ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

MILIJA BELIĆ

META ART - plastički ritam: prolegomena za jednu metaumetnost

Izdavač - Studentski kulturni centar, Beograd

Godina - 1997

270 strana

24 cm

Povez - Tvrd

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
Uvod
Prolog

Prvi deo - KOSMIČKI RITAM

KRETANJE
Trajanje
Trajanje i ritam
Materija i energija
Primordijalno jedinstvo
Materijalna strukturacija
Kružni univerzum

GENEZA FORMI
PRIMORDIJALNA FORMA
RITAM U UŽEM SMISLU

VREMENSKI RITAM
Vreme i kretanje

PROSTORNI RITAM

BIOLOŠKI RITAM
Alfabet života
Jedinstvo prostora i vremena
Primordijalna simetrija

EVOLUCIJA
Teorija verovatnoće
Ritam i homeostaza
Evolucija i entropija
Evolucija i istorija
Unus mundus
PROPORCIJE
Egipat
Pitagora
Platon
Kanoni
Vitruvije
Srednji vek
Renesansa
Proporcije i ritam

LEPO I JEDNOSTAVNO

SIMETRIJA
Prirodna simetrija
Estetska simetrija

ZLATNI PRESEK

GEOMETRIJA
Fraktalna geometrija

BROJEVI
Misterija brojeva
Broj i ritam
Plastički broj

MATEMATIKA
Matematički lepo

Drugi deo - PLASTIČKI RITAM
POJAM RITMA
Poreklo

RITMIČKA MISAO
Ritam u umetnosti
Prozodija

PROSTOR-VREME
Percepcija
Dinamički prostor

UMETNOST I MATEMATIKA
Muzika i matematika
Matematika i likovne umetnosti
Arhitektura i matematika

PSIHOLOGIJA RITMA
Doživljeni ritam
Ritam i likovne umetnosti
Ritam i izraz

INICIJALNI RITMOVI
Repetitivni automatizam
Uniformne strukture
Plastičko trajanje

TAČKA
Vremenska tačka
Tačkaste strukture
Kardinalna tačka
Tačka-centar
Lingvistička tačka
Piksel
Materijalna tačka

LINIJA
Binarni sistem
Linije sila
Vremenska linija
Ekspresivna linija
Dinamička linija
Pisana linija
Linearna supstruktura
Linearno i slikarsko

POVRŠINA
Magični kvadrat
Boja
Odnosi
Vizuelni dinamizam
Struktura i tekstura
Numerički modul

VOLUMEN
Dinamička forma
Jezgro oblika

RITMIČKO JEDINSTVO
Jedinstvo i različitost
Paleta
Otvoreno delo
Red i nered
Konstrukcija i destrukcija
Neočekivano
Gest

Treći deo - KA INTEGRALNOJ SLICI
MUZIKA I MIT
Muzika i metafizika
Muzika i kosmogonija
Lira
Muza

ZVUK I BOJA
Fizikalna osnova
Psihološka osnova
Materijalizovani zvuk

MUZIKA I SLIKARSTVO
Rečnik
Vizuelna muzika
Muzički prostor
Sinteza

RITAM I STIL
Umetnost i progres
Forma i ritam
Ritam i moderna umetnost

METASTIL
Postmoderna
Metaumetnost

KA INTEGRALNOJ SLICI
Na dnu slike
Na tragu svetlosti

Ilustracije
Lista figura i ilustracija
Bibliografija
Le rythme plastique


`Doktorska teza Milije Belića, neosporne originalnosti, značajna je pre svega po perspektivama iz prve ruke, osobenim i do sada nepoznatim, koje otvara o teškom i kompleksnom pitanju plastičkog ritma. To pitanje sagledano je u interdisciplinarnoj i „poli-artističkoj“ vizuri, kao i spram izvesnih formi umetničkog izražavanja koje su suštinski obeležile naše stoleće i koje su ovde podjednako tretirane są teorijske i sa praktične strane. Takođe, ova teza ispunjava u potpunosti zahteve jednog pristupa koji istovremeno obuhvata likovne umetnosti, estetiku i filozofiju umetnosti, uspešno upoređujući slikarstvo, matematiku i muziku u okviru jedne globalne vizije kreativnog fenomena, u osnovi konceptualne i dinamično sinkretičke. Ambiciozna namera Belićevog postupka sprovedena je sa strašću i strogošću, originalnošću i duhom sinteze. Zbog toga, prilikom čitanja ovog vrlo lepog transverzalnog interumetničkog teksta, pažnja nimalo ne slabi. Ovaj rad će neizbežno uzdrmati savremene teorije o vizuelnom, naročito zahvaljujući svom novom pogledu proisteklom iz jedne konceptualno trodimenzionalne i u neku ruku ,topološke` samosvesti. (Kostin Miereanu)

Doktorska teza Milije Belića predstavlja značajan rad u više pogleda. Pisana je jasno, bez afektacija, sasvim uspevajući da obuhvati, u njihovoj kompleksnosti, posebno osetljiva estetska pitanja. Oblast kojom se Belić bavi izuzetno je široka, budući da duboko zalazi u naučne discipline, sa svom neophodnom strogošću. Takođe, na planu filozofskog promišljanja, Belić uspeva da poveže i da suprotstavi, na kreativan način, prilično različite obrasce mišljenja koji upućuju podjednako na antičku Grčku kao i na hrišćanski Zapad i na Daleki Istok. Jedna od zasluga ove studije jeste u utemeljenju potpuno konkretnog shvatanja onoga što se analizira, to jest fenomena ritma, i to u susretu plastičkih umetnosti i muzike, a da se nikad ne isključe kontradikcije i ne izbegnu paradoksi. Sve što doprinosi pojavi ritma (numeričke proporcije, osnovne geometrijske figure, pulsacije ljudskog tela) prošlo je kroz sud autora s izuzetnom pronicljivošću; i svaki princip (zlatni presek, magični kvadrat...) ili bazni element (tačka, linija, volumen...) sagledan je u svetlu pažljivo odabranih primera iz istorije umetnosti, sve do onih najsavremenijih. Radi se, štaviše, o studiji koja uspeva da spoji puteve misli koji bi se mogli pojaviti kao suprotstavljeni i isključivati se, kao naučna misao i tradicionalno mišljenje nadahnuto hermetizmom. Velika raznovrsnost istraženih oblasti i pažljivo odabrane reference kroz ceo rad nikad ne izazivaju utisak rasplinutosti. Čini se da je Belić upio, iznutra, problematiku koju podvrgava svojoj analizi i koju izlaže na način autentičnog stvaraoca. (Žan-Iv Boser)

Slikar Milija Belić, koji je diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odbranio je svoj doktorski rad na Institutu za estetiku i nauke o umetnosti (Univerzitet Pariz I, Sorbona Panteon)... Dok je studirao u Beogradu, Belić je uočio problem koji je obrađivao i u toku postdiplomskih studija, da bi, najzad, odlučio da i svoj doktorski rad posveti pitanju plastičkog ritma. Ta odluka je opravdana zato što se o ritmu dosad raspravljalo samo u literaturi iz domena teorije književnosti i teorije muzike. Belićeva monografija je prvo delo tematski upravljeno na ritam u likovnim umetnostima. Po vrsti teksta Belićeva teza spada u teorijske, u značenju grčke reči theoria, ne u značenju moderne naučne ili filozofske teorije. To je prilog poetici kao teoriji stvaralaštva, u značenju koje je odredio Valeri, razlikujući poetiku od estetike. Tako Belić odsad ima neobičnu prednost: on je ne samo umetnik, već i teoretičar umetnosti. Piše da više ne zna da li je pre na jednoj ili pak na drugoj strani, ali ipak s razlogom priznaje da ga više obavezuje mišljenje umetnika o umetnosti, negoli čisto teorijsko raspravljanje. (Milan Damnjanović)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.