ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017.
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

Sedamdeseta sezona Pozorišta na Crvenom krstu
Monografija Beogradskog dramskog pozorišra
Savo Radović, Nikola Bjelić

BDP, 2017.
271 strana, tvrd povez, veliki format.


„Dan Beogradskog dramskog pozorišta se obeležava 20. februara u spomen na prvu izvedenu predstavu pre 69 godina, ali smo duboko zašli u 70. sezonu. Samo osnivanje pozorišta desilo se 12. avgusta1947. godine. Osnivačkim aktom Obrad Nedović, pomoćnik upravnika Narodnog pozorišta, postavljen je za upravnika novoosnovanog gradskog pozorišta“, počinje svoju priču o BDP-u glumac Savo Radović.

Radović, 30 godina član ansambla Beogradskog dramskog pozorišta i jedan od autora monografije „Sedamdeseta sezona Pozorišta na Crvenom krstu”, kaže da se zgrada BDP-a gradila radnim akcijama u kojim su učestvovali i glumci.

„Tatjana Lukjanova, Predrag Tasovac, Mika Naumović, Milan Puzić nosili su cigle, pomagali majstorima, a prva premijera je izvedena na sceni Narodnog pozorišta („Mladost otaca“ Borisa Gorbatova u režiji Petra S. Petrovića)”, ističe Radović.

Članovi novoosnovanog ansambla (29 glumaca) posle proba su udarnički učestvovali u zidanju novog zdanja i godinu dana kasnije uselili su se u zgradu na Krstu.

Tokom te prve sezone, teatar na samoj periferiji, povezan sa gradom jednom trolejbuskom linijom, izveo je 78 predstava koje je pogledalo gotovo 50.000 gledalaca.

“Ansambl je vrlo dobro izabran od iskusnih glumaca Narodnog pozorišta i onih koji su sticali iskustvo po putujućim trupama u Kraljevini Jugoslaviji ili nekim drugim pozorišnim kućama.

Drugi izvor je bio dramski odsek Muzičke akademije sa kog su došli Mića Tomić i Ljilja Krstić, a najveći broj glumaca za prvi ansambl stigao je iz novoosnovanog dramskog studija Narodnog pozorišta koji je počeo svoj rad po oslobođenju Beograda, poput Tatjane Lukjanove i Milana Puzić“, ispričao je Radović Tanjugu.

On naglašava da je najveće pojačanje BDP dobilo sa prvom generacijom novoosnovane Pozorišne akademije i uglavnom sa klase profesora Mate Miloševića – Ðuza Stojiljković, Olgica Stanisavljević, Olivera Marković, Deba Popović, Pepi Laković i sa drugom generacijom sa klase prof. Joza Laurenčića – Ratislav Jović, Cica Perović, Bora Todorović.

Do prekretnice, prema Radovićevim rečima, dolazi po izbijanju rezolucije Informbiroa, jer se odustalo od dotadašnjeg repertoara.

„Bilo je mnogo dosadnih sovjetskih komada iz otadžbinskog rata u socrealističkom stilu ili je bilo komada koji su kritikovali građansko društvo, što se nikoga nije ticalo, jer je to društvo već bilo daleko od našeg socijalističkog“, kaže autor nove monografije o BDP-u.

Onda se krenulo sa najmodernijim svetskim repertoarom.

„Došli su savremeni evropski komadi ili oni koji će postati evropski i svetski klasici, došli su američki komadi Tenesi Vilijamsa – “Mačka na usijanom limenom krovu, “Staklena menažerija, Milerovi komadi. Da bi tumačili nešto što im je nepoznato, umetnički ansambl BDP je istraživao i stvorio jedinstven scenski izraz, poseban glumački stil“, primetio je on.

U tom izboru repertoara, u takvom inovativnom tumačenju stvorio se i veliki uticaj na pozorišta u regionu.

„Samo jedno gostovanje u Zagrebu neposredno je uticalo da se osnuje Zagrebačko dramsko kazalište, u Ljubaljani Slovensko mesno gledališče, u Skoplju Dramski teatar i čak je BDP uticalo i na pozorište u Bugarskoj“, ističe Radović.

„Pre nekoliko godina smo gostovali sa komadom Gorana Markovića “Falsifikator“ u Sofiji. Ono što nas je zaprepastilo bilo je što su oni živo pričali i raspitivali se o Ljubi Tadiću, Pepiju Lakoviću, kao da je sve to bilo juče. Takav je ođek imalo gostovanje Beogradskog dramskog pozorišta“, dodao je on.

Međutim, nastavlja dalje Radović, to je smetalo vlasti i BDP će biti surovo kažnjeno i sankcionisano, jer su „otišli dalje, izmakli kontroli“ i jako rano su počele zabrane, prvo „Bal lopova“ Žana Anuja u režiji Soje Jovanović, pa Beketov komad „Čekajući Godoa“ u režiji Vasilija Popovića.

„Prva predstava koju sam došao da igram u BDP – “Barbarogenija“, bila je zabranjena. Moje kolege su maštale da imaju zabranjenu predstavu, a ja sam naivno želeo da igram. To nikada nije bilo tako izražavano, uvek je saopštavano u eufemističkoj formi – “odlaže se izvođenje, skida se sa repertoara““, seća se Radović.

Posebno je bilo ponižavajuće, dodaje, što komadi koji nisu mogli da se izvedu u BDP-u, igrani su na susednim scenama.

„Taj “Godo“, u istoj podeli, otvorio je novoosnovani Atelje 212, “Barabrogeniju“ preuzeo je Studentski kulturni centar, “Mrešćenje šarana“ prekinuto ovde, otvorilo je novi Zvezdara teatar. Sve to je uticalo na odlazak glumaca i niko nije imao takvo osipanje tih najboljih izabranih mladih talentovanih glumaca koji su ovde nešto postigli“, ispričao je Radović.

Zabeležio je Radović odlazak mnogih značajnih glumaca iz BDP-a, ali i dolazak Slobodana Bode Ninkovića pre nekoliko sezona iz Jugoslovenskog dramskog na Crveni krst.

Još jedna prekretnica u istorijatu BDP-a, koja se negativno odrazila na taj teatar, bila je „neprirodna fuzija sa Beogradskom komedijom 1959. godine“ i, kako kaže Radović, nije bilo nijednog pozorišnika koji se sa tim slagao.

„Bunili su se i jedni i drugi, to su bila dva pozorišta različitih koncepcija, stilova, ansambla, potpubno nespojivo, čak je i Miodrag Petrović Čkalja tada najpopularniji glumac Jugoslavije, sa Terazija, išao kod Tita i ovaj je rekao da je to glupost. Ali je to ostvareno. Neko od politicara je zamislio da bi tako bila postignuta neka štednja. Kažu da su sredstva usmerevana na gradnju stadiona u Ljutice Bogdana. To je bio veliki udarac i usledilo još veće osipanje ansambla“, rekao je on.

Tako je Beogradsko dramsko pozorište posle „zlatnog doba“, koje su obeležile predstave nastale po tekstovima savremene američke i evropske dramaturgije, prolazilo kroz krize, zalazilo put stramputica, katkad bivalo dezorijentisano u odnosu na epohu pa i na svoje primarne ciljeve.

Danas, Beogradsko dramsko pozorište nastoji da omogući autorima i glumcima da na njegovim scenama razvijaju savremeni pozorišni repertoar.

Kako ističe direktor Slobodan Chustić, ne žele da se bave dnevno-političkim stvarima, da gledaocima pričaju o problemima od kojih oni zapravo beže u pozorište, već da na univerzalan način progovore o životu i ljudima.

Chustić naglašava da je misija pozorišta očuvanje duhnovnosti, pismenosti naroda, plemenitosti, a sve to je skopčano sa opstankom.

“Zato najveći izazov i jeste puna sala. Umetnost uzburkava emocije i budi um, a naš je zadatak da svim instrumentima koji su nam na raspolaganju dovedemo do realizacije tih procesa”, rekao je Chustić u nedavnom intervjuu Tanjugu.

Povodom Dana BDP-a sutra će biti dodeljene i godišnje nagrade i premijerno izvedena predstava “Pomorandže za zbogom” Biljane Popović u dramatizaciji Andreja Šepetkovskog i u režiji Nenada Gvozdenovića.