Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Висока школа Српске Православне Цркве за уметност и консервацију, Задужбина Светог Манастира Хиландара,
Београд
veći format
294 str
NOVO

Ono što je u ovoj knjizi najdragocenije umetničkom čitalaštvu su, naravno, brojni i besprekorno reprodukovani primeri konkretnih slikarskih postupaka, metodološki organizovani kako bi postupno uveli čitaoca u živopisačku praksu, te pedagoški preispitani kroz decenijsko nastavno iskustvo na Akademiji Srpske Pravoslavne Crkve za umetnosti i konservaciju. Budući pak da je umetnost ikone oduvek bila i ostala duboko teološki motivisana i promišljana, detaljno teorijsko tumačenje i preispitivanje slikarskih postupaka i ikonografskih formi koje kroz njih nastaju pokazalo kao vrlo važan aspekt pedagoškog procesa usmerenog ka formiranju celovito obrazovanih ikonopisaca. Pošto, iz ovih razloga, teorijskim aspektima knjige nije posvećeno manje pažnje nego praktičnim, sadržaji koji su u njoj predstavljeni su se – spram svoje multidisciplinarne teorijsko-umetničke interpretativne širine i otvorenosti – pokazali korisnim, kako teoretičarima iz umetničkih, bogoslovskih ili istorijskih oblasti, tako i svim onim čitaocima koji žele podrobnije da se upoznaju sa drevnim i savremenim živopisačkim iskustvima i praksama.

„Oslanjajući se na sadržinu starih priručnika, knjiga koja je pred čitaocem pokušaće da osvetli upravo ono što u njima nije zapisano: ono što je učinilo da se studenička i sopoćanska freska, na primer, zadivljujuće razlikuju, a istovremeno postanu nezaobilazna čvorišta na svim mapama svetske umetničke i bogoslovske baštine. Bavićemo se, sa jedne strane, sadržajima koji su ovakvim remek-delima zajednički, a sa druge, umetničkim ponašanjem u čijim okvirima nastaje njihova nepremostiva neponovljivost – njihov estetski ali i bogoslovski identitet. Tačnije, ne pokušavajući da dođemo do normativnih rezultata, pokušaćemo da lociramo upravo one granične oblasti na kojima se stabilnije istorijske pravilnosti (pravila) pretvaraju u pojedinačna stilska i autorska rešenja. Mera uspeha u lociranju takvih „granica“ predstavljaće meru čvrstine kojom smo uspeli da vežemo istorijsko, slikarsko i posmatračko iskustvo za pedagogiju. Upravo kroz upoznavanje ove vrste graničnog područja moguće je istovremeno govoriti i o principima i o načinima njihovog autorskog slikarskog ovaploćivanja, te zauzeti pedagošku poziciju sa koje možemo usmeravati savremene ikonopisce ka pokušaju dostizanja autorskog nivoa svojih nenametljivih, ali neverovatno kreativnih prethodnika.“