ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

Izdavač: Univerzitet umetnosti u Beogradu
Povez: broširan
Broj strana: 730
Sadržaj priložen na slikama.
Malo požutela po obodu inače veoma dobro očuvana.

Najpre je trebalo omeđiti prostor drame u okviru koga su se kretala sva teorijska razmišljanja. Zato smo prvo poglavlje i naslovili »Pristup drami«. U njemu se raspravlja o nekoliko suštinskih pitanja: da li je opravdano utvrđivanje dramskih pravila i u kojoj meri ona dramatičaru pomažu ili ga ograničavaju? U vezi s tim, šta je to »tehnika drame« i koliko se ta tehnička, »zanatska« strana posla može naučiti? A da bi se došlo do onog ključnog pitanja: »Šta je drama?« , u nekoliko odlomaka govori se o njenoj dvojnoj prirodi (o njenoj pripadnosti i literaturi i pozorištu), o dramskoj umetnosti kao umetnosti podražavanja, o jednom od osnovnih pitanja umetnosti uopšte: odnos umetnosti prema stvarnosti, da bi se određivanjem razlike između epa i tragedije (romana i drame) i određenjem pojma »dramatično« došlo do nekih mogućih definicija drame.

U drugom poglavlju, koje nosi naziv »Elementi drame«, izdvojili smo tri fundamentalna elementa na kojima počiva drama: radnju, karakter i dijalog. Svaki od njih je razložen na niz manjih jedinica, čime je učinjen pokušaj da se što preciznije istakne njihov značaj. Međutim, kako nije bilo moguće da se sasvim izolovano posmatraju, njihovo razmatranje ne iscrpljuje se u ovom poglavlju, nego se o nekim aspektima ovih pojmova govori i kasnije.

Naredno poglavlje se odnosi na strukturu drame (nazvali smo ga »Kompozicija drame«) i prati celokupni proces nastajanja: od prvih impulsa za pisanje i pripreme dramske građe do konačne realizacije. Ovde treba istaći da se imao u vidu »klasičan« oblik drame i da se raspored materijala oslanjao na Aristotela (otuda se i segmenti ovog poglavlja zovu: »početak«, »sredina« i »kraj«) a delimično i na Frajtagovu konstrukciju drame, koja i sama proističe iz Aristotela kao i iz analize antičke tragedije i Šekspirovih dela.

Mada se ovim poglavljima zaključuju razmišljanja o samoj drami, kao i praćenje celokupnog procesa pisanja, smatrali smo da je neophodno, makar samo i u naznakama, pratiti i put drame kojim ona, kroz mehanizam pozorišta, stiže do publike. Zato smo u zaključnom poglavlju »život drame« dodirnuli i njen odnos prema reditelju, glumcu, kritici i publici.

Dodatno poglavlje »Post scriptum« nametnulo se samo od sebe. U toku selekcionisanja građe, u najvećem broju slučajeva, bilo je moguče izvući pojedinačne teme koje su, i tako istrgnute iz konteksta, delovale kao zaokružene misaone celine. Štaviše, oslobođene katkada preopširnih digresija, dobijale su još više u jasnoći izraza. Međutim, u nekim (istina, ređim) slučajevima, autori su na veoma malom prostoru, sasvim koncizno, ponekad samo u nekoliko rečenica, dodirivali više tema koje je bilo nemoguće izdvojiti a da se njihov smisao ne ošteti. Zato smo takve pasaže uzimali u celini i sasvim ih uslovno nazvali »male poetike«. I mada samo formalno protivureče koncepciji knjige, smatrali smo da je korisno i njih uključiti, jer je neosporno da obogaćuju teorijsku misao o drami. Dodajmo još da je ta privilegija pripadala samo pesnicima, odnosno dramskim piscima.

(K-54)