ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Akademsko pozorište „Promena“ Akademije umetnosti Novi Sad / prof. Vesna Krčmar (urednica), Ivana Ignjatov Popović, Srđan Radaković, Milan Novaković i Atila Kapitanj


Novi Sad 2019. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, format 22,5×22,5 cm, 357 strana .




Ovu knjigu, posvećenu studentskom akademskom pozorištu, izdala je Akademija umetnosti u Novom Sadu, a priredili su je prof. Vesna Krčmar (urednica), Ivana Ignjatov Popović, Srđan Radaković, Milan Novaković i Atila Kapitanj, koji je grafički uobličio, uz odabir fotografija iz predstava teatra “Promena” autora Branislava Lučića, dugogodišnjeg pratioca pozorišne umetnosti, koji je, svojim aparatom, u slici sačuvao i istoriju ovog studentskog teatra.

U monografiji su obuhvaćena sva tri perioda rada “Promene”, koja je tokom četiri decenije delovala s prekidima. Obrađen je detaljno prvi period rada od 1979. do 1991, zatim drugi od 1991. do 2004, i treći od 2015. do 2018.

Istorijat pozorišta “Promena” ispisan je u ovoj knjizi najviše zahvaljujući iskazima učesnika, i intervjuima sa njima. Njih, i ostale tekstove je ukomponovala u knjigu Vesna Krčmar, autorka i uvodnog intervjua sa profesorom Borom Draškovićem.

Svoja sećanja na učešće u pozorištu “Promena” ispisuju, i prisećaju se, bivši studenti glume i režije: Violeta Mitrović Goldman, Ana Radivojević Zdravković, Lazar Jovanov, Boris Liješević i Nikita Milivojević.

U razgovoru sa Milanom Novakovićem, četrnaest stvaralaca “Promene”, kroz sećanja starijih, do razmišljanja mlađih, najnovijih članova, otkriva svoje motive i razloge koji su ih doveli u pozorište “Promena”: Milan Belegišanin, Aleksandra Pleskonjić, Lidija Stevanović, Haris Pašović, Vesna Ždrnja, Predrag Momčilović, Aleksandar Alač, Draginja Voganjac, Dušan Vukašinović, Stefan Isaković, Dimitrije Aranđelović, Vukašin Ranđelović, Aleksandra Mrđen i Aljoša Đidić.

- Šta bi uopšte čovek radio u pozorištu koje se zove “Promena”, nego težio za promenom? Moja prva asocijacija na “Promenu” je ubeđenje da teatar može promeniti svet, da menjajući jednog čoveka, menjamo čitav svemir. Bez tog ubeđenja Akademskog pozorišta “Promena” mog vremena ne bi bilo. Proći će godine i to ubeđenje ćemo doživljavati kao utopiju, koju ćemo zameniti zabludom da o pozorištu sve znamo - napominje glumac Aleksandar Alač, u intervuu objavljenom u ovoj monografiji.

Jedan od onih koji su učestvovali u obnavljanju rada “Promene” pre nekoliko godina je dramaturg Stefan Isaković.

- Glavni motiv našeg organizovanja, pored jasne ideje o boljem pozorištu, bio je kontinuitet sa starom “Promenom”. Jugoslavije više nije bilo, pa nismo mogli u potpunosti ostvariti ono što su prethodnici činili, ali smo mogli da pokušamo dosegnuti taj nivo profesionalizma. Naše su predstave obišle većinu relevantnih pozorišta i festivala u Srbiji, a to ne uspeva nekim institucionalnim pozorištima... Sada je “Promena” brend Akademije. Ali, u prvih godinu i po dana, bilo je mnogo muke - priznaje Stefan Isaković.

Ivana Ignjatov Popović predstavlja prvi period rada Promene (1979-1991), uz pregled repertoara, a Srđan Radaković drugi period (1991-2004) i njegova analiza je takođe potkrepljena podacima o repertoaru. Trećim periodom rada obnovljene “Promene” (2015-2018) bavi se Milan Novaković i takođe navodi precizno repertoar svih odigranih predstava, kao i ciklus javnih čitanja dramskih tekstova. Temeljni prilozi o ovim periodima, izvori građe u brojnim fusnotama, pregledi repertoara, ukazuju na ogroman trud autora da što iscrpnije zabeleže istoriju ovog teatra, možda svesni da je ovo gotovo poslednji trenutak da se ona spašava od zaborava.

Ispisana “Reč na kraju” ove monografije je kao svojevrsni rezime knjige, iz pera njene urednice Vesne Krčmar. Monografiju na poslednjim stranicama zaokružuju selektivna bibliografija, indeks imena i kratak sažetak na engleskom jeziku.