pregleda

NARODNE IGRE JUGOSLAVIJE B. Koturović, A. Marinković


Cena:
2.990 din
Želi ovaj predmet: 3
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (3912)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

99,71% pozitivnih ocena

Pozitivne: 6571

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

odlično stanje
bogato ilustrovano primerima


Narodne igre Jugoslavije: metodika, tehnika, ritam
Branka Koturović, Aleksandar Marinković
Interplas, 1973 - Folk dance music
312 str.














jugoslovenske narodne igre narodna igra folklor ples

Srpska narodna kola su naziv za narodne igre Srba, koje su rasprostranjena u aktuelnoj igračkoj praksi Srbije. Najstarije verzije (moravac i kukunješ) zabeležene na teritoriji centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka. Kolo je element nematerijalnog kulturnog nasleđa izrazito prisutan u različitim sferama života u Srbiji danas. Izvode ga lančano povezani igrači uz muzičku pratnju na privatnim i javnim okupljanjima, porodičnim i kolektivnim proslavama, uz učešće svih članova zajednice, bez obzira na etničku, religijsku i generacijsku pripadnost.


Kulturno umetnička društva su kod Srba dosta brojna i smatraju se udruženjima od narodnog značaja za očuvanje običajnih vrednosti, pod pokroviteljstvom su državnih, oblasnih i opštinskih ustanova. Kulturno umetnička društva na raspolaganju često imaju svoje prostorije, nošnje, novčana sredstva za putovanja i druge delatnosti koje im obezbeđuje osnivač ili pokrovitelj. Pristup učenju narodnih igara u kulturno umetničkim društvima je tančinjast i obuhvata sva kola iz naše zemlje a i šire.

Osnovni pojmovi o narodnoj igri - kolu[uredi | uredi izvor]
Pojam kolo ima više značenja:

Oblik igre – lanac međusobno povezanih igrača koji se kreću po kružnoj liniji;
Grupa osoba, ograničenog ili neograničenog broja koja učestvuje u igri;
Igranka – javni skup na kome se igra kolo, bez obzira da li se igra tradicionalno ili ne, pošto je sama igranka tradicionalna;
Vrsta igre, koja osim kružnog oblika ima i posebnu melodiju i pripada određenom tipu. Ovde se misli i na vrstu melodije i način igranja kola, pa tako postoje: moravac, čačak, užičko kolo itd;
Kružna igra sa melodijom ili bez, kao tipičan izraz i stilska odlika etničke grupe kojoj pripada. Tako postoje srpsko, bugarsko, makedonsko kolo…
Karakteristike kola[uredi | uredi izvor]
Kolo kao oblik narodnog plesa je široko rasprostranjeno skoro u svim narodima. Naročito je karakteristično za južnoslovenske narode. Isto značenje ima i termin ORO ili HORO. Oro kao termin se više koristio na područjima Crne Gore, jugoistočne Srbije, Makedonije i Bugarske. U ostalim krajevima se koristio više pojam Kolo. Osnovno značenje termina kolo je cirkulus kao obruč, krug. Horo ili oro potiče od grčke reči horos, što znači skup ljudi, igranka, igra.

Od ovih pojmova nastali su:

Koregrafija – opisivanje i danas češće osmišljavanje plesnih oblika i varijacija, pa se onaj ko to radi zove koreograf.
Koreologija – nauka koja se bavi proučavanjem plesova, njihovim nastankom, razvojem itd.
Etnokoreologija – proučavanje narodnih plesova.
Oblici kola[uredi | uredi izvor]
Oblici kola i tipovi kola kod Srba u vizuelnom, spoljnom obliku nisu mnogo raznovrsni ali zato postoji pravo bogatstvo koraka, melodija, odnosno načina izvođenja i igranja kola.

Oblike narodnih plesova možemo podeliti na više načina ali su u koreologiji prihvaćine sledeće podele:

Oblici sa neogrančenim brojem plesača (otvoreno i zatvoreno kolo);
Oblici sa ograničenim brojem plesača (solo ples, plesovi u parovima, trojkama četvorkama…);
Složeni oblici plesova – nastali kombinacijom prethodna dva oblika plesa.
Postoje oblici, kolo na kolu, kolo u kolu, i drugi koreografski oblici ali se oni danas ređe igraju i viđaju izvan kulturno umetničkih društava.

Najčešće držanje između igrača u kolu je za ruke, a može biti ispod ruke, sa ispretpletanim rukama (lesa), sa rukama na ramenima, zagrljeni i dr.

Zatvoreno kolo[uredi | uredi izvor]
Zatvoreno kolo u najmanjem obliku čine dvoje ljudi – par, kao i u plesu. Obično su to mladić i devojka. Čim se do njih uhvati treći i zatvore kolo. Ulaženjem novih igrača kolo raste. Ulazak u kolo ima razne procedure ili znakove, ali im je osnovno dozvola drugih igrača. Obično se hvata u kolo tako što muškarac ide između dve devojke (žene) i obrnuto. U zatvorenom kolu su svi igrači ravnopravni.

Otvoreno kolo[uredi | uredi izvor]
Otvoreno kolo je češći oblik. Ovde se zna gde je početak a gde kraj kola. Krajnji desni igrač je prvi ili kolovođa, a poslednji igrač u kolu je kec. Ova dva igrača su veoma važna i moraju biti dobri igrači jer se celo kolo po njima upravlja. U istom smislu ima značaj i trećak odnosno svaki treći igrač u kolu. U otvorenom kolu može se hvatati na isti način kao i u zatvorenom presecanjem tj. ulaženjem u kolo ili hvatanjem na kraju kola kao poslednji. Otvoreno kolo se može kretati pravolinijski (lesa), vijugavo, može se prekidati i praviti drugo kolo, spajati sa drugim kolom. Pojedini igrači ili parovi mogu imati solo deonice paralelno sa igranjem kola. U ovom smislu otvoreno kolo je raznovrsniji, slobodniji i bogatiji oblik plesnog izražavanja u odnosu na zatvoreno kolo.

Kretanje kola[uredi | uredi izvor]
Kretanje zavisi od koraka koji su specifični za svako pojedinačno kolo. Najčešće kretanje je sleva udesno i obrnuto. Ukoliko imaju isti broj koraka u obe strane onda su to simetrična kola, a ukoliko nemaju onda su to nesimetrična kola. Skoro sva kola se kreću udesno, čak i ona simetrična, jer dužina koraka udesno se razlikuje od one ulevo. Sva druga zamisliva i nezamisliva kretanja su u stvari rezultat i ukras svakog kola ponaosob. Mogu se videti u izvođenju kulturno umetničih društava, dok neke korake i kretanja mogu izvesti samo vrhunski igrači.

Muzika i kolo[uredi | uredi izvor]
Kolo se igralo uz pratnju muzike, a karakteristično je da su svirači pratili kolovođu i on je bio svojevrsni dirigent. Postojali su i znaci muzici (klecanjem kolena npr.) kada da uspori ili ubrza. To je davalo svojevrsnu interakciju između igrača i muzičara, tako da je svako kolo igrano na drugi način. Ovo je zajedničko nastanku nekih drugih plesova, kao što je tango.

Kolo se igralo uz pevanje ili uz pevanje i pratnju muzike. Tako su nastale pesme „poskočice“ veselog i šaljivog sadržaja. Neki krajevi su sačuvali i gluvo (nemo) kolo bez pratnje muzike i pesme već se takt davao naglašenim udarcima stopala o tlo. Ta kola su sačuvana u Krajini (glamočko kolo), Hercegovini i Crnoj Gori.

Stil i igranje[uredi | uredi izvor]
Stil igranja vežan je za geografsko područje i etničku zajednicu na tom prostoru. Danas kulturno umetnička društva koncipiraju svoj program baš na osnovu stila igranja, tako da su igračke celine podeljene na etnokoreološka područja. Tako postoje igre iz Šumadije, Zapadne Srbije, Vlaške igre, Kosovsko metohijske igre itd. Svako ovo područje karakteriše jedinstven stil igranja, drugačije narodne nošnje, muzika i pesme.

Za svakodnevnog, amaterskog i rekreativnog, osnovno obrazovanog igrača važnija je druga osobenost a to je da bez obzira na šarolikost i raznovrsnost, dosta kola imaju isti ili veoma sličan igrački obrazac. To znači da se muzički i po nazivu različita kola danas igraju na isti način.

Od koraka je najčešći tzv. šesterac, igrate tri koraka udesno, tri koraka u mestu, zatim tri koraka ulevo, pa tri u mestu i to se stalno ponavlja. Na ovaj način možete igrati, moravac, užičko kolo, žikino kolo. Karakteristika ovih kola je da se smatraju simetričnim.

Vrlo često se igra i tzv. vlaško kolo, sa osam koraka. Četiri koraka idete udesno, zatim dva u mestu, pa jedan ulevo, i jedan u mestu. Sve se to zatim ponavlja. Ovo se igra na više sličnih kola – melodija. Pripada nesimetričnom kolu.

Čačak je najteži i češće se igra na deset (dvanaest) koraka, ili tri udesno, tri u mestu, dva ulevo, dva u mestu, jedan ulevo i jedan u mestu, pa sve ponovo. Za Čačak kažu da se igra na 3, 2, 1.

Niški sa, sa je ritam koji se vrlo često upotrebljava u narodnim novokomponovanim pesmama i na njih se igra pored originalnog kola. Može se igrati na šest (najčešće) ili na osam koraka. Koraci su jednostavni, dva desno, dva nazad, dva napred pa sve ponovo.

Ubedljivo najčešće se igra varijanta makedonskog kola lesnoto uz skoro sve narodne novokomponovane pesme. U igračkom smislu ovo se ne smatra kolom već je kolo samo po spoljno vizuelnom obliku tj. igrači igraju na način kao što igraju u kolu. Koraci su tri udesno, dva u mestu pa ponovo. Kretanje je stalno udesno. Za ovo nije potrebno nikakvo učenje, dovoljno je da se „uhvatite u kolo“ i zaigrate.

Poseban deo su vojnička kola (oficirsko, kaplarsko, …).

Vranjanska kola i igre[uredi | uredi izvor]
Opis igre[uredi | uredi izvor]
Posebno mesto u folklornoj tradiciji Srbije ima Vranje i njegova okolina. U prošlosti, za vreme Turaka na feudalnim imanjima vodio se bujan život. Posebno su se negovale igre tipa čoček, orijentalnog porekla, u kojem su devojke sa izuzetnom prefinjenošću izvodile zanosne pokrete. Često su se pri igri služile maramicom, defom i sličnim. Odnos prema plesu bio je veoma kultivisan, svaki novi pokret bio je iskušenje za plesače, novi doživljaj za gledaoce. Položaj tela, čvrsto stisnute ruke, odmereno podignuta noga, odavali su plesače pune temperamenta i proživljenog odnosa prema igri. U igri teško oro, u kojem harmoničnosti linija što ih čine pojedini delovi tela, posebnu lepotu daje trajanje pokreta. Iščekivanje novog pokreta, gestova, zaokuplja pažnju igrača i gledalaca. Ubrzavajući neosetno igru doživljaj prelazi iz intelektualne dramatičnosti u opuštenu razdraganost. Kada bi se to još doživelo na mesečini, doživljaj igre ostao bi nezaboravan.

Romska svadba[uredi | uredi izvor]
Sličan doživljaj po raznovrsnosti emocije jeste i romska svadba. Subotom u sumrak započela bi svadba, igra i veselje.Mlada ukrašena šljokicama i drugim ukrasima vodila bi kolo. Igra, pesma i svirka nisu trajali do duboko u noć, jer su vranjanski Romi leti iznosili posteljinu pred kuću i položivši je na prostirku tamo spavali. U nedelju posle venčanja svadebena povorka igrala je vranjskim ulicama, žene i devojke u raznobojnim dimijama, koje kao da se nadmeću u živosti boja i nijansa. Kod mladoženje se igraju muška kola – igre sa štapovima. Verovatno je to bio deo obreda u kojem su se mačevima terali zli duhovi od mladenaca. Nakon toga nastaje opšte veselje u kojem učestvuju svi. Dok su u to vreme u upotrebi bili zurle i bubnjevi koje su sami svirači izrađivali, danas je jedina veza sa prošlošću bubanj, a u upotrebi su limeni instrumenti i klarinet.[1]

Vranjanska igra između dva rata[uredi | uredi izvor]
Za stare žene i muškarce koji su živeli između dva rata u Vranju bile su osobene sledeće stvari: upotreba stranih reči i izraza, koji su polako nestali, razni nadimci, nošnja – odeći i obuća, kućni običaji, ishrana, gradski život i drugo. Taj stari svet, obučen u gradsku izvornu nošnju i obuću, viđao se na slavama, svadbama i drugim svečanostima i priredbama. Sve je to polako izumiralo i sve manje se moglo naći i videti. Posebno mesto u životu grada između dva rata imala su vranjska kola i igre. I jedno i drugo izvodilo se vrlo svečano, tiho, osetljivo i dostojanstveno, da je na gledaoca ostavljalo nezaboravan utisak. Ko je jednom u gradu video lepe Vranjanke i Vranjance uhvaćene u kolu i igri, taj doživljaj zauvek će pamtiti. Nimalo nije čudno što je Miloš Savković, jugoslovenski kritičar, gledajući naše ljude u igri vranje 4. januara 1931. na zabavi prilikom izbora za mis Vranja, bio toliko oduševnjen da je o svemu tome, u vidu pisama iz Vranja, napisao veliku pesmu u prozi i izrekao tako veliko hvala za vranjski melos jer mu je sve to ostalo trajno u sećanju. Prilikom igre vranje i drugih kola, vranjski igrači kao da su u vazduhu. Od svih njih, Koča Mašutković bio je nenadmašan. On je, kao majstor nad majstorima, u školskoj 1926/1927. bio zamoljen od direktora Vranjske gimnazije Uroša Grbića da obuči vranjske gimnazijalce viših razreda u igri vranjskih kola, pre nego što oni pođu na ekskurziju kroz čehoslovačke gradove.

Igra vranjanka i druga vranjska kola koja su igrali navedeni stari Vranjanci u pesmi su bili opevani i na slikama bezbroj puta zabeleženi. Pravi sevdah i ona čuvena vranjska pesma Ne li te je žal za mladost ime Vranja i naših ljudi proneli su širom naše zemlje. Igre Vranja i okoline su veoma temperamente, nošene lepotom, vremenskom daljinom ali i uticajem orijentalnog muzičkog ritmičnog nasleđa na naše krajeve. Ritmovi opredeljuju igru i pokrete, cela scena treperi i uvija se. Uz mnoštvo koreogarskih slika koje opredeljuju karakter podneblja, uživamo igrajući i gledajući.[2]

Kola koja se igraju u Vranju[uredi | uredi izvor]
Grčko kolo
Pembe
Eleno mome
Vlasinku
Emkino kolo
Švrljig
Bugarka
Svekrvino oro[3]
Unesko[uredi | uredi izvor]
Srpska narodno kolo upisana je 9. decembra 2017. godine[4] na Uneskov spisak nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[5] Odluku o upisu kola doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na svom 12. redovnom zasedanju, koje se održava na ostrvu Čedžu, u Južnoj Koreji, a odluka je objavljena i na sajtu Uneska. Procedura za upis tradicionalne narodne igre kolo na Reprezentativni spisak nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva započeta je na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe u decembru 2015. godine. Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu pripremio je nominacijski dosije koji je u martu 2016. godine Ministarstvo kulture uputilo u proceduru usvajanja.[5]

Poznati igrači[uredi | uredi izvor]
Vranjska kola[uredi | uredi izvor]
Rista Stefanović Čaplja
Koča Mašutković, trgovac
Mica Jovčić Lopkina
Mihajlo Ristić Đaurac
Aleksandar Stamenković Karapera, oficir u penziji
Mica Stevanović Čapljina

DOK JE SEZONA VIRUSA KNJIGE MOŽDA NEĆEMO SLATI BAŠ SVAKI DAN
IMAJTE RAZUMEVANJA AKO POŠILJKA BUDE STIGLA KOJI DAN KASNIJE (Što ne znači da ne može stići i dan odmah posle narudžbine, zavisi kako se pogodi)
Takođe, mnogo ređe idemo za Beograd, tako da ne računate na lično preuzimanje u Beogradu ukoliko vam je hitno potreban kupljeni predmet.
Poštarina za knjige je u proseku 120-130 dinara, što je mala suma da bi se izlagali riziku i mi i vi, tako da preporučujemo da se transakcije obave putem pošte.
Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili četvrtak, petak i subota.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Beogradu, Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile poslate u Beograd - ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu u Beogradu da ne bi doslo do neprijatnosti).
Beograd: lično preuzimanje Žarkovo (kod pijace, preko puta Vera), eventualno centar ako nam se potrefe termini dolaska.
U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 120 - 150 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, jer je poštarina od 700 do 3000 din. zavisno od težine knjige, ali ukoliko želite moguće je i poštom. U Beč idem često pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 61798501
odlično stanje
bogato ilustrovano primerima


Narodne igre Jugoslavije: metodika, tehnika, ritam
Branka Koturović, Aleksandar Marinković
Interplas, 1973 - Folk dance music
312 str.














jugoslovenske narodne igre narodna igra folklor ples

Srpska narodna kola su naziv za narodne igre Srba, koje su rasprostranjena u aktuelnoj igračkoj praksi Srbije. Najstarije verzije (moravac i kukunješ) zabeležene na teritoriji centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka. Kolo je element nematerijalnog kulturnog nasleđa izrazito prisutan u različitim sferama života u Srbiji danas. Izvode ga lančano povezani igrači uz muzičku pratnju na privatnim i javnim okupljanjima, porodičnim i kolektivnim proslavama, uz učešće svih članova zajednice, bez obzira na etničku, religijsku i generacijsku pripadnost.


Kulturno umetnička društva su kod Srba dosta brojna i smatraju se udruženjima od narodnog značaja za očuvanje običajnih vrednosti, pod pokroviteljstvom su državnih, oblasnih i opštinskih ustanova. Kulturno umetnička društva na raspolaganju često imaju svoje prostorije, nošnje, novčana sredstva za putovanja i druge delatnosti koje im obezbeđuje osnivač ili pokrovitelj. Pristup učenju narodnih igara u kulturno umetničkim društvima je tančinjast i obuhvata sva kola iz naše zemlje a i šire.

Osnovni pojmovi o narodnoj igri - kolu[uredi | uredi izvor]
Pojam kolo ima više značenja:

Oblik igre – lanac međusobno povezanih igrača koji se kreću po kružnoj liniji;
Grupa osoba, ograničenog ili neograničenog broja koja učestvuje u igri;
Igranka – javni skup na kome se igra kolo, bez obzira da li se igra tradicionalno ili ne, pošto je sama igranka tradicionalna;
Vrsta igre, koja osim kružnog oblika ima i posebnu melodiju i pripada određenom tipu. Ovde se misli i na vrstu melodije i način igranja kola, pa tako postoje: moravac, čačak, užičko kolo itd;
Kružna igra sa melodijom ili bez, kao tipičan izraz i stilska odlika etničke grupe kojoj pripada. Tako postoje srpsko, bugarsko, makedonsko kolo…
Karakteristike kola[uredi | uredi izvor]
Kolo kao oblik narodnog plesa je široko rasprostranjeno skoro u svim narodima. Naročito je karakteristično za južnoslovenske narode. Isto značenje ima i termin ORO ili HORO. Oro kao termin se više koristio na područjima Crne Gore, jugoistočne Srbije, Makedonije i Bugarske. U ostalim krajevima se koristio više pojam Kolo. Osnovno značenje termina kolo je cirkulus kao obruč, krug. Horo ili oro potiče od grčke reči horos, što znači skup ljudi, igranka, igra.

Od ovih pojmova nastali su:

Koregrafija – opisivanje i danas češće osmišljavanje plesnih oblika i varijacija, pa se onaj ko to radi zove koreograf.
Koreologija – nauka koja se bavi proučavanjem plesova, njihovim nastankom, razvojem itd.
Etnokoreologija – proučavanje narodnih plesova.
Oblici kola[uredi | uredi izvor]
Oblici kola i tipovi kola kod Srba u vizuelnom, spoljnom obliku nisu mnogo raznovrsni ali zato postoji pravo bogatstvo koraka, melodija, odnosno načina izvođenja i igranja kola.

Oblike narodnih plesova možemo podeliti na više načina ali su u koreologiji prihvaćine sledeće podele:

Oblici sa neogrančenim brojem plesača (otvoreno i zatvoreno kolo);
Oblici sa ograničenim brojem plesača (solo ples, plesovi u parovima, trojkama četvorkama…);
Složeni oblici plesova – nastali kombinacijom prethodna dva oblika plesa.
Postoje oblici, kolo na kolu, kolo u kolu, i drugi koreografski oblici ali se oni danas ređe igraju i viđaju izvan kulturno umetničkih društava.

Najčešće držanje između igrača u kolu je za ruke, a može biti ispod ruke, sa ispretpletanim rukama (lesa), sa rukama na ramenima, zagrljeni i dr.

Zatvoreno kolo[uredi | uredi izvor]
Zatvoreno kolo u najmanjem obliku čine dvoje ljudi – par, kao i u plesu. Obično su to mladić i devojka. Čim se do njih uhvati treći i zatvore kolo. Ulaženjem novih igrača kolo raste. Ulazak u kolo ima razne procedure ili znakove, ali im je osnovno dozvola drugih igrača. Obično se hvata u kolo tako što muškarac ide između dve devojke (žene) i obrnuto. U zatvorenom kolu su svi igrači ravnopravni.

Otvoreno kolo[uredi | uredi izvor]
Otvoreno kolo je češći oblik. Ovde se zna gde je početak a gde kraj kola. Krajnji desni igrač je prvi ili kolovođa, a poslednji igrač u kolu je kec. Ova dva igrača su veoma važna i moraju biti dobri igrači jer se celo kolo po njima upravlja. U istom smislu ima značaj i trećak odnosno svaki treći igrač u kolu. U otvorenom kolu može se hvatati na isti način kao i u zatvorenom presecanjem tj. ulaženjem u kolo ili hvatanjem na kraju kola kao poslednji. Otvoreno kolo se može kretati pravolinijski (lesa), vijugavo, može se prekidati i praviti drugo kolo, spajati sa drugim kolom. Pojedini igrači ili parovi mogu imati solo deonice paralelno sa igranjem kola. U ovom smislu otvoreno kolo je raznovrsniji, slobodniji i bogatiji oblik plesnog izražavanja u odnosu na zatvoreno kolo.

Kretanje kola[uredi | uredi izvor]
Kretanje zavisi od koraka koji su specifični za svako pojedinačno kolo. Najčešće kretanje je sleva udesno i obrnuto. Ukoliko imaju isti broj koraka u obe strane onda su to simetrična kola, a ukoliko nemaju onda su to nesimetrična kola. Skoro sva kola se kreću udesno, čak i ona simetrična, jer dužina koraka udesno se razlikuje od one ulevo. Sva druga zamisliva i nezamisliva kretanja su u stvari rezultat i ukras svakog kola ponaosob. Mogu se videti u izvođenju kulturno umetničih društava, dok neke korake i kretanja mogu izvesti samo vrhunski igrači.

Muzika i kolo[uredi | uredi izvor]
Kolo se igralo uz pratnju muzike, a karakteristično je da su svirači pratili kolovođu i on je bio svojevrsni dirigent. Postojali su i znaci muzici (klecanjem kolena npr.) kada da uspori ili ubrza. To je davalo svojevrsnu interakciju između igrača i muzičara, tako da je svako kolo igrano na drugi način. Ovo je zajedničko nastanku nekih drugih plesova, kao što je tango.

Kolo se igralo uz pevanje ili uz pevanje i pratnju muzike. Tako su nastale pesme „poskočice“ veselog i šaljivog sadržaja. Neki krajevi su sačuvali i gluvo (nemo) kolo bez pratnje muzike i pesme već se takt davao naglašenim udarcima stopala o tlo. Ta kola su sačuvana u Krajini (glamočko kolo), Hercegovini i Crnoj Gori.

Stil i igranje[uredi | uredi izvor]
Stil igranja vežan je za geografsko područje i etničku zajednicu na tom prostoru. Danas kulturno umetnička društva koncipiraju svoj program baš na osnovu stila igranja, tako da su igračke celine podeljene na etnokoreološka područja. Tako postoje igre iz Šumadije, Zapadne Srbije, Vlaške igre, Kosovsko metohijske igre itd. Svako ovo područje karakteriše jedinstven stil igranja, drugačije narodne nošnje, muzika i pesme.

Za svakodnevnog, amaterskog i rekreativnog, osnovno obrazovanog igrača važnija je druga osobenost a to je da bez obzira na šarolikost i raznovrsnost, dosta kola imaju isti ili veoma sličan igrački obrazac. To znači da se muzički i po nazivu različita kola danas igraju na isti način.

Od koraka je najčešći tzv. šesterac, igrate tri koraka udesno, tri koraka u mestu, zatim tri koraka ulevo, pa tri u mestu i to se stalno ponavlja. Na ovaj način možete igrati, moravac, užičko kolo, žikino kolo. Karakteristika ovih kola je da se smatraju simetričnim.

Vrlo često se igra i tzv. vlaško kolo, sa osam koraka. Četiri koraka idete udesno, zatim dva u mestu, pa jedan ulevo, i jedan u mestu. Sve se to zatim ponavlja. Ovo se igra na više sličnih kola – melodija. Pripada nesimetričnom kolu.

Čačak je najteži i češće se igra na deset (dvanaest) koraka, ili tri udesno, tri u mestu, dva ulevo, dva u mestu, jedan ulevo i jedan u mestu, pa sve ponovo. Za Čačak kažu da se igra na 3, 2, 1.

Niški sa, sa je ritam koji se vrlo često upotrebljava u narodnim novokomponovanim pesmama i na njih se igra pored originalnog kola. Može se igrati na šest (najčešće) ili na osam koraka. Koraci su jednostavni, dva desno, dva nazad, dva napred pa sve ponovo.

Ubedljivo najčešće se igra varijanta makedonskog kola lesnoto uz skoro sve narodne novokomponovane pesme. U igračkom smislu ovo se ne smatra kolom već je kolo samo po spoljno vizuelnom obliku tj. igrači igraju na način kao što igraju u kolu. Koraci su tri udesno, dva u mestu pa ponovo. Kretanje je stalno udesno. Za ovo nije potrebno nikakvo učenje, dovoljno je da se „uhvatite u kolo“ i zaigrate.

Poseban deo su vojnička kola (oficirsko, kaplarsko, …).

Vranjanska kola i igre[uredi | uredi izvor]
Opis igre[uredi | uredi izvor]
Posebno mesto u folklornoj tradiciji Srbije ima Vranje i njegova okolina. U prošlosti, za vreme Turaka na feudalnim imanjima vodio se bujan život. Posebno su se negovale igre tipa čoček, orijentalnog porekla, u kojem su devojke sa izuzetnom prefinjenošću izvodile zanosne pokrete. Često su se pri igri služile maramicom, defom i sličnim. Odnos prema plesu bio je veoma kultivisan, svaki novi pokret bio je iskušenje za plesače, novi doživljaj za gledaoce. Položaj tela, čvrsto stisnute ruke, odmereno podignuta noga, odavali su plesače pune temperamenta i proživljenog odnosa prema igri. U igri teško oro, u kojem harmoničnosti linija što ih čine pojedini delovi tela, posebnu lepotu daje trajanje pokreta. Iščekivanje novog pokreta, gestova, zaokuplja pažnju igrača i gledalaca. Ubrzavajući neosetno igru doživljaj prelazi iz intelektualne dramatičnosti u opuštenu razdraganost. Kada bi se to još doživelo na mesečini, doživljaj igre ostao bi nezaboravan.

Romska svadba[uredi | uredi izvor]
Sličan doživljaj po raznovrsnosti emocije jeste i romska svadba. Subotom u sumrak započela bi svadba, igra i veselje.Mlada ukrašena šljokicama i drugim ukrasima vodila bi kolo. Igra, pesma i svirka nisu trajali do duboko u noć, jer su vranjanski Romi leti iznosili posteljinu pred kuću i položivši je na prostirku tamo spavali. U nedelju posle venčanja svadebena povorka igrala je vranjskim ulicama, žene i devojke u raznobojnim dimijama, koje kao da se nadmeću u živosti boja i nijansa. Kod mladoženje se igraju muška kola – igre sa štapovima. Verovatno je to bio deo obreda u kojem su se mačevima terali zli duhovi od mladenaca. Nakon toga nastaje opšte veselje u kojem učestvuju svi. Dok su u to vreme u upotrebi bili zurle i bubnjevi koje su sami svirači izrađivali, danas je jedina veza sa prošlošću bubanj, a u upotrebi su limeni instrumenti i klarinet.[1]

Vranjanska igra između dva rata[uredi | uredi izvor]
Za stare žene i muškarce koji su živeli između dva rata u Vranju bile su osobene sledeće stvari: upotreba stranih reči i izraza, koji su polako nestali, razni nadimci, nošnja – odeći i obuća, kućni običaji, ishrana, gradski život i drugo. Taj stari svet, obučen u gradsku izvornu nošnju i obuću, viđao se na slavama, svadbama i drugim svečanostima i priredbama. Sve je to polako izumiralo i sve manje se moglo naći i videti. Posebno mesto u životu grada između dva rata imala su vranjska kola i igre. I jedno i drugo izvodilo se vrlo svečano, tiho, osetljivo i dostojanstveno, da je na gledaoca ostavljalo nezaboravan utisak. Ko je jednom u gradu video lepe Vranjanke i Vranjance uhvaćene u kolu i igri, taj doživljaj zauvek će pamtiti. Nimalo nije čudno što je Miloš Savković, jugoslovenski kritičar, gledajući naše ljude u igri vranje 4. januara 1931. na zabavi prilikom izbora za mis Vranja, bio toliko oduševnjen da je o svemu tome, u vidu pisama iz Vranja, napisao veliku pesmu u prozi i izrekao tako veliko hvala za vranjski melos jer mu je sve to ostalo trajno u sećanju. Prilikom igre vranje i drugih kola, vranjski igrači kao da su u vazduhu. Od svih njih, Koča Mašutković bio je nenadmašan. On je, kao majstor nad majstorima, u školskoj 1926/1927. bio zamoljen od direktora Vranjske gimnazije Uroša Grbića da obuči vranjske gimnazijalce viših razreda u igri vranjskih kola, pre nego što oni pođu na ekskurziju kroz čehoslovačke gradove.

Igra vranjanka i druga vranjska kola koja su igrali navedeni stari Vranjanci u pesmi su bili opevani i na slikama bezbroj puta zabeleženi. Pravi sevdah i ona čuvena vranjska pesma Ne li te je žal za mladost ime Vranja i naših ljudi proneli su širom naše zemlje. Igre Vranja i okoline su veoma temperamente, nošene lepotom, vremenskom daljinom ali i uticajem orijentalnog muzičkog ritmičnog nasleđa na naše krajeve. Ritmovi opredeljuju igru i pokrete, cela scena treperi i uvija se. Uz mnoštvo koreogarskih slika koje opredeljuju karakter podneblja, uživamo igrajući i gledajući.[2]

Kola koja se igraju u Vranju[uredi | uredi izvor]
Grčko kolo
Pembe
Eleno mome
Vlasinku
Emkino kolo
Švrljig
Bugarka
Svekrvino oro[3]
Unesko[uredi | uredi izvor]
Srpska narodno kolo upisana je 9. decembra 2017. godine[4] na Uneskov spisak nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.[5] Odluku o upisu kola doneo je Međuvladin komitet za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa na svom 12. redovnom zasedanju, koje se održava na ostrvu Čedžu, u Južnoj Koreji, a odluka je objavljena i na sajtu Uneska. Procedura za upis tradicionalne narodne igre kolo na Reprezentativni spisak nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva započeta je na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe u decembru 2015. godine. Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu pripremio je nominacijski dosije koji je u martu 2016. godine Ministarstvo kulture uputilo u proceduru usvajanja.[5]

Poznati igrači[uredi | uredi izvor]
Vranjska kola[uredi | uredi izvor]
Rista Stefanović Čaplja
Koča Mašutković, trgovac
Mica Jovčić Lopkina
Mihajlo Ristić Đaurac
Aleksandar Stamenković Karapera, oficir u penziji
Mica Stevanović Čapljina
61798501 NARODNE IGRE JUGOSLAVIJE B. Koturović, A. Marinković

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.