ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1983.
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Rembrant van Rejn (u sovjetskim muzejima) / V. Levinson - Lesing, K. Jegorova


Petrovgrad (Lenjingrad) / Beograd 1983. Tvrd povez, veliki format (35 cm), bogato ilustrovano, 167 strana.
Napomena: na koricama vidljivi tragovi stajanja ( od prašine); unutrašnjost knjige je odlično očuvana.
Ods1



`Zbirka Rembrantovih slika iz sovjetskih muzeja ubraja se među najznačajnije u svetu. Ona je smeštena u lenjingradskom Ermitažu, a u Puškinovom muzeju likovnih umetnosti u Moskvi nalazi se još šest slika. Ruska zbirka dugo je uživala svetsku slavu pošto je u devetnaestom i početkom dvadesetog veka smatrana za najbolju u svetu i po broju i po vrednosti slika.
Otada je došlo do nekih promena. Vodeći američki muzeji u znatnoi meri su povećali svoje zbirke. Napredovanjem saznanja otkriveno he da mnoga dela koja su ranije pripisivana Rembrantu pripadaju njegovim učenicima. Ipak, sovjetska zbirka je ostala jedna od najboljih, jer sadrži slike zaista izuzetne vrednosti; one su u većini slučajeva odlično sačuvane i tematski raznovrsne, a među njima nalaze se i takva remek-dela kao što su Danaja i Povratak bludnog sina.
Prva Rembrantova slika pojavila se u Rusiji u vreme vladavine Petra Velikog koji je utemeljio zbirke zapadnoevropske umetnosti u Rusiji. Taj posao je započeo prilikom prvog putovanja u inostranstvo, 1697, kada se zainteresovao za dela holandskih slikara marina. Jurij Kologrivov, koji je 1715. poslat u Holandiju, nabavio je u Hagu 43 slike namenjene ukrašavanju carske letnje palate `Monplezir` koja se tada gradila u Petrodvorcu. Tome je sledila kupovina 117 slika u Briselu i Antverpenu. Slična uputstva dobili su B. Kurakin, ruski ambasador u Hagu i Osip Solovjov, ruski ministar za trgovinu u Amsterdamu. Tridesetog juna 1716. godine Solovjov je poslao u Sankt Petersburg 121 sliku »kupljenu na javnim i privatnim licitacijama«. Na listi koja je bila poslata uz pismo spominje se Rembrantova slika David i Jonatan nabavljena, kako je nedavno utvrdieno, po ceni od 80 guldena na aukciji Jan van Boningenove zbirke u Amsterdamu. Bilo je to vreme kada su se glasno čuli glasovi Rembrantovih zakletih neprijatelja u umetnosti koji su, posle njegove smrti, podizali svoje glave nazivajući ga »najvećim jeretikom u umetnosti«. Zahvaljujući naporima onih koji su branili akademske estetske principe, Rembrantove slike gubile su popularnost pa su retko izlagane prodaji ili su prodavane po vrlo niskim cenama, kao u navedenom slučaju.`