ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 363
Jezik: Engleski
Oblast: Pozorište
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Dictionary of Modern Ballet
Cohen, Selma Jeanne


Rečnik modernog baleta



Balet je teatarski oblik igre koji je počeo da se razvija u zapadnoj Evropi tokom renesanse (1300—1600). Baletska tehnika se sastoji od stilizovanih pokreta i stavova koji su razvijeni tokom vekova u tačno određen, iako donekle promenljiv, sistem nazvan akademski balet (franc. danse d’école). Sama reč balet označava i muzičko delo u kojem se koristi igračka tehnika kao glavni način izražavanja radnje. Ovakva dela su često, ali ne i uvek, praćena scenografijom i kostimima.

Iako se smatra da je balet muzičko-scensko delo koje se koristi samo pokretom, sve češće je da se uz orkestarsku muziku koristi i solističko ili horsko pevanje (npr. balet Grk Zorba poznatog grčkog kompozitora Mikisa Teodorakisa).

Vrste i forme baleta
Kao i ostali plesovi, balet može biti grupni nastup ili solo izvođenje.[1] Postoje baleti s radnjom ili bez nje, te i muzika programska ili apsolutna. Igrači katkad tumače i apsolutnu muziku programski. Sadržaj jednog baleta (npr. Petruška Stravinskog) se može uporediti sa operom. Radnja se najradije odvija tako da dolazi do smenjivanja solističkih partija, dueta (francuski pas de deux) i grupnih nastupa. Kao epizoda, balet se javlja i u operi, bilo bez ikakve veze s radnjom (kao u Travijati Đuzepea Verdija) bilo da je utkan u zbivanje (na primer Bahanal u Vagnerovom Tanhojzeru).

Balet kao temeljni plesni pokret
Balet je jedna od najstarijih plesnih tehnika koja je temelj svim ostalim plesnim stilovima. Balet karakterišu stroge forme tela i otvoreni položaj stopala, što znači da je cela noga zarotirana iz kuka prema spolja za 90 stupnjeva. Baletna tehnika ne poznaje upotrebu sile i naglih pokreta. Svi pokreti moraju biti kontrolisani i ne smeju se izvoditi sa zgrčenim mišićima, već istegnutim u daljinu. Elementi koji se uvežbavaju su veliki i mali čučnjevi, istezanje i dizanje nogu, rad stopala, različiti nagibi i rotacije tela, različite vrste okreta (piruete) i skokova koji se mogu izvoditi iz velikoga ili malog čučnja, s obe ili jedne noge i sl.

Balet nije samo za profesionalce, već je i izvrsna aktivnost za rekreativce. Razlika između rekreativnog i profesionalnog bavljenja plesom je samo u tome što rekreativci izvode manje komplikovane elemente. Rekreativci takođe ne moraju da imaju stepen otvorenosti do punih 90 stepeni, već onoliko koliko to dopuštaju individualne prirodne predispozicije tela.

Razvoj baleta

Baletne cipele En pointe.
Prvi počeci savremenog baleta javljaju se u Italiji u 15. veku odakle sredinom 16. veka prelaze u Francusku. Balet se usavršio u Francuskoj, odakle se proširio i u druge zemlje. U početku razvoja, plesne scene izvodili su maskirani igrači, a kasnije se razvio dvorski balet kao jedinstvo igre, vokalne i instrumentalne muzike i govornog teksta.

Osnivanjem baletskih škola, od 1661. godine počinje istorija klasičnog profesionalnog baleta u kome se insistira na čistoti pokreta i virtuozitetu, izražajnosti, pantomimi i lirskoj osećajnosti. To je zamenilo dotadašnje strogo konvencionalne geometrijske pokrete i nemotivisan tok igračke radnje. Romantični balet, inspirisan bajkama i legendama, interpretiran je klasičnom baletskom tehnikom u koju sve više ulaze elementi temperamentnih narodnih igara.

Do 1720-ih godina balet je počeo da se prikazuje u operama širom Evrope.

Ženski kostimi su postali lakši od teških dvorskih kostima, i cipele sa visokim potpeticama su zamenjene nežnim cipelicama koje su dozvoljavale slobodnije pokrete. Podsuknja, preteča helanki, je postala sastavni deo kostima kako su suknje postajale sve kraće da bi se pokazale noge. U toku vremena suknje su se podizale koliko su mogle, da bi na kraju kulminirale u obliku pačke. Uvođenje špic-patika u balet, koje su davale potporu nogama i stopalima, dozvolilo je balerinama da se podignu na vrhove prstiju, što je pomoglo da se stvori iluzija odupiranja gravitaciji.

Svako vreme stvara svoju umetnost. Tako se u naše doba uz klasičan balet, koji se i dalje neguje, razvio moderan balet. On traži slobodnije i bogatije pokrete tela, koji mogu izraziti mnoštvo misli, osećanja i težnji današnjeg čoveka i njegovog života. Početkom 20. veka Sergej Djagiljev okuplja mlade koreografe i muzičare stvarajući moderan balet koji teži jedinstvu pokreta i muzike. Koristeći estetske komponente klasične baletske tehnike, drevnih i modernih narodnih i društvenih igara, savremeni baletski izraz ima širok odjek: od igračkog egzibicionizma preko usavršavanja klasičnog akademizma do revolucionarnih baleta sa ideološkom sadržinom.



Početkom XX veka nastaje nova vrsta baleta, poznata pod nazivom moderan (savremeni) balet. Začetnica modernog baleta bila je Isidora Dankan (Isidora Duncan). Još kao mlada, važila je za dete buntovničkog duha, protivnika svih društvenih pravila i konvencionalnih moralnih normi. U rodnom San Francisku otvorila je školu plesa za decu, a ubrzo potom počela da nastupa po svetu, plešući svoje autokoreografske varijacije. Najpre je svoje plesove izvodila po restoranima, na krovnim terasama, da bi na kraju plesala samo na najuglednijim svečanostima, pred važnim gostima.
U blizini Berlina sa svojom starijom sestrom Jelisavetom u Grunenvelu, osnovala je 1905. godine „Školu umetničkog plesa novoga smera“. U školi je svoje učenike podučavala slobodnim, spontanim i prirodnim pokretima. Ovi pokreti su predstavljali totalnu suprotnost tadašnjim šablonizovanim pokretima i gestovima klasičnog baleta. Ona je zapravo stvarala improvizovani ples, koji se plesao uz ozbiljnu muziku Betovena, Mocarta, Šuberta, Mendelsona i Šopena. Njena poznata izreka bila je: „Da znam da vam objasnim, ne bih plesala“. Moderan balet se izvodio bosih nogu, kao simbol otklanjanja svih stega koji je nosio klasičan balet (i uopšte tadašnji stil života), što se zadržalo i do danas.

Isidora Dankan je klasičnu baletsku tehniku smatrala zastarelom, protivnom anatomskoj strukturi i fiziološkoj funkciji mišića i zglobova čovečjeg tela, kao i fizičkom zakonu gravitacije. Takođe, bila je među prvima koja je raskrstila sa iluzionističkom i realističkom scenom. Kada je plesala svoje varijacije, scena je bila stilski uprošćena. Zavese su bile sivo-plave boje, kao i horizont u pozadini, dok je sa strane u prednjem planu, stavljan po neki žbun. Ovakav stil zadržao se i do danas.

Moderan balet je zadobio puno sledbenika. Jedan od njih, Rudolf Laban (Rudolph Laban), 1910. godine osnovao je „Školu umetničkog plesa“ i prvu plesačku trupu sa sedištem zimi u Minhenu, a leti u Askoni. Ovaj umetnik, bio je jako zainteresovan i za koreografiju, pa je po povratku iz Amerike u Vircburgu 1926. godine osnovao „Koreografski institut“, sa zadatkom da radi na zapisivanju plesnih kompozicija i da razgrađuje svoje teoretske discipline: koreologiju i njene grane: koreutiku i eukinetiku .

Za razliku od pravila klasičnog baleta gde se razlikuju pozicije solista, ansambla i prvaka, pa i načina plesa muškaraca i žena u duetnom plesu, Laban je razvio novi duh shvatanja plesačke zajednice. On je insistirao na tome da ne postoje razlike između „zvezda“ i članova ansambla, kao i plesa muškarca i žene. Smatrao je da su oni svi deo plesačke celine, u kojoj svaki prema svojim mogućnostima doprinosi da ta celina postoji i napreduje. Nakon utemeljenja ovog plesnog stila, pojavile su se i standardizovane plesne tehnike. Jedna od prvih i najpoznatijih tehnika modernog baleta je „Grem tehnika“, koju je osmislila balerina Marta Grem (Marta Graham).

Glavna misija modernog baleta je bila redefinicija shvatanja pojma „priroda“ (Bremser, 2000). Karakteristično je odsustvo sadržaja i naglašenih emocija, kao i izbegavanje glamura i virtuoznosti da bi se zavela publika. Moderan ples pruža daleko veću slobodu pokreta i mogućnost individualne interpretacije svakog plesača ili koreografa. Ipak, interesantno je da su koreografi savremenog baleta veoma slični u nameri da se stavi akcenat na neku vrstu „intelektualizacije“ plesa, ali se razlikuju u stilu i tehnikama kojima to čine (Bremser, 2000). *

Razvoju i popularizaciji modernog baleta u Srbiji jako puno je doprinela Maga Magazinović, koja se smatra pionirom modernog baleta na ovim prostorima. Po završetku studija u Beogradu, odlazi u Nemačku gde balet uči kod sestara Dankan i Minete Vegman. U Beogradu uz odobrenje ministarstva 1910. otvara Školu za deklamaciju, estetsku gimnastiku i inostrane jezike.