ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Miodrag Dado Đurić (Cetinje, 4. oktobar 1933 — Pariz, 27. novembar 2010) bio je jugoslovenski i crnogorski slikar savremene umetnosti 20. veka jedan od najistaknutijih predstavnika današnje figurativne umetnosti. Takođe je bio ilustrator knjiga i vajar.

Biografija
Đurić je, odrastajući bez majke, uz ujaka umetnika, završio Umetničku školu u Herceg Novom i upisao Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića.[1]

Poredili su ga sa Dalijem i Šagalom, Miodrag B. Protić nazivao ga je „najizrazitijim predstavnikom figuracije“, a prvi put je izlagao u Rijeci.[1]



„ Ja sam svoje crteže prvi put pokazao negdje 52, 53. godine u Beogradu. Henri Mur je imao jednu izložbu u Beogradu i posetio je Likovnu akademiju, i ja sam mu pokazao moje crteže. Mnogo su mu se dopali. Hteo je da mi da stipendiju. Ali, kako ja nisam bio član partije, oni su me izbacili. Nemam za to konkretne dokaze. Rekli su „on je jedan obični mangup i tako to. ”
I prvu samostalnu izložbu imao je 1958. godine u Galeriji „Danijel Kordije“. Boravio je Dado jedno vreme i u Centralnoj Africi i Njujorku, gde upoznaje kubansku umetnicu Karmen Lidiju Đurić, sa kojom će odgajiti čak petoro dece. Vraćaju se u Francusku, u ruralni deo Normandije, gde će oboje živeti do smrti, Dado 2010, a Karmen sedam godina kasnije.[1]

Pored crteža i uljanih slika radi grafike, a od 1978. do 1980. godine, pored crteža i grafike, radi kolaže i asamblaže. Njegova dela se nalaze u mnogim muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama i iz njih se može suditi o njegovom majstorskom likovnom umeću u kome dočarava apokaliptične spojeve.

Posle Marka Šagala i Salvadora Dalija, Dado Đurić je jedan od umetnika koji su najviše uticali na pojam nadrealizma u slikarstvu.

Pre više od jedne decenije ugledni istoričar umetnosti Alan Boske o njegovom delu objavio monografiju „Dado, univerzum bez odmora“, a nedavno mu je posvećen i jedan dokumentarni film.

Prvu izložbu, u prestonici zemlje u kojoj je rođen, Dado je imao u eminentnoj beogradskoj galeriji `Verica DS art galerie`. Tom prilikom je ovaj mag figurativne fantastike izlagao sa svojim sunarodnicima u okviru čuvene izložbe `Ljuba, Dada, Vlada` koja je otvorena u januaru 1995. godine, a koja danas predstavlja početnu tačku u procesu upoznavanja srpske publike sa likom i delom ovog velikana.

Dado Đurić je svoje slike prodavao po cenama koje se kreću od 1.000 do 40.000-50.000 evra što spada u slike koje se dobro prodaju.

O slikarstvu
I sam Dado je jednom upitao da li slikarstvo nekud vodi, ponudivši ovakav odgovor:[1]

„ Ono nikuda ne vodi, osim ka vašoj sopstvenoj rupi. To je zastrašujući jednosmer. Ono ima ukus fizičkog bola koji nas izjeda. ”
Dado Đurić stvarao je do poslednjeg trena. Iako je za vreme plodne karijere toliko toga stvorio „nikada nije bio zadovoljan“:

„ Da sam zadovoljan ja bih se šetao po Parizu. Ja sam mnogo angažovan u slikarstvu. Meni je to moje slikarstvo, da oprostiš, važnije od mog života – govorio je daleke 1979. u razgovoru sa Brankom Bogavac. ”
Sebe je nazivao „antikoloristom“, a zbog „hladnih, ledenih boja njegove slike nisu bile teške“. Branka Bogavac je objavila Razgovor sa Dadom, u kom je on govorio:

„ Kad ima mnogo boja, slika oteža i kao da hoće da padne. Slika treba da lebdi, ona treba da živi. Boje su i spas i propast`. U tome je problem. Meni je najbolje kad imam vrlo malo boja, da bude jasno. Ne volim tople, vrele boje. ”
Mnogo je voleo ruskog pisca Nikolaja Gogolja, i sebe je nazivao `njegovim kopiletom`.[1]

Smrt i nasleđe
Slikar Miodrag Dado Đurić preminuo je 27. novembra u Parizu, nakon teške bolesti u 77. godini života. Po sopstvenoj želji, Dado je bio sahranjen na Cetinju. RTV Crne Gore uz vest o njegovoj smrti govori da je umro jedan od najznačajnijih crnogorskih umetnika svih vremena.[2]

Branka Bogavac je objavila knjigu „Razgovori sa Dadom“ 2001. i prošireno izdanje 2013. godine.[3]

Dela Dade Đurića danas se nalaze u mnogim muzejima, od „Pompidua“ do njujorške „MOME“, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta. Na Cetinju je 2012. godine u njegovu čast otvorena crnogorska galerija umetnosti „Miodrag Dado Đurić“, a deceniju ranije u tom gradu, u okviru Narodnog muzeja Crne Gore, i „Atelje Dado“. Nakon smrti organizovane su retrospektive umetnikovih dela u Kini, Nemačkoj, Parizu…