ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1991
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

OD LEPENSKOG VIRA DO SRPSKE VEDANTE
MILIC OD MACVE ( Milić Stanković ) ,
Izdavac - Narodni Muzej u Beogradu , 1991.
Moja retrospektiva u Narodnom Muzeju u Beogradu,
Ilustrovana umetnička i istorijska monografija - katalog
BIBLIOFILSKI PRIMERAK sa svojeručnim potpisom i posvetom Milića od Mačve ,
Tvrd povez , zaštitni omot , kompletno ilustrovano u boji , kvalitetan papir
Veliki enciklopedijski format , 407 strana , ćirilica , tiraž 1000 primeraka , format 23 x 34 cm
Ocuvana odlicno , kao na slici , omot iskrzan na par mesta




Милић од Мачве, право име Милић Станковић, (Белотић, 30. октобар 1934 — Београд, 8. децембар 2000) је био један од најпознатијих српских сликара XX века.
Биографијa
Средњошколско образовање је завршио у Шабачкој гимназији. Уписао је студије архитектуре у Београду, а потом Академији ликовних уметности (данас, Факултет ликовних уметности) где је дипломирао 1959. године. Након тога је био на студијском боравку у Паризу. Прву самосталну изложбу отворио је 1. септембра 1959. у Београду. Прву самосталну изложбу у иностранству имао је 1964. године у Женеви. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1960. године. Током 1964. и 1965. године живео је и радио у Паризу, потом у Београду, Бриселу, Белотићу, на Златибору и на Пиросу (Грчка). Био је један од 13 чланова друштва „Медиала“.
На његовим сликама доминирају лебдећи балвани по којима је нарочито познат, затим ужарене лопте и санте леда. Његови узори у сликарству били су Бош, Бројгел, Иван Генералић и Салвадор Дали, а за његово сликарство би се могло рећи да је својствена мешавина фигуративног надреализма и наивне уметности. Осим сликања бавио се и архитектуром (пројектовао је и саградио три атељеа), вајарством и писањем поезије.
Имао је специфичан стил одевања: црни плашт сличан мантији, црну беретку и штап налик на владичански.
Деведесетих година XX века иступао је у јавности као заступник Српске аутохтонистичке школе, која сматра да су Срби, Словени и Индоевропљани аутохтони на Балканском полуострву од праисторије. Веровао је у Теслино тајно оружје и помињао га у виду претње „ако само једна бомба падне на Београд.... Био је противник Српске академије наука и уметности и предлагао да се неким академицима одузму докторске титуле. У неким круговима важио је за једног од највећих српских родољуба.
Граду Крушевцу оставио је око 130 слика, углавном уља на платну, уз неколико акварела и графика.
Његова ћерка је позната мултимедијална уметница Симонида Станковић.
Преминуо је 8. децембра 2000. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.