ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1984
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično stanje
grafike 1911 - 1946

Autor - osoba Beckmann, Max
Wiese, Stephan von
Naslov Max Beckmann : grafike 1911-1946 : Moderna Galerija, Ljubljana 27.7.-26.8.1984 : Galerija suvremene umjetnosti, Zagreb 6.9.-30.9.1984 : Muzej savremene umetnosti, Beograd 11.10.-11.11.1984 / [priprava kataloga, izložba i katalog Stephan von Wiese ; prevod Breda Misja, Božana Milekić ; fotografski posnetki, fotografije J.P. Anders ... et al.]
Vrsta građe katalog
Jezik slovenački, hrvatski, srpski
Godina 1984
Izdavanje i proizvodnja Ljubljana [etc.] : Moderna Galerija [etc.], 1984
Fizički opis 156 str. : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Misja, Breda
Milekić, Božana
Anders, Jörg P.
Erdmann, Daniel
Feith, F...
ISBN (Broš.)
Napomene Uporedo tekst na slov., srp. i hrv. jeziku
Biobibliografija: str. 33-40.
Predmetne odrednice Bekman, Maks, 1884-1950 – Nemačka grafika – Izložbeni katalozi
Grafika – Umetnost – Nemačka – 20v – Izložbeni katalozi
Nekontrolisane predmetne odrednice nemačka grafika


Maks Bekman (nem. Max Beckmann, 12. februar 1884, Lajpcig — 27. decembar 1950, Njujork) je bio nemački slikar, grafičar i pisac. Zajedno sa Ernstom Ludvigom Kirhnerom smatra se najznačajnijim nemačkim slikarem 20. veka.
Biografija
U svom životu, koji je trajao od kraja 19. do polovine 20. veka, Maks Bekman je bio svedok velikih evropskih i svetskih tragedija.
Posle obrazovanja u Umetničkoj školi u Vajmaru, karijeru je započeo u Berlinu.
Za vreme Prvog svetskog rata služio je kao bolničar i na istočnom i na zapadnom frontu (u Flandriji). Smatrao je da je ovaj rat nacionalna nesreća i jednom prilikom zapisao:
Na Francuze ne pucam, od njih sam toliko toga naučio. Na Ruse, takođe ne, Dostojevski je moj prijatelj
Tokom 1920. često je boravio u Baden-Badenu, banji i kockarskoj meki na jugu Nemačke, zajedno sa svojom drugom suprugom Kvapi. Do 1933. predavao je u Frankfurtu, dok mu nije bilo oduzeto mesto predavača. Umoran i depresivan, bio je zabrinut zbog uspona nacizma, što se vidi iz pisama supruzi.
Preselio se u Berlin, gde je slikao pejzaže Švarcvalda u oluji, sa počupanim drvećem i srušenim putevima. Kao posledica stavova Adolfa Hitlera o umetnosti, njegova umetnot je klasifikovana kao degenerisana, tako da je sa suprugom morao napustiti Nemačku i nastaniti se u Amsterdamu. Tu je doživeo period nesigurnosti i usamljenosti. U Holandiji je boravio tokom nacističke okupacije ove zemlje.
Posle rata naselio se u SAD, gde je živeo do smrti 1950.
Delo
Bekmanovo delo je refleksija radikalnih promena u društvu i umetnosti vremena u kome je živeo. Njegove slike prikazuju teme od užasa rata do dekadencije glamura kulture kabarea u Vajmarskoj republici. Od tridesetih godina, njegovi radovi sadrže mitološke reference koje su često metafora za brutalnosti nacističkog režima. Bekman je bio veoma upućen u filozofiju i blizak misticizmu. Svojim delima pokušavao je da se bavi univerzalnim temama užasa, iskupljenja, večnosti i sudbine.
Za razliku od većine savremenika, Maks Bekman je odbacivao apstraktno slikarstvo. Divio se i inspirisao slikarima: Sezanom, Van Gogom, Rembrantom, Rubensom i slikarima rane severne Renesanse.
Stvorio je ličnu i autentičnu verziju modernizma, začinjenu mitologijom i fantazijom, slikajući portrete, pejzaže i mrtve prirode. Obnovio je srednjovekovnu tradiciju slikanja triptiha. Svoje triptihe je smatrao ogledalima modernog društva. Tokom celog života slikao je autoportrete, slično kao Rembrant ili Pikaso.
Slikarstvo Maksa Bekmana izmiče klasifikacijama, ali se najčešće svrstava u slikarstvo ekspresionizma.

Georg Gros Miroslav Krleža ekspresionizam nemacki
MG42