Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Dragana Đurić-Kovačević
Asterion, 1984, ulje na dasci, 35,3x33,8 cm,

U pitanju je potraga za drugim znanjima. Veliki srpski naučnik, teoretičar matematike Milutin Milanković, vodeći autoritet za probleme osunčanosti Zemlje i povest ledenih doba, zapisao je: „U nama živi celokupna istorija života na Zemlji.” U autopoetičkom tekstu „Epifanija”, pisanom 1988. za časopis Delo posvećen drogama i stvaralaštvu, Hiršl je obelodanio svoju spoznaju i mentalni životopis kraljevskog uživaoca.3 Za njega, čuvara hipersenzibiliteta u sebi i drugima, nije nebitno da mu je majka bila pijanista i dekan Muzičke akademije u Beogradu. On je slikar i blok flautista, na likovnom planu tvorac neke vrste muzičkih slika i sinestezija.

Misli se na njegovu prilagođenost na velike količine različitih psihostimulansa u dugom vremenskom periodu, kao i na obdarenost da stečena iskustva pretoči u slikarstvo i živu mudrost. „Usput sam gledao kako mnogi nestaju, sagorevajući brzo, u brišućem letu, kao zvezde padalice, odnoseći sebe i svoj talenat”, piše slikar i monah psihodelika o sudbini četrdesetak svojih prijatelja u Zagrebu i Beogradu koji više nisu živi. Slično je i sa mnogima u svetu. Samo su on i njegov saborac iz rane mladosti, Dragana Đurić-Kovačević, ezoterijska slikarka, naš najbolji poznavalac tarota, autor špila i knjiga, u svojoj generaciji uspeli da životno i estetski neozleđeni koriste psihotropne supstance.