Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dragos Kalajic- Krsevina
Krševina

Nezavisno autorsko izdanje Dragosa Kalajica i Slobodana Masica
Mek povez, 38 numerisanih strana, plus dodaci.
Numerisano izdanje, primerak broj 208. Ocuvanost kao na slikama, korice nesto slabije, ali i dalje pristojne. Unutrasnjost odlicna, ukljucujuci i deo s umetnutim iseccima novina.
EKSTREMNO RETKO IZDANJE!

EKSTREMNO RETKO IZDANJE!

ПРЕДГОВОР

Драгош Калајић замолио ме је да напишем предговор за „Кршевину”, напомињући да могу да напишем шта год хоћу. Дакле, ја сам пажљиво прочитао „Кршевину” и једино што сад могу да кажем је да је то један крш, јер не припада ни једном одређеном литерарном облику; овај Калајићев текст изгледа да жели да пренесе непосредно живот без цензуре и без икакве систематизације, те је отуд аутор слободно мењао технике и облике као кошуље, избегавајући сваки пут синтезе. У суштини, нема никакве разлике између „Кршевине” и „Дневника кршевине”, те не схватам зашто их је аутор одељивао. Из ових разлога, пошто његов текст не испуњава основне захтеве уметничког стварања, а то јединство стила и синтеза животног искуства, ја мислим да је о самом тексту немогуће донети суд. То је један документ и ништа више, неком може бити интересантан а неком не. Од случаја до случаја. И пошто аутор тако нецензурисано, неконтролисано сипа у текст све што доживи, све чега се сети, неко би могао помислити да се ради о „аутоматизму”. Међутим, „Кршевина” није писана „аутоматском” методом, што се види на примеру потпуно смисаоних изјава, као и у понављању неких појмова, феномена или речи којима аутор изгледа даје посебну вредност. „Европа”, „младост”, „снага”, „здравље”, „достојанство”, „лепота”, „ветрови”, „пролеће”, „технолошка цивилизација”, „револт”, и тако даље.
Читајући текст, помислио сам да је то само одломак и да он сам може бити продужаван у бескрај а да му се смисао битно не мења. У то сам се лично уверио присуствујући разговору Драгоша Калајића и арх. Слободана Машића, аутора дизајна књиге: док су разговарали од „шпиглу” и дужини текста, зачудило ме је што је за Драгоша Калајића главна ствар био „шпигл” и циљ да се испуне пуни капацитети штампе, тако да је он одбијао од текста или му додавао, према потреби, таквом брзином и ноншаланцијом као да се радило о кобасицама и краставцима а не о једном ипак литерарном саставу. Приметио сам да у разговору Драгош Калајић назива „Кршевину” документом, што сасвим потврђује моја запажања. Иначе, о самом аутору могу да кажем следеће:
Висок је око 180 сантиметара или мало више. Увек је гологлав, најчешће носи мрке или црне кошуље са јарким машнама играча тангоа. Изгледа да је ожењен једном лепом и паметном женом о којој говори с великом нежношћу. Кад се говори о литератури, најчешће помиње Црњанског и неког Борхеса. Поменуо је једном још неке француске писце, али ја мислим да их је измислио. О модерној уметности говори с таквом претенциозношћу и презиром да сам схватио да је потпуно тачно оно што други причају о њему (да је површан и препотентан). Једном се чак похвалио да је најдубље што човек има кожа, приписујући то Жиду, али ја у то сумњам. Жид тако нешто никада не би могао да каже. Исти тип вратоломних асоцијација и салто морталеа који примењује када своди модерну уметност на неке своје закључке употребљава и када говори о његовој омиљеној теми, историји а и о политици.
Мислим да би он веома волео да себе види као председника републике или министра, али не сећам се чега: иностраних послова или културе. Говори често и о проблемима технолошке цивилизације, доктринама, проблему уједињења Европе, о монетарној политици, изгледа с великом стручношћу у материји, премда ја нисам компетентан да о томе судим.
Видео сам на једној изложби и неке његове слике, али ми се нису допале. Он о њима говори врло неозбиљно, као и уопште о озбиљним стварима, а о неозбиљним уме да говори с максималном озбиљношћу: на пример о тенису, о српском сиру измешаном са ајваром уз хладан шприцер, о некој глумици у Загребу, о неком пропалом типу из Боготе, итд.
Изгледа да поседује и неко, какво-такво, филозофско образовање, премда се позива на нека имена за која никад нисам чуо и тврдо верујем да их је такође измислио. Није ми симпатичан, јер о неким стварима пред којима се читав свет згражава он говори весело, имајући о њима позитивно мишљење. Често сам га чуо како каже да историја није прогрес него низ авантура.
Све у свему, има он и симпатичних црта, уме некад и да шармира, али та његова „интересантност” може често и да индгнира саговорника. Од њега се може доста очекивати под условм да се дисциплинује и одбаци агресивност, која је, уосталом, сасвим неплодна и не користи друштву. Ако би он заиста неким чудом једног дана добио власт, могли бисмо свашта очекивати, јер би он проблеме често решавао као што решава штампање свог текста: као кобасице, краставце. Ко нема респекта према свом производу, тај нема респекта ни према производима других. Изгледа да он у себи респектује само то да ни према чему нема респекта.
На крају, могу рећи да је аутор талентован и да од њега очекујем боље резултате, а све што му можемо замерити можемо му и опростити због младости.
Читалац је већ схватио, пошто са тако мало респекта говорим о Драгошу Калајићу, да су он и аутор овог предговора једно исто лице.

tags: dragos kalajic, slobodan masic, dizajn, slobodna izdanja, nezavisna izdanja, mediala, leonid sejka, olja ivanjicki, radomir reljic, dusan otasevic, avangarda,uros toskovic, dado djuric, vjenceslav richter, zenit, zenitizam, nadrealizam, ljubomir micic, branko ve poljanski, grupa oho, ivan goll, marko ristic, koca popovic, neoavangarda, tradicija, evropa, tradicionalizam, rene genon, ezra paund, julius evola, julije knifer, gorgona, mangelos, konceptuala, konceptualna umetnost, marina abramovic, rasa todosijevic, nesa paripovic, era milivojevic, mixed media, signalizam, neoavangarda, konceptuala, konceptualna umetnost, akciona poezija, gestualna poezija, slikovna poezija, hepening, mejl art, mail art, miroljub todorovic, signal, marina abramovic, modernizam, balint sombati, grupa oho, gorgona, braca dimitrijevic, tom gotovac, mangelos, slavko matkovic, bora cosic ...