилној служби.23 Утицај најважнијих правних аката на систем одбране Устав Републике Србије прописује да Република Србија уређује и обезбеђује одбрану и безбедност грађана, као и мере за случај ванредног стања.24 Допушта да се слобода кретања и настањивања и право да се напусти Република Србија могу ограничити законом, ако је то неопходно ради одбране Републике Србије.25 Појединим члановима надаље су одређене надлежности Народне скупштине и председника Републике у области одбране,26 које су детаљаније уређене Законом о народној скупштини, Законом о председнику Републике, Законом о одбрани и Законом о Војсци Србије. У најширем оквиру, прописана је надлежност Војске Србије – да брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.27 Употреба Војске Србије ван граница Републике Србије дозвољена је само по одлуци Народне скупштине.28 Устав прописује да је Војска Србије под демократском и цивилном контролом, као и да се о Војсци Србије доноси закон.29 Устав забрањује да припадници Војске буду чланови политичких странака.30 Уставним законом о спровођењу Устава (од 11. новембра 2006. године) прописани су општи рок за усклађивање до тада важећих закона са одредбама новоусвојеног Устава РС (31. децембар 2008. године),31 као и рок за усклађивање осталих републичких прописа са Уставом (90 дана од дана ступања на снагу закона).32 Ови рокови важили су и за усклађивање закона и прописа из области одбране. Закон о Народној скупштини, у поглављу о надлежностима Народне скупштине, прописује да НС РС, као носилац уставотворне и законодавне власти, између осталог, потврђује међународне уговоре када је законом предвиђена обавеза њиховог 21 Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Службени гласник Републике Србије, 88—09, 26.10.2009. (У даљем тексту: „Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији”) Закон о војној, радној и материјалној обавези Службени гласник Републике Србије, 88/09, 95/10. Закон о цивилној служби, Службени гласник Републике Србије, 88—09, 26.10.2009. (У даљем тексту: „Закон о цивилној служби”) Устав Републике Србије, Члан 97. Устав Републике Србије, Члан 39. Надлежност Народне скупштине да усваја Стратегију одбране (Устав Републике Србије, Члан 99, став 9.) и надлежност председника Републике да, у складу са законом, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије (Устав РС, Члан 112). Устав Републике Србије, Члан 139. Устав Републике Србије, Члан 140. Устав Републике Србије, Члан 141. Устав Републике Србије, Члан 55. Уставни закон о спровођењу Устава РС, Члан 15. Уставни закон о спровођењу Устава РС, Члан 16 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 14 Информатор о систему одбране Републике Србије потврђивања, одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање, надзире рад служби безбедности, доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије, те усваја стратегију одбране.33 Кроз механизме парламентарне контроле рада извршне власти, контролише се и рад ресора одбране. Најмање једном годишње, Влада подноси Народној скупштини извештај о раду. Народна скупштина врши контролу над радом Владе или члана Владе (укључујући и министра одбране) постављањем посланичког питања, подношењем интерпелације, гласањем о неповерењу Влади или поједином члану Владе и образовањем анкетног одбора.34 Закон о Народној скупштини прописује постојање сталних и привремених радних тела,35 међу којима важну улогу има Одбор за одбрану и безбедност Народне Скупштине. Закон о председнику Републике. Будући да су надлежности председника Републике у области одбране одређене Уставом Републике Србије и Законом о одбрани36, Закон о председнику Републике прописује надлежности председника Народне скупштине у области одбране и командовању Војском Србије, у време када председник Републике поднесе оставку, буде разрешен или спречен да обавља своју функцију.37 Закон о председнику Републике такође прописује да председник Републике указом даје одликовања и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије, а своје надлежности у области одбране остварује доношењем одлука, правила, наредаба, наређења и других правних аката који су одређени законом.38 Закон о Влади одређује Владу као носиоца извршне власти у Републици Србији. Влада утврђује и води политику Републике Србије у оквиру Устава, закона и других општих аката Народне скупштине. Влада којој је престао мандат и која врши само текуће послове, може у изузетним и прецизно наведеним случајевима предлагати Народној скупштини законе и друге опште акте и доносити прописе, између осталог и „уколико то налажу интереси одбране”39 Министар који је поднео оставку и који врши текуће послове док му не престане мандат само изузетно може доностити прописе, „уколико то налажу интереси одбране”.40 Законом о министарствима успостављена су министарства у Влади Републике Србије, међу којима и Министарство одбране. Садржај одредби Закона о министарствима којима је успоставље- 33 34 35 36 37 38 39 40 Закон о Народној скупштини, Члан 15. . Закон о Народној скупштини, Члан 56. Закон о Народној скупштини, Члан 27. Видети страну 20. Закон о председнику Републике, Члан 17. Закон о председнику Републике, Члан 24. Закон о Влади, Члан 17. Закон о Влади, Члан 24. Основни појмови система одбране 15 но Министарство одбране детаљније је обрађен у уводном делу приручника, при објашњењу појма „Министарство одбране”. Законом о одбрани уређени су систем одбране Републике Србије, надлежности државних органа и Војске Србије у одбрани, права и дужности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у одбрани, као и друга питања од значаја за одбрану. Законом о Војсци Србије уређени су положај и надлежност Војске Србије, организација, састав и начела деловања Војске Србије, специфичности обављања војне службе, командовање и руковођење Војском Србије, чинови и звања у Војсци Србије, симболи и обележја Војске Србије, војни празници, верска служба, одговорност за штету коју причини Војска Србије, демократска и цивилна контрола, јавност рада, канцеларијско пословање у Војсци Србије, служба у Војсци Србије и друга питања од значаја за Војску Србије. Законом о употреби Војске Србије и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије уређени су употреба и припрема Војске Србије и других снага одбране за учешће у мултинационалним операцијама ван граница Републике Србије, права и обавезе надлежних органа и учесника у тим операцијама, финансирање трошкова учешћа и друга питања за извршавање мисија и задатака у очувању безбедности и мира у свету и пружању хуманитарне помоћи другим државама у кризним ситуацијама. Законом о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији уређени су „надлежности, послови, задаци, овлашћења, надзор и контрола Војнобезбедносне агенције (у даљем тексту: ВБА) и Војнообавештајне агенције (у даљем тексту: ВОА), сарадња, као и друга питања од значаја за њихов рад”.41 Законом о војној, радној и материјалној обавези уређeни су: „војна обавеза; регрутна обавеза; обавеза служења војног рока и добровољно служење војног рока са оружјем; резервни састав; путовање и боравак војних обвезника у иностранству; право на накнаде за вршење војне обавезе; евиденција војних обвезника; радна обавеза у државним органима и правним лицима од значаја за одбрану; радна обавеза у јединицама радне обавезе; материјална обавеза грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у ванредном и ратном стању, као и друга питања од значаја за војну, радну и материјалну обавезу”.42 41 42 Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, Члан 1. Закон о војној, радној и материјалној обавези, Члан 1. 16 Информатор о систему одбране Републике Србије Законом о цивилној служби уређeни су „остваривање права на приговор савести лица која подлежу војној обавези; извршавање војне обавезе у цивилној служби; права и обавезе лица која се упућују у цивилну службу; права и обавезе органа, организација, установа и јединица у чијој је надлежности спровођење цивилне службе; вршење цивилне службе; обука лица у цивилној служби; контрола вршења цивилне службе; резервни састав; накнаде за вршење цивилне службе; евиденција, надзор и финансирање цивилне службе; врсте и висина казни за неизвршавање обавеза у цивилној служби, као и друга питања од значаја за цивилну службу”.43 Стратегијско-доктринарни и плански документи Најважнији стратегијско-доктринарни и плански документи у области одбране одређени су Законом о одбрани.44 Основни стратегијско-доктринарни документи у области одбране су: Стратегија националне безбедности Републике Србије,45 Стратегија одбране Републике Србије46, Доктрина Војске Србије47 и Стратегијски преглед одбране Републике Србије48. Стратегија националне безбедности Републике Србије је јавни документ којим се домаћој и међународној јавности представљају основна стратешка опредељења Републике Србије. Усваја је Народна скупштина, на предлог Владе. Као таква, она представља највиши стратешки документ у области безбедности, чијом реализацијом се штите национални интереси Републике Србије од изазова, ризика и претњи безбедности, у различитим областима друштвеног живота. Стратегија националне безбедности даје анализу окружења Републике Србије, идентификује изазове, ризике и претње безбедности, утврђује националне интересе, одређује циљеве, основна начела и елементе политике националне безбедности и дефинише структуру, начела функционисања и одговорности у оквиру система безбедности. Она представља основ за израду стратегијских докумената у свим областима друштвеног живота и функциони- 43 44 45 46 47 48 Закон о цивилној служби, Члан 1. Закон о одбрани, Члан 7. Одлука о усвајању Стратегије националне безбедности Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 88/09, 26. 10. 2010. Одлука о усвајању Стратегије одбране Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 88/09, 26. 10. 2010. Доктрина Војске Србије (акт председника Републике ВК ПРС бр. 3-2/10 од 25.02.2010.године) Стретегијски преглед одбране Републике Србије (Закључак Владе 05 бр. 80-1540/09-1 од 19.03.2009. године. Основни појмови система одбране 17 сања државних органа и институција, ради очувања и заштите безбедности грађана, друштва и државе. Стратегија одбране Републике Србије је највиши стратешки документ у области одбране којим се дефинишу ставови о безбедносном окружењу, одбрамбеним интересима, мисијама и задацима Војске Србије, структура и функционисање система одбране. Усваја је Народна скупштина, на предлог Владе Републике Србије, а припрема је Министарство одбране.49 Заснива се на Уставу Републике Србије, Стратегији националне безбедности и опредељењу Републике Србије да кроз мир и стабилност доприноси јачању безбедности. Доктрина Војске Србије је основни документ у којем се дефинишу општа опредељења о војној делатности, организовању, припремама, употреби и обезбеђењу Војске Србије у миру, ратном и ванредном стању, у складу с Уставом и Стратегијом одбране Републике Србије; Усваја је председник Републике, на предлог министра одбране, а заснива се на Стратегији одбране Републике Србије.50 Основни плански документи у области одбране су: Дугорочни план развоја система одбране Републике Србије, Стратегијски преглед одбране Републике Србије и План одбране Републике Србије. Дугорочни план развоја система одбране Републике Србије је документ планирања одбране који усваја Народна скупштина, на предлог Владе, а на основу нацрта израђеног у Министарству одбране. Дугорочним планом развоја дефинишу се стратешка опредељења за развој система одбране Републике Србије, потребне способности Војске Србије, садржај и динамика организационих промена, развој људских и материјалних ресурса, финансирање система одбране и друга питања за функционисање система одбране, у складу с мисијама и задацима у одбрани Републике Србије; Стратегијски преглед одбране Републике Србије је полазни програмски документ који усваја Влада Републике Србије, на предлог Министарства одбране. Сагласност на Нацрт стратегијског прегледа одбране даје председник Републике. Овим програмским документом дефинишу се средњорочно планирање одбране, ефикасно управљање ресурсима одбране, транспарентност послова одбране и изградња претпоставки за демократску и цивилну контролу, професионализацију и ефикасност Војске Србије у извршавању додељених мисија и задатака; 49 50 Закон о Народној скупштини, Члан 15, став 9. Закон о одбрани, Члан 31. 18 Информатор о систему одбране Републике Србије План одбране Републике Србије један је од основних планских докумената у области одбране. План одбране Републике Србије припрема Министарство одбране и предлаже Влади која је надлежна да га усвоји.51 Надлежност да нареди спровођење Плана има председник Републике. План мобилизације Војске Србије и План употребе Војске Србије су плански документи које усваја председник Републике Србије (за разлику од већине осталих планских докумената које усвајају Народна скупштина или Влада). Нацрте ова два документа израђује Генералштаб ВС, а председнику Републике предлаже министар одбране.52 Надлежности државних органа у области одбране Народна скупштина Народна скупштина доноси законе и друга општа акта у области одбране и остварује демократску и цивилну контролу Војске Србије.53 Народна скупштина у области одбране:             одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање; усваја Стратегију националне безбедности Републике Србије; усваја Стратегију одбране Републике Србије; усваја Дугорочни план развоја система одбране Републике Србије; доноси законе о потврђивању међународних уговора у области одбране и војне сарадње; прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном и ванредном стању; усваја годишњи извештај Владе о стању припрема за одбрану; одлучује о употреби Војске Србије ван граница Републике Србије; одлучује о висини средстава за финансирање потреба одбране; разматра остваривање Плана одбране Републике Србије; надзире рад служби безбедности и врши друге послове одређене законом. Када Народна скупштина није у могућности да се састане: 51 52 53 Закон о одбрани, Члан 12 Закон о одбрани, Члан 81, став 6. Закон о одбрани, Члан 9. Основни појмови система одбране 19  одлуку о проглашењу ратног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе;  мере одступања од Уставом зајемчених људских и мањинских права у ратном стању заједно утврђују председник Народне скупштине, председник Републике и председник Владе;  одлуку о проглашењу ванредног стања доносе заједно председник Републике, председник Народне скупштине и председник Владе, под истим условима као и Народна скупштина.54 Председник Републике Председник Републике, у складу са законом, командује Војском Србије.55 Председник Републике у области одбране нарочито:  подноси заједно с Владом Народној скупштини предлог за проглашење ратног и ванредног стања;  даје сагласност на нацрт Стратегијског прегледа одбране Републике Србије;  усваја Доктрину Војске Србије, на основу предлога министра одбране;  наређује спровођење Плана одбране Републике Србије;  утврђује основе мирнодопске и ратне организације Војске Србије, на основу предлога министра одбране;  усваја План мобилизације Војске Србије;  наређује спровођење мера приправности, општу и делимичну мобилизацију;  усваја План употребе Војске Србије и наређује њену употребу;  одлучује, у складу са законом, о упућивању припадника Војске Србије у мултинационалне операције, на основу одлуке Народне скупштине;  доноси смернице за изградњу оперативне и функционалне способности Војске Србије;  поставља и разрешава начелника Генералштаба Војске Србије, уз мишљење министра одбране;  доноси правила која се односе на употребу Војске Србије, као и друга правила којима се уређује унутрашњи ред и правила службе у Војсци Србије и  врши и друге послове одређене законом. За обављање наведених послова, председник Републике доноси: указе, директиве, наређења, наредбе, смернице, одлуке, правила и друга акта. 54 55 Закон о одбрани, Члан 10. Закон о одбрани, Члан 11. 20 Информатор о систему одбране Републике Србије Председник Републике образује Војни кабинет за послове из своје надлежности у области одбране. Председник Републике своја овлашћења у области одбране може пренети на министра одбране, осим одлучивања о употреби Војске Србије, одлучивања о постављењима, унапређењима и разрешењима официра која су у надлежности председника Републике на основу закона и овлашћења за доношење стратегијско-доктринарних и планских докумената чије је доношење у законској надлежности председника Републике. Влада Републике Србије Према Закону о Влади, Влада предлаже Народној скупштини законе, буџет и друге опште и појединачне акте56 (самим тим, она наступа као предлагач закона и општих аката из области одбране, као и буџетских средстава намењених одбрани). У надлежности Владе је да предложи председнику Републике увођење ванредног стања на делу територије Републике Србије и акте којима се предузимају мере у ванредном стању.57 За време ратног стања, Влада може предложити председнику Републике да донесе акте у питањима из надлежности Народне скупштине. Према Закону о одбрани, Влада утврђује и води политику одбране, предлаже и извршава законе и општа акта Народне скупштине која се односе на одбрану.58 Влада у области одбране нарочито:  подноси Народној скупштини заједно с председником Републике предлог за проглашење ратног и ванредног стања;  предлаже Народној скупштини усвајање Стратегије националне безбедности Републике Србије, Стратегије одбране Републике Србије и Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије;  усваја Стратегијски преглед одбране Републике Србије, на основу предлога министра одбране;  усваја План одбране Републике Србије, осим Плана употребе Војске Србије и Плана мобилизације Војске Србије;  предлаже Народној скупштини доношење закона из области одбране, безбедности и Војске Србије;  предлаже Народној скупштини доношење закона о потврђивању међународних уговора из области одбране и војне сарадње; 56 57 58 Закон о Влади, Члан 2. Закон о Влади, Члан 40. Закон о одбрани, Члан 12 Основни појмови система одбране 21  доноси смернице за израду планова одбране и прописује упутство о методологији за израду планова одбране, на основу предлога министра одбране;  подноси Народној скупштини годишњи извештај о стању припрема за одбрану;  одобрава планове одбране органа државне управе и утврђује њихову организацију за рад у ратном и ванредном стању;  прописује мере приправности државних органа, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и предузетника у случају ратног или ванредног стања;  предлаже председнику Републике спровођење мера приправности и општу и делимичну мобилизацију, осим мобилизације Војске Србије;  одлучује, у складу са законом, о упућивању особља цивилне заштите и запослених у органима државне управе у хуманитарне и друге активности у иностранство, на основу одлуке Народне скупштине;  одлучује о одређивању правних лица који су од значаја за одбрану Републике Србије;  одлучује о одређивању производа и услуга од посебног значаја за одбрану Републике Србије;  одлучује о правима и дужностима органа у области просторног планирања и изградњи објеката од значаја за одбрану и Војску Србије и врстама инвестиционих објеката и просторних и урбанистичких планова значајних за одбрану Републике Србије;  одлучује о оснивању и укидању војношколских и војних научно-истраживачких установа и о њиховом укључивању у образовни и научно-истраживачки систем Републике Србије;  прописује начела и критеријуме за унутрашње уређење и систематизацију радних места у Министарству одбране, на основу предлога министра одбране;  прописује критеријуме за распоређивање грађана и материјалних средстава за потребе одбране и попуне Војске Србије, на основу предлога министра одбране;  прописује начела и критеријуме за организацију служби криптозаштите у Републици Србији, на предлог Министарства одбране;  прописује начин и поступак спровођења мобилизације, осим мобилизације Војске Србије, као и начин и поступак извршавања војне, радне и материјалне обавезе у ратном и ванредном стању, на предлог Министарства одбране;  прописује начин, поступак и мере заштите поверљивих проналазака значајних за одбрану, на предлог Министарства одбране;  прати и усмерава истраживање, развој, производњу и промет наоружања и војне опреме; 22 Информатор о систему одбране Републике Србије  предузима мере за стварање, употребу, коришћење, обнављање и размештај резерви за потребе одбране и обезбеђује средства за финансирање посебних задатака у одбрани у случају ратног и ванредног стања, на основу предлога ресорних министарстава;  одлучује о броју и распореду изасланстава одбране Републике Србије у иностранству, на основу предлога министра одбране;  прописује организацију и рад службе осматрања и обавештавања и  врши и друге послове одређене законом. У ратном и ванредном стању, Влада спроводи одлуке Народне скупштине и председника Републике, које се односе на:  функционисање државних органа, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и предузетника на територији Републике Србије;  прелазак државних органа с мирнодопске на организацију утврђену за ратно и ванредно стање и њихово функционисање према плановима одбране и  предузимање мера за извршавање међународних обавеза у вези с поступањем с ратним заробљеницима, страним држављанима и њиховом имовином.59 Министарство одбране Министарство одбране, у оквиру свог делокруга, предлаже и спроводи политику одбране, извршава законе и међународне уговоре, општа акта Народне скупштине, Владе и акта председника Републике из области одбране.60 Министарство одбране обавља послове, који се односе на:  процену ризика и претњи безбедности земље;  израду нацрта Стратегије националне безбедности Републике Србије, Стратегије одбране Републике Србије и Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије и усвајање документа за њихову разраду;  израду предлога Доктрине Војске Србије;  израду предлога Стратегијског прегледа одбране Републике Србије;  израду Средњорочног плана и програма развоја система одбране;  израду предлога годишњег извештаја Владе о стању припрема за одбрану, с којим се сагласио председник Републике; 59 60 Закон о одбрани, Члан 13. Закон о одбрани, Члан 14. Основни појмови система одбране 23  израду нацрта закона из области одбране, безбедности и Војске Србије;  израду нацрта закона о потврђивању међународних уговора у области одбране и војне сарадње;  израду платформи за вођење преговора и закључивање међународних уговора у области одбране и војне сарадње и њихово извршавање;  закључење уговора из области војног школства и обуке за одбрану земље са надлежним министарствима других држава у складу са законом;  планирање и остваривање међународне сарадње из области одбране и војне сарадње;  координирање израде нацрта Плана одбране Републике Србије, у складу с упутством Владе о методологији за израду планова одбране и предлагање Влади на усвајање;  предлагање смерница за израду планова одбране и упутства о методологији за израду планова одбране;  утврђивање предлога планова одбране других снага система одбране, који су у вези са Планом употребе Војске Србије;  планирање, припремање и контролу мобилизације грађана, државних органа, органа аутономних покрајина, органа јединица локалне самоуправе, привредних друштава, других правних лица и предузетника и Војске Србије за извршавање задатака у ратном и ванредном стању;  израду аката и планских докумената којима се планирају мере и радње за рад грађана, државних органа, привредних друштава, других правних лица и предузетника и за употребу Војске Србије и других снага одбране у ратном и ванредном стању;  извршавање војне, радне и материјалне обавезе;  извршавање одлука председника Републике о упућивању професи
28599745 Informator o sistemu odbrane Republike Srbije

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.