Godina izdanja: .
ISBN: .
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

Izdavač: Savez dramskih umetnika Srbije - Beograd, Pozorišni muzej Vojvodine - Novi Sad,
2001. god.
Broširan povez, 24 cm.
382 str. Kunstdruk, ilustrovano

Glumac iz Vojvodine, Stevan Šalajić, obeležio je repertoar Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu i za svoju `umetnost` 1999. godine dobio nagradu za životno delo Saveza dramskih umetnika Srbije `Dobričin prsten`, `rušeći` tako četrnaestogodišnju tradiciju da ovo esnafsko priznanje dobijaju glumci iz Beograda. Monografija sastavljena od teatroloških analiza, sećanja i životnih priča o Stevanu Šalajiću ugledala je `svetlost dana` i predstavljena je u Muzeju pozorišne umetnosti. Tako između korica ove obimne studije, koja treba da sačuva jednu glumačku karijeru od zaborava, nailazimo na tekstove Miloša Hadžića, nekadašnjeg upravnika SNP-a, Tamare, supruge Stevana Šalajića, koja piše o tome kako je biti životna saputnica čoveka čiji je posao zahtevao konstantnu `transformaciju`, scenografa Geroslava Zarića, koji se seća kako je bilo raditi sa ovim glumcem u kreiranju scene za predstavu `Putujuće pozorište Šopalović` Ljubomira Simovića, ali i tehničkog direktora, majstora scene i portira SNP-a.

Teatrolog Petar Marjanović, ujedno i priređivač monografije, upoređuje glumačka dostignuća Stevana Šalajića sa specifičnom harizmom Pere Dobrinovića. Naime, kao ni Dobrinović, ni Šalaja, kako ga prijatelji zovu, ne poseduje mačo glas i stas, ali sa scene izgleda kao da publici ima nešto važno da saopšti. `Кada je reč o repertoaru koji su tumačili Dobrinović i Šalajić, nije teško zapaziti da su obojica odigrali više desetina uloga, koje su u predstavama bile glavne ili važne, ali se srazmerno mali broj od njih nalazio u delima velikog, svetskog klasičnog repertoara`, piše Marjanović. Dobitnik `prstena` nije u mladosti igrao `heroje` literature: Hamleta ili Don Žuana, ali je svoja najznačajnija ostvarenja ispoljio u delima srpskih dramskih pisaca i tako postao jedno od najznačajnijih glumačkih imena u drugoj polovini dvadesetog veka. Stevan Šalajić bio je Ružičić u `Pokondirenoj tikvi`, mladić, dečak i sredovečan čovek u komadu `Selo Sakule u Banatu`, dok se njegovo ime nalazi i u programima za predstave: `Pigmalion`, `Pop Ćira i pop Spira`, `Nebeski odred`, `Кo se boji Virdžinije Vulf`, `Izbiračica`. . . Dimitrije Đurković, reditelj, koji je najviše radio sa Šalajićem ističe da u njegovoj igračkoj veštini publika prepoznaje glumca sa dobrim srcem i dobrom glavom, dok Dobrinović našeg vremena veruje da u životu sve na kraju mora da dođe na svoje mesto.