ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

1988 rad Beograd 206 strane tvrde korice odlično očuvano posveta



Džejms Metju Bari (engl. James Matthew Barrie; Kiriemuir, 9. maj 1860 — London, 19. jun 1937) je bio škotski romanopisac i dramatičar. [1] Njegovo najpoznatije delo je roman za decu „ Petar Pan i Vendi“ , priča o dečaku Petru Panu, dečaku koji živi u izmišljenoj zemlji Nedođiji i ne želi da odraste. Mit o Petru Panu postao je jedan od najvećih kulturoloških fenomena 20. veka, a zemlja Nedođija arhetip svih imaginarnih mesta, od Platonove Republike (400. p. n. e. ) do Plezentvila (film iz 1998), upravo zbog težnji i mašte Džejmsa Barija.

Deo njegovog života tokom koga je napisao svoja najznačajnija dela, među kojima je i „ Petar Pan” je poslužio kao inspiracija za snimanje filma „ U potrazi za Nedođijom“ (engl. Finding Neverland), u kome naslovnu ulogu, Barijev lik, glumi Džoni Dep.

Biografija
Džejms Metju Bari je rođen 9. maja 1860. u mestu Kiriemuir u Škotskoj, kao jedno od desetoro dece. Njegov otac Dejvid Bari bio je dobrostojeći krojač, a majka Margaret Ogilvi književnica. Iako su imali devetoro dece, majčin miljenik bio je Dejvid, koji je preminuo u najranijem detinjstvu.

U trinaestoj godini Džejms napušta rodno selo. Zainteresovao se za pozorište i književno delo Žila Verna i u Edinburgu završava univerzitet, nakon čega se zapošljava kao novinar u „ Notingemskim novinama” („ Nothingam Journal” ). Uporedo sa uspešnom novinarskom karijerom, počeo je da piše kratku prozu i drame.

Godine 1885, praznih džepova, seli se u London, gde živi kao samostalni pisac. Od 1880. književni uspesi i pozitivne kritike otvaraju mu vrata slave. Najpre doživljava uspeh sa knjigom o životu osmogodišnje devojčice koja se brine o braći posle smrti majke, koju naslovljava majčinim imenom, „ Margaret Ogilvi” . Osim pozitivnih kritika, Bari u Londonu doživljava i finansijski uspeh.

U isto vreme počinje aktivnije da se zanima za pozorište gde upoznaje svoju buduću suprugu, glumicu Meri Ansel, drugu najvažniju ženu u njegovom životu. Nesiguran mali čovek (bio je visok svega 153 cm) stavlja Meri na pijedestal. Venčali su se 1894. godine. Iako su izgledali kao savršen par, u ovom braku oboje su bili nesrećni. Ožalošćen zbog svog neproživljenog puberteta, pisac je izbegavao fizičku intimu (ne zna se da li je u pitanju fizička ili psihička deformacija), tako da je par ostao bez dece iako ih je obožavao. To ga još više udaljuje od Meri Ansel, koja je želela da bude majka.

Tih godina piše svoje najbolje drame, ali njegovo delo ostaje u senci „ Petra Pana” , njegovog najpoznatijeg književnog junaka. Bari je dočekao i filmsku verziju svog junaka, film Petar Pan iz 1924. godine, u režiji Voltera Brenona.

Umro je 1937. u Londonu, kao cenjen pisac i ugledan čovek. Sahranjen je u rodnom Kiriemuiru, pored svojih roditelja.