ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1970
Autor: Domaći
Oblast: Film
Jezik: Srpski

SLOBODAN NOVAKOVIĆ

VREME OTVARANJA - ogledi i zapisi o `novom filmu`

Izdavač - Kulturni centar, Novi Sad

Godina - 1970

230 strana

20 cm

Edicija - Novosadska filmska škola

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, ima posvetu autora, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Naša decenija

I DEO: U KINOTECI
Dve strukture
U kinoteci
Autori neme komedije
Put do istine
Viskontijeva »Opsesija«
Savremeni romantičari
Belmondo
GEFF, prvi put
Obrazloženje
Filmovi Oktobra
Intimna svetla
Enigma: novi film
Amerika, Amerika
Od Džems Dina do Če Gevare

DRUGI DEO: U BIOSKOPU
Stil kao čovek
Covek i kamera
Pesnik filma
Reč ima Aleksandar Petrović
Slučaj Makavejev
Reč ima Dušan Makavejev
»Nevinost bez zaštite«
Žilnikova estrada
Protiv tradicija
Petek
GEFF, opet!
Klopčičevo danas i juče
Rat i mir Puriše Đorđevića
Mitologije i slobode

TREĆI DEO: U AKCIJI
Otvaranja
Ogledalo ili moderni teatar
Smrt »gramatike«
Gledaj svoje piliće!
O filmovima koje snimaju deca
Novi film i mi
Vreme televizije
Teorija iz prakse
Zastave i zastave
Privatni mitovi

POST SCRIPTUM: U MEĐUVREMENU
GEFF 1970
Beketov »Uzdah«
Amerikanci dolaze!
Sedamnaesta Pula: »Bube u glavi«!


`Knjiga Vreme otvaranja Slobodana Novakovića značajan je doprinos postavljanju našeg savremenog filma u odgovarajuću perspektivu kako u odnosu na zbivanja u svetskom filmu tokom poslednje decenije tako i odnosu na opštije shvaćenu kulturnu situaciju naše sredine. Fenomen jedne moderne senzibilnosti koji je izbio na videlo u prvoj polovini šezdesetih godina kroz radove Pavlovića, Petrovića, Hladnika i Rakonjca i koji je svoj uspon doživeo tokom druge polovine iste decenije, da se zatim probije i u međunarodne prostore filmovima Petrovića, Makavejeva, Žilnika i Klopčiča, bio je uporedo praćen rascvetavanjem plodne kritičarske i teorijske delatnosti čiji je Novaković jedan od vodećih predstavnika; ova njegova knjiga svodi desetogodišnji napor na posmatranju tog umetničkog fenomena na njegovom određivanju. Širokim pojedinačnim zahtevima u srodne ili komplementarne oblasti Novaković najpre istražuje genezu te senzibilnosti u uticajima iz istorije filma: upoređuje i ispituje brojna klasična dela i nalazi im pandane u savremenom filmu, istražuje strukturalne sličnosti sa savremenom dramom, poreklo neorealizma izvodi iz ranijih primera italijanske produkcije, a neke elemente savremenih struktura Makavejeva, Đorđevića i drugih iz klasičnog sovjetskog filma. Opisuje inspiracije savremenog filma pojedinih socijalističkih zemalja, a ne propušta da usmeri pažnju i na američki »podzemni« film. Skoro da nema aspekta modernog svetskog filma koji nije dodirnuo u prvom delu svoje knjige i postavio ga u mozaički odnos sa drugima: prvi deo je uvod koji pokušava da naznači situaciju u kojoj se mogla začeti klica jednog novog izraza. U drugom delu knjige reč je o trenutku u kojem je jugoslovenski film »uperio oči prema nebu«. Tu je naročito karakterističan piščev metod da najznačajnije stvaraoce našeg novog filma postavi u kontekst celovite filmske žetve poslednjih godina: iako iscrpno raspravlja o filmovima ili portretiše ličnosti Petrovića, Makavejeva i Žilnika, Novaković se naročito bavi i manjim dostignućima i time ocrtava reljef vodećim stvaraocima. Naročito pada u oči i inače poznata Novakovićeva teza o tri izrazito izdiferencirane senzibilnosti koje se manifestuju kroz dela stvorena u pojedinim nacionalnim proizvodnim centrima: beogradskom, zagrebačkom i ljubljanskom. Treći deo mi se čini najznačajnijim, naročito u onim esejima koji problemima savremenoga filmskog izraza prevashodno u nas i opet ponajviše u delima Makavejeva, Petrovića i Žilnika, Pavlovića i Mimice, Kadijevića i Đorđevića prilaze iz teorijskog aspekta (ovde mi se najvažnijim čine analize otvorenosti filmske strukture u modernom, posebno jugoslovenskom modernom filmu, a i poznate autorove teze o individualnoj mitologiji koju naši savremeni autori donose u zamenu za tradicionalne društvene mitologizacije koje su tako dugo vladale jugoslovenskim filmom). Najzad, ne treba ispustiti iz vida ni interes koju autor po- kazuje za takozvanu geffovsku eksperimentalnu struju koja je na određeni način uticala na profesionalni film (naročito je zanimljiva analiza ovakvih uticaja dela Vladimira Peteka na Vatroslava Mimicu). (Dušan Stojanović)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.