Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

.:
Vladimir Zelinski (1894 - 1943)
Zima, oko 1920-30
ulje na debelom kartonu
17,2 x 22,1 cm plus dimenzije rama
potpisano dole levo, uramljeno
fotosertifikat.
Ruski umetnici obnavljaju živopis
Hram Uspenja Presvete Bogorodice u Ruskom Selu pre 82 godine oslikao je ruski emigrant Vladimir Zelinski
Autor: J. T. Cr­no­go­rac nedelja, 04.03.2018. u 10:35
Унутрашњост храма (Фото Ј. Т. Цр­но­го­рац)

Ki­kin­da – Ve­šte ru­ke Iri­ne i Alek­san­dra Je­sin­skog vra­ća­ju sta­ri sjaj unu­tra­šnjo­sti Hra­ma Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce u Ru­skom Se­lu. Ovaj brač­ni par iz Bo­rov­ska u Ru­si­ji re­sta­u­ri­ra fre­ske ko­je je 1936. go­di­ne, sa­mo go­di­nu da­na na­kon iz­grad­nje hra­ma, osli­kao nji­hov su­na­rod­nik Vla­di­mir Ze­lin­ski. Iri­ni i Alek­san­dru je, ka­ko na­gla­ša­va­ju, po­seb­na čast da oži­ve de­lo ko­je je ru­ski emi­grant sma­trao svo­jom ži­vot­nom mi­si­jom.

– U ra­du Vla­di­mi­ra Ze­lin­skog ose­ća se tu­ga i ne­sre­ća zbog to­ga što je na­pu­stio otadž­bi­nu i što se ni­ka­da vi­še ne­će vra­ti­ti u rod­nu ze­mlju – pre­neo nam je svo­je uti­ske aka­dem­ski sli­kar Alek­san­dar Je­sin­ski. Nje­go­va su­pru­ga Iri­na, isto­ri­čar umet­no­sti i te­o­log, ka­že da su u Ru­skom Se­lu na­i­šli na to­plu do­bro­do­šli­cu me­šta­na.

– Ovo je, ta­ko­đe, na­čin da se pod­se­ti­mo do­bro­vo­lja­ca iz Pr­vog svet­skog ra­ta ko­ji su po­di­gli ovu cr­kvu – pri­ča Iri­na Je­sin­ski.

Hram Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce iz­gra­đen je 1935. go­di­ne. Na­kon što su se uče­sni­ci Ve­li­kog ra­ta na­se­li­li ov­de i iz­gra­di­li svo­je ku­će, po­če­lo je zi­da­nje pra­vo­slav­nog hra­ma. Iz­gra­đen je za sa­mo go­di­nu da­na po pro­jekt­nom re­še­nju po­zna­tog no­vo­sad­skog ar­hi­tek­te Đor­đa Ta­ba­ko­vi­ća. Osli­ka­va­nje hra­ma za ru­ske emi­gran­te Vla­di­mi­ra Ze­lin­skog i nje­go­vu su­pru­gu, uči­te­lji­cu Ta­tja­nu, ko­ji su na se­ver Ba­na­ta sti­gli po­sle Ok­to­bar­ske re­vo­lu­ci­je u Ru­si­ji, bio je svo­je­vr­stan po­klon nji­ho­vom no­vom, srp­skom do­mu. U sli­kar­stvu Ze­lin­skog pri­met­ni su uti­ca­ji An­dre­ja Ru­bljo­va i Uro­ša Pre­di­ća.

– Ze­lin­ski ni­je bio ško­lo­van sli­kar, pa je moj za­da­tak te­ži jer mo­ram da sa­ču­vam nje­go­vu auten­tič­nost, ose­tim šta je sli­kao i šta je hteo da po­ru­či, a da to svo­jim ra­dom ne po­ni­štim – ot­kri­va ru­ski umet­nik.

Pro­to­na­me­snik Slo­bo­dan Di­vlja­kov ka­že da je ovaj hram spoj srp­ske i ru­ske umet­no­sti i du­hov­no­sti. Iako je ob­no­va hra­ma po­če­la pre osam go­di­na, bi­lo je ne­iz­ve­sno ho­će li se iz­na­ći nov­ca za re­sta­u­ra­ci­ju fre­sa­ka. A on­da je, la­ne, po­sred­stvom or­ga­ni­za­ci­ja „Srp­ski kod” i „Na­ša Sr­bi­ja”, cr­kvu po­se­ti­la de­le­ga­ci­ja iz Ru­si­je sa že­ljom da po­mog­nu nje­nu ob­no­vu. Ove or­ga­ni­za­ci­je uspe­šno sa­ra­đu­ju sa mo­skov­skim udru­že­njem „Dvo­gla­vi orao” ko­je je po­kro­vi­telj ob­no­ve spo­me­ni­ka kul­tu­re van Ru­si­je.

– Upra­vo to spa­ja lju­de i du­go po­sle iz­grad­nje hra­ma. To je po­ka­za­telj da su nam pre­ci osta­vi­li ne­iz­bri­siv trag – na­vo­di Di­vlja­kov.

Re­sta­u­ra­ci­ja fre­sa­ka na ju­žnoj i se­ver­noj ap­si­di je pr­va fa­za, dru­ga ko­ja će po­če­ti u ju­nu, ob­u­hva­ti­će iko­ne u ol­tar­skom de­lu i na ku­po­li.