ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Štampano na kvalitetnom papiru, bogato ilustrovano.

Autor - osoba Lazarević, Slobodan, 1949-2023 = Lazarević, Slobodan, 1949-2023
Naslov Vladimir Veličković, strma ravan horizonta / Slobodan Lazarević ; [fotografije André Morain ...et al. ; biografiju i bibliografiju priredila Lenka Veličkovič]
Vrsta građe stručna monografija
Jezik srpski
Godina 1990
Izdavanje i proizvodnja Kragujevac : Studentski kulturni centar, 1990 (Kranj : Gorenjski tisk)
Fizički opis 120 str. : ilustr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Morain, Andre
Veličković, Lenka
(Broš.)
Napomene Tiraž 1.200
Bibliografija: str.76-78
Résumé ; Summary ; Zusammenfassung.
Predmetne odrednice Veličković, Vladimir, 1935-2019

Monografija pod naslovom „Veličković, strma ravan horizonta“ sadrži sedam eseja: Pred vizijom i spektrom slikara Vladimira Veličkovića, Tradicija, Vreme, Uzvišeno, Mit, Tragično i Katarza. U njima autor ne tumači isključivo stilske i formalne odlike Veličkovićevog slikarstva, već njegove suštinske sadržaje i značenja. Posle uvodnog eseja Pred vizijom i spektrom slikara Vladimira Veličkovića u kome se nagoveštavaju niti daljeg promišljanja ovog slikarstva, u eseju Tradicija autor nastoji da tradiciju uvede u savremeno stvaralaštvo i u tom pogledu najpre anali- zuje odnos Mejbridžove fotografije i Veličkovićevog slikarstva, a zatim, još bitnije, ovo slikarstvo sagledava na matricama vizantijskog nasleđa. U eseju Vreme pokazano je kako slikar pokretom rešava jedan od najkrupnijih problema svakog stvaralaštva – prevazilaženje prolaznosti. U narednim esejima, Uzvišeno autor otkriva zašto ovo slikarstvo krvi i strave stremi ka najvišem stepenu humanog, dok u eseju Mit uočeno je mitotvorstvo kao jedno od bitnih svojstava slikarstva Vladimira Veličkovića. U poslednja dva eseja Tragično i Katarza prikazane su osnovne vrednosti stvaralačkog opusa ovog slikara: hrabrost da se sagleda tragičnost čovekovog položaja u svetu i sposobnost da se ono nadvlada, da se haos i mrak preobrate u smisao i lepotu.

Vladimir Veličković (Beograd, 11. avgust 1935 – Split, 29. avgust 2019) bio je jedan od najeminentnijih srpskih slikara i predstavnik nove (moderne) figuracije i član van radnog sastava SANU od 12. decembra 1985. godine.
Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1962. do 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Seli se u Pariz 1966. godine. Za profesora na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu je izabran 1983. godine[2] i na tom mestu ostaje do 2000. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine. Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, Commandeur dans l`ordre des Arts et des Lettres. Izložbe priređuje od 1951. godine. Izlagao je u većem broju zemalja Evrope i Amerike.
Izabran je 7. decembra 2005. za člana francuske Akademije lepih umetnosti (fr. Académie des beaux-arts) u odeljenju za slikarstvo. Jedan je od deset akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7. koja ima istoriju dugu dva veka. Prvi je Srbin član ove Akademije, dok je u srodnoj Francuskoj akademiji nauka za dopisnog člana izabran akademik Ivan Đaja, 1956. godine.
Dana 2. novembra 2006. promovisan je za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu. Predavao je kao gostujući profesor na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu.
U aprilu 2007, Veličković je odlikovan francuskim Ordenom legije časti. U maju 2013. godine je imao izložbu u Galeriji SANU, u istoj galeriji imao je izložbu 2002. godine. Na izložbi iz 2002. motivi su bili vezani za gavrane koji su na zemlji, a 2013. za gavrane koji su poleteli.
Njegovom radu posvećeno je više monografija. Preminuo je 29. avgusta u splitskoj bolnici u koju je primljen nakon što mu je pozlilo.
Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Komemoracija je održana u Skupštini grada Beograda.
Posthumno je 2020. dobio nagradu Muzeja grada Beograda za sveukupni doprinos stvaralaštvu na teritoriji Beograda.
Svojim delom i delatnošću dao je veliki doprinos aktivnostima SANU, posebno u okviru Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Ostavio je trajni beleg u oblasti kulture i umetnosti Srbije i njene afirmacije u svetskim razmerama.
Realizovao je više od sto samostalnih izložbi u mnogim gradovima sveta. O radu Vladimira Veličkovića snimljeno je 12 dokumentarnih filmova i objavljeno 15 monografija.
Njegova dala se čuvaju u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Argentini, Austriji, Belgiji, Brazilu, Venecueli, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Iranu, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, SAD, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Čileu, Švedskoj, Švajcarskoj, zemljama bivše Jugoslavije i Srbiji.
Nagrade i priznanja
Herderova nagrada za likovne umetnosti, 1987.
Odlikovanje Arts et Lettres, 1998.
Nagrada Braća Karić 2002.
Nagrada „Sava Šumanović”
Počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu, 2006.
Orden viteza Legije časti, 2007.

MG46 (N)