Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: St

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Vladimir Marenić (Čaglin, 13. septembar 1921 — Beograd, 20. februar 2010) bio je jugoslovenski i srpski profesor, slikar i scenograf Narodnog pozorišta u Beogradu. Za svoj umetnički rad višestruko je nagrađivan.

Biografija i karijera
Rođen je 1921. godine u Čaglinu kod Slavonske Požege, a Školu za primenjene umetnosti u Beogradu gde mu je scenografiju predavao Milenko Šerban, završio je 1941. godine.[1]

Po završetku škole se upisao na Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Mila Milunovića, ali ju je zbog Drugog svetskog rata napustio 1942. i zaposlio se u Narodno pozorištu u Beogradu kao slikar-izvođač. Posle rata, 1946. godine je postao stalni scenograf u Narodnom pozorištu. U Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu prešao je u januaru 1950. i u njemu ostao do kraja 1954. godine, kada se vratio u Narodno pozorište u Beogradu, u kojem je radio do penzionisanja, 1. decembra 1985. godine.[1]

Od 1954. do sredine 1957. u Srpskom narodnom pozoruštu je radio kao honorarni scenograf, a kasnije povremeno. Kao gostujući scenograf radio je u skoro svim jugoslovenskim teatrima. U Srpskom narodnom pozorištu je ostvario preko šezdeset scenografija najšireg spektra domaće i svetske literature.[1]

Pored rada u pozorištu, jedno vreme se bavio i pedagoškim radom. Za vreme boravka u Novom Sadu predavao je scenografiju i pozorišno slikarstvo u Školi za primenjenu umetnost i izveo je tri generacije učenika. Svoje iskustvo prenosio je i na studente režije i glume na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, gde je od 1979. do 1985, predavao scenografiju kao profesor po pozivu.[1]

Paralelno sa radom u pozorištima bavio se i slikarstvom. „U njegovom slikarstvu odrazili su se uticaji evropskog impresionizma i ekspresionizma, na početku, i svi drugi oblici moderne umetnosti u toku njegovog razvoja, kao što su enformel ili apstraktni ekspresionizam, slikarstvo novog simbola i mnogi novi oblici figuracije i realizma, uključujući i pop-art”.[1] Prvu izložbu slika imao je u Sarajevu 1946. godine, a od tada je priredio više samostalnih izložaba i izlagao u SFRJ i inostranstvu na mnogim grupnim izložbama.[1]

Na Praškom kvadrijenalu 1979. i 1983. bio je generalni sekretar Jugoslovenske sekcije za scenografiju i kostimografiju. Svojim prilozima u časopisu „Scena” dao je značajan doprinos teoriji savremene scenografije u Srbiji i SFRJ. Dušan Milovanović je uradio njegov portret (ulje na platnu) 1979.[1]

Postavljao je scenografije za pozorišne predstave i filmove kao što su : Koštana, Kir Janja, Zla žena, Ivkova slava, Bez trećeg, Mande, Ka novim obalama, Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Mandragola, Živi leš, Don Žuan, Filip i Jona, San letnje noći, Pajaci, Trubadur, Bal pod maskama, Aida, Madam Baterflaj, Slepi miš, Orfej, Karmen, Kavalerija rustikana, Lučija di Lamermur, Don Paskvale, Faust, Evegenije Onjegin, Prodana nevesta, Andre Šenije, Morana, Šeherezada, Noć na golom brdu, Bahčisarajska fontana, Romeo i Julija, Rajmonda, Koncert za klavir i orkestar u a-molu, Kavaljer s ružom, Frančeska da Rimini, Labudovo jezero, Kopelija, Ohridska legenda, Dobra kob, TV Teatar, Ljubav na starinski način i druge.[1]

Njegova supruga bila je Slavija Ivković Marenić, lekarka.[2]

Marenić je preminuo 20. februara 2010. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.