ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1967
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra odlično očuvana.

Autor - osoba Gardner, Helen, 1908-1986 = Gardner, Helen, 1908-1986
Naslov Umetnost kroz vekove / Helen Gardner ; s engleskog preveo Vojin Stojić i Voja Čolanović
Jedinstveni naslov Art trough the Ages. srpski jezik
Vrsta građe stručna monografija
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina [1967]
Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, [1967] (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 774, [I] str. : ilustr. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Stojić, Vojin, 1921-2001 (prevodilac)
Stojić, Vojin, 1921-2001 (prevodilac)
Čolanović, Voja, 1922-2014 (prevodilac)
Čolanović, Voja, 1922-2014 (prevodilac)
(Pl. sa omotom)
Napomene Prevod dela: Art trough the ages
Registar
Predmetne odrednice Likovna umetnost -- Istorija

Sa knjigom Helene Gardner, UMETNOST KROZ VEKOVE, imamo u rukama jednu istoriju umetnosti pristupačnu i jasnu, zanimljivu zbog širine zahvata a dragocenu zbog podataka i objašnjenja koja će nadamo se omogućiti pristup umetnosti i čitaocima koji su imali malo vremena za temeljna proučavanja a još manje za produbljivanje svojih znanja u ovoj oblasti. Čini nam se da autora nisu mučila pitanja kako da saopšti neke svoje dalekosežne zaključke o problemima razvitka umetnosti, o dometima u pojedinim fazama razvitka čovečanstva, o značaju tih dometa za savremeni svet. Autor se priklonio ideji po kojoj je svet danas spreman da primi sabrane darove svoje prošlosti, da razume sebe na izvorima svog duha, u svojim lutanjima, suočavanjima i razilaženjima, u dodirima koji su mnoge vrednosti razorili a i otvorili puteve uspona. U vrline ove knjige treba ubrojati pre svega njen nepolemičan ton (polemičnost je obično prisutna i kad se samo saopštavaju činjenice), a zatim popularno, prisno tretiranje materije. Helen Gardner je želela da svog čitaoca uvede u umetnost otklanjajući teška i mutna pitanja sa kojima će se on sukobiti ako to bude želeo i kad to bude želeo. Sa uvođenjem u umetnost, ona otvara stranice svog pregleda sa nadom da će pažljivom čitaocu biti jasno da ona daje svoj sud samim izlaganjem, ne sud o vrednostima – one su njen predmet – nego sud o procesima. Pri tome ona se ne zadržava na socijalnim promenama, bar ne hitnije. U nekim slučajevima ne želi ni da uoči presudne prelome epoha, zaobilazi ih. Savremeni svet za nju traje u haosu koji se u prvoj polovini dvadesetog veka samo povećao. Procesi koje prati jesu procesi u oblasti duha i umetničkog stvaralaštva – od onih koji se sa novim idejama javljaju kao predznaci dubljih promena do onih koji otkrivaju pravi smisao ljudskih napora i njihov karakter.
Treba priznati da se Helen Gardner izvrsno kreće u materiji, koju sistematizuje i objašnjava. Ona je siguran vodič po prostorima po kojima su umetnička dela rasuta, a kad ta dela analizira, čini to sa težnjom da im otkrije poreklo i da im prodre u strukturu. Za razliku od kod nas često prevođenih, evropocentričnih istorija umetnosti, knjiga Helene Gardner ima ambiciju da obuhvati svet i uspeva u ostvarenju te ambicije u svojim granicama maksimalno. Uticaji ostvareni preko raznih posrednika, nametnuti osvajanjima, izmenjeni životnom snagom oblika stvorenih na pojedinim područjima sveta za nju su od ogromne važnosti. U pričanju Helene Gardner oni su shvatljivi, jasni. U šemi koju je opravdano stvorila, od prvog dela u kome se kulture rađaju izdvojeno – iako vezane nekim životnim razlozima – do poslednjeg, u kome svet gleda kao celinu, ona je sigurna u sopstveni broj podataka. Ona je poklonik forme, prati njene, promene kao da svako delo drži u ruci, otkriva na tim promenama puteve uspona ljudskog duha, stvaralačke uzlete i neminovna njihova gašenja u vremenima i prostorima.
U uvodu je zato izdvojen, problem forme „kao nužan uvod u svaki razgovor o umetnosti”. Saopštenja o prirodi umetnosti, prirodi forme, njenim elementima, njenim karakteristikama u različitim oblastima likovnog stvaralaštva, ovde su traženje preciznih i jednostavnih formulacija za mnoga pitanja direktno vezana za stvaralaštvo i za stvaralački čin, a koja često zbog drugačijeg pristupa izgledaju teška i nesavladljiva. U sklopu ovih saopštenja dati su i podaci o tehnikama, detaljno i stručno. Helen Gardner opravdano smatra da se karakter jedne umetničke forme može shvatiti jedino ako se shvati priroda materijala i ako je jasan postupak u obradi. Time ona gradi solidnu polaznu osnovu koja joj omogućuje da u svom pregledu umetnosti prati preobražaje forme u različitim vremenskim i prostornim situacijama i da odredi pravom merom zavisnost jednog umetničkog dela od zemlje, tradicije, duha sredine i drugih komponenata koje ga određuju. Da li treba reći da joj to omogućuje da ukaže i na zablude u oceni vrednosti pojedinih, orijentacija u umetnosti i da obesmisli nepoverenje u oblike koji se ne rađaju u ranije datim okvirima?
Prevod knjige rađen je na osnovu trećeg njujorškog izdanja, pripremanog pod redakcijom same Helene Gardner, koja je u toku ovih priprema umrla. To nam je omogućilo da dobijemo jednu celovitu, po zamisli autora organizovanu knjigu, a oslobodilo nas je potrebe da komentarišemo sudbinu knjige u njenim daljim izdanjima.
Stojan Ćelić

MG P15 (NL)