ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1965
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Omot minimalno iskrzan i repariran, unutra u urednom i čistom stanju.

Autor - osoba Janson, Horst Woldemar, 1913-1982 = Janson, Horst Valdemar, 1913-1982
Janson, Dora Jane, 1916-2002 = Janson, Dora Džejn, 1916-2002
Naslov Istorija umetnosti : pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas / H. [Horst] W. [Woldemar] Janson u saradnji sa Dorom Jane Janson ; [prevela Olga Šafarik]
Jedinstveni naslov History of art. srpski jezik
Vrsta građe enciklopedija, leksikon
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1965
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija, 1965 (Beograd : Beogradski grafički zavod)
Fizički opis 570 str. : ilustr. ; 30 cm
Drugi autori - osoba Šafarik, Olga, prevodilac (prevodilac)
Šafarik, Olga, prevodilac (prevodilac)
(Karton sa omotom)
Napomene Tekst štampan dvostubačno
Prevod dela: History of art
Bibliografija: str. 554-560
Registar.
Predmetne odrednice Umetnost -- Istorija

H. W. Janson, profesor istorije umetnosti na Njujorškom univerzitetu, daje nam u ovoj knjizi istoriju razvitka evropske umetnosti, ali obrađuje i one vanevropske elemente koji su na neki način obogatili evropsku umetničku tradiciju: praistorijsku i primitivnu umetnost, umetnost Egipta, Bliskog istoka i islama. U toku izlaganja autor je uvek nastojao da istakne političku i ideološku pozadinu koja je doprinela pojavi jedne određene vrste umetnosti na određenom mestu i u određeno vreme. On takođe ne propušta priliku da ukaže na slučajeve kada su eksperimentisanja pojedinaca van granica ustaljenih tradicija dovodila do preokreta u razvitku umetnosti.
Lakim stilom, koji je istovremeno i naučan i informativan, profesor Janson vodi čitaoca kroz istoriju slikarstva, arhitekture i skulpture od najranijih primeraka do najsloženijih dela današnjice: od primitivnih crteža u steni do apstraktnog ekspresionizma, od pećinskih prebivališta do građevina od stakla i prenapregnutog betona, od paleolitskih figurina do mobila i asamblaža.
Osim uvoda o „umetniku i njegovoj publici“, knjiga sadrži četiri poglavlja: stari vek, srednji vek, renesansa i barok i moderni svet. U postskriptumu su izložene u najkraćim crtama karakteristike indijske, kineske i japanske umetnosti i prekolumbovske umetnosti Centralne Amerike.
Tekst je ilustrovan sa 848 crno-belih i 79 reprodukcija u boji.

Horst Valdemar Janson (nem. Horst Waldemar Janson; 4. oktobar 1913 – 30. septembar 1982) koji je objavljivao pod pseudonimom H. V. Janson (nem. H. W. Janson) bio je profesor istorije umetnosti nemačko-ruskog porekla, poznat po svojoj knjizi „Istorija umetnosti“ (History of Art) objavljenoj 1962, koja je od tada prodata u više od četiri miliona kopija na petnaest jezika.
Biografija
Janson je rođen u Sankt Peterburgu 1913. kao dete Fridriha Jansona (nem. Friedrich Janson, 1875–1927) i Helene Porš (nem. Helene Porsch, 1879–1974), koji su bili luteranci baltičko nemačkog porekla. Nakon Oktobarske revolucije, porodica se preselila u Finsku, a zatim u Hamburg, gde je Janson pohađao Vilhelm gimnaziju (nem. Wilhelm-Gymnasium). Završava gimnaziju 1932. i upisuje Univerzitet u Minhenu, a zatim i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Hamburgu, gde je bio student Ervina Panovskog. 1935, na predlog Panovskog, Janson se seli u SAD. 1941. se ženi Dorom Džejn Hajnberg, studentkinjom istorije umetnosti, koja je kasnije bila koautor mnogih njegovih dela. Završava svoj doktorat na Harvardu 1942. i piše disertaciju na temu Mikelocove (ital. Michelozzo) umetnosti.
Predavao je u Muzeju umetnosti u Vusteru (Worcester Art Museum) (1936–1938) i na Univerzitetu u Ajovi (University of Iowa School of Art and Art History) (1938–1941). Bio je profesor na Univerzitetu Vašington od 1941. do 1949, kada prelazi na Univerzitet u Njujorku (New York University), gde razvija odeljenje za umetnost i predaje na Institutu lepih umetnosti (Institute of Fine Arts). Janson je preminuo 1982. u vozu između Ciriha i Milana.
Akademska postignuća
Napisao je mnoga dela o renesansnoj umetnosti i skulpturi 19. veka, od kojih su Apes and Ape Lore in the Middle Ages and the Renaissance (1952) i Sculpture of Donatello (1957) osvojili nagrade. U kasnijim godinama života bavio se dijalogom između istoka i zapada u umetnosti. Tokom svoje karijere, Janson je između ostalog bio konsultant za set knjiga Time Life Library of Art, predsednik udruženja College Art Association, urednik seta knjiga Art Bulletin i jedan od osnivača i predsednik Renesansnog udruženja Amerike (Renaissance Society of America). Takođe je pisao knjige o umetnosti za mlade ljude, neretko u saradnji sa svojom suprugom.
Jansonov najznačajniji doprinos istoriji umetnosti predstavlja njegovo delo „Istorija umetnosti“, objavljeno 1962. Ovo delo je od tada postalo standard i uzor na koji se ugledaju današnji udžbenici iz ove oblasti.
Kritike feminista
Uprkos popularnosti i uticaju Istorije umetnosti, ovo delo je pretrpelo oštre kritike. Feministkinje i istoričarke umetnosti Norma Broud (eng. Norma Broude) i Meri Garar (eng. Mary Garrard) kažu: „Umetnice u pedesetim i šezdesetim godinama su trpele profesionalnu izolaciju ne samo jedne od drugih, već i od sopstvene istorije. U vremenu kada su slikarke iz prošlosti faktički bile izbrisane iz istorije, Jansonova uticajna knjiga Istorija umetnosti nije sadržala ime ili delo ni jedne jedine umetnice, tako isključujući žene iz istorije umetnosti (...).“ Jansonovo isključivanje žena iz umetnosti je poljuljalo njegovu reputaciju istoričara umetnosti, zato što njegova dela prikazuju samo deo istorije, izbegavajući bilo koje delo koje nije naslikao muškarac. Jednom prilikom, Sem Hanter, tadašnji kustos u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku upoznao je poznatu umetnicu Idel Veber sa Jansonom. On je bio veliki obožavalac njenih dela, ali je rekao da ne uključuje umetnice u svoja dela.

Tags:
Svetsko slikarstvo skulptura Gombrih saga o umetnosti renesansa barok antika avangarda ...
MG118 (MBG)