ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

64332) RANOHRIŠĆANSKI GNOSTICIZAM Otačnik 2009,
Otačnik časopis za svetootačku praksu i teoriju godina III sveska 2 , Beograd 2009 , Najobimnija publikacija o gnosticizmu koja se može naći na srpskom jeziku. Tematski blok sadrži četiri izvorna teksta na starogrkom i njihov prevod na srpski, kao šesnaest prvrorazredni studija. Sam broj sadrži i još više od dvadeset drugih priloga, od prvog prevoda sa sirijskog teksta Afraata O veri, prevoda sa starogrčkog Prokla Dijadoha O sveštenim umećima kod Jelina, prevoda Hegelove filosofske disertacije sa latinskog itd, itd.
Gnosticizam podrazumeva, pre svega, sinkretizam raznih filosofskih učenja izloženih na jedan mitski način, koji je u funkciji izgrađivanja religioznog sistema. Svaka od gnostičkih sekti ima svoje karakteristično učenje, koje se često čak i u potpunosti razlikuje od drugih sekti koje su okarakterisane kao gnostičke. Zbirno ime za sve te grupacije nije izvedeno iz podudarnosti njihovih doktrina, već sličnog duhovnog profila. Gnosticizam je, dakle, prvenstveno religijska odrednica.

Kao rodonačelnik gnostika smatra se Simon Mag iz Gite, u Samariji, koji se pominje u osmoj glavi Dela apostolskih. On je bio savremenik apostola, te se kao hronološki početak gnosticizma uzima polovina prvog veka posle Hrista, a u drugom veku posle Hrista dolazi do ekspanzije gnostičke duhovnosti. Geografski gledano, gnosticizam je nastao i razvijao se u svom ranom periodu u Siriji, Samariji, Mesopotamiji i Palestini.

Obično se navode sledeći izvori za fundamentalna gnostička učenja: grčko religijsko i filosofsko nasleđe, jevrejske (starozavetne) religijske postavke (posebno kosmološke), egipatska religija, persijski zoroastrizam (posebno dualističko učenje), i na kraju, najsnažniji formativni uticaj izvršilo je hrišćanstvo.

Danas se pravoslavni teolozi odnose prema gnostičkim učiteljima kao prema inferiornim misliocima koji su zalutali u hrišćanstvo i ne pridaju im mnogo značaja kao takvima. Borba sa gnosticima trijumfalno je okončana i nama ostaje samo da slavimo pobedu i sa podsmehom gledamo na poražene. Gnostici se tretiraju kao izvesni čudaci kojih se istorija odavno odrekla, te se njima danas bave samo neki istraživači skloni egzotičnijim temama.

Međutim, činjenica da je markionitska crkva opstala do X veka i da mandejaca ima i danas (što izgleda potpuno neverovatno), to sve govori upravo o tome da se ipak ne radi o misliocima koji ne zavređuju nikakvu pažnju. Kada se uzme u obzir da je i savremenom svetu imanentna duhovnost drevnih gnostika, onda gnosticizam ipak treba shvatati ozbiljnije i pristupati mu bez predrasuda, kako bi se uspešnije preovladao i danas, kao što je to bilo i u vreme odgovornog otačkog angažovanja pri osporavanju gnostičke religioznosti.

Sadržaj

Uvodno slovo,

Temat: Ranohrišćansku gnosticizam

Izvori:
Ίππόλυτος Ρώμης
ΤΟΥ ΚΑΤΑ ΠΑΣΩΝ ΑΙΡΕΣΕΩΝ ΕΛΕΓΧΟΥ (VII, 14-27),
Sv. Ipolit Rimski
Pobijanje (izobličavanje) svih jeresi (VII, 14-27),
Έπιανίου Κύπρου
Κατά Μαρkιωνιστών,
Sv. Epifanije Kiparski
Protiv markionita,
Karpokratijani,
Κλήμεντος, Στροματείς,
Kliment Aleksandrijski, Strome Š, 2, 5-9,
Eιρηναίου, Ελεγχος I, 25,
Irinej Lionski, Protiv jeresi 1,25,

Ranohrišćanski gnostici i njihova učenja:
Zoran Jelisavčić
Gnosticizam,
Erik Ozbori
Gnosticizam (po Irineju Lionskom),
Birdžer Pirson
Vasilid gnostik,
Darko Đogo
Jedan aristotelovski gnostik?,
Izmo O. Danderberg
Valentinova škola,
Heiki Reisenen
Markion,
Zoran Đurović
Karpokratijani, dve jeresi?,
Zdravko Peno
Gnosticizam i Vaskrsenje,
Evgenije Afonasin
Eshatologija i kosmologija gnostika,
Gerard P. Lutokhojzen
Stvaranje čoveka i žene u “Apokrifu Jovanovom”,

Svete tajne kod gnostika:
Džon. D. Tepnep
Ritual u gnosticizmu,

Gnosticizam i (neo)platonizam:
Hristos Evangeliu
Plotinova antignostička polemika i Porfirijeva rasprava “Protiv hrišćana”,
Džon Dilon
Pliroma i noetički kosmos: komparativna studija,
Ejnar Tomasen
Poreklo materije u monističkom gnosticizmu,
Kertis L. Henkok
Negativna teologija u gnosticizmu i neoplatonizmu,
Majkl A, Vilijams
Odrična bogoslovlja i demijurgički mitovi u poznoj antici,


Teološki ogledi

Biblistika:
Petar Vasilijadis
Bogoslovski značaj zapovesti Božijih po knjizi Ponovljenih zakona - Devteronomionu (Ponz. 6, 20-25),
Emanuel Tov
Septuaginta i literarna kritika Starog Zaveta,
Nikolaj N. Glubokovski
Hristovo uniženje i naše spasenje (Filip. 2, 5-11),
Jovan Blagojević
Logos-hristologija Novog Zaveta,
Simon Krisp
Pravoslavno biblijsko proučavanje između patristike i postmodernizma; pogled sa Zapada,

Patrističko bogoslovlje:
Džon O`Kif
Kenosis ili nestradalnost: Kirilo Aleksandrijski i Teodorit Kirski o problemu božanskog stradanja,
Patrik Grej
Teodorit Kirski o ,,jednoj ipostasi” - antiohijsko razumevanje Halkidona,
Anastos Milton
Nestorije je bio pravoslavan,
Aleksandar Đakovac
Teološki okviri egzegeze Sv. Maksima Ispovednika,
Blagoje Pantelić
Molitva je Bog: uvođenje u prosevhologiju Grigorija Sinaita,

Imenoslavlje:
Dositej Hilandarac
Osvećenje ikone imenom Božijim sa aspekta imenoslavlja,

Liturgijska arheografija:
Andrej S. Sluckij
Zaamvone molitve u rukopisima slovenskih služebnika,

Neopatristika:
Nikolaos Ludovikos
Hrišćanski život i institucija Crkve,


Otačnik

Sirijska patrologija:
Afraat
O veri,
Uvod: Afraat i ludi mudrac Jevreja (N. Tumara),
Aprahat
Malpanuta Dheimanuta,
Afraat
O veri,


Filosofija

Izvori:
Πρόkλου
Pερὶ τῆς kαθ Ἔλληνας ίερατιkῆς τέχνης,
Proklo Dijadoh
O sveštenim umećima kod Jelina,

Filosofija prirode:
Georg V. F.Hegel
O orbitama planeta,
Aleksandar M Petrović: Hegelova filosofija prirode i planetne orbite (Uvod U Hegelovu filosofsku disertaciju),
Georg Vilhelm Fridrih Hegel: O orbitama planeta - Dissertatio philosophi magna cum laude [labor habilitationis),
Aleksandar M. Petrović
Paradigmatičan iskorak Nikolaja Hartmana prema prirodonaučnim koncepcijama,

Antička fisiologija:
Nenad Idrizović
Učenje o životinjama u papinskoj antici,

Filosofija politike:
Aleksandar M. Petrović
Άρχή i πόλις: Platoničko Dobro i filosofija politike,

Filosofija igre:
Milan Uzelac
Filosofija igpe Nikole Kuzanskog,


Povodi

Aleksandar M. Petrović
U pamet i sećanje Marijanu Cipri (1940-2008),
Vladeta Jerotić
Duhovna lepota srpskog Srednjeg veka,
Aleksandar M. Petrović
Izuzetna razmatranja filosofije zapadnog srednjovekovlja,
Darko Đogo
Srpski svetitelj i Rusija,
mek povez, format 16 x 23 cm , ćirilica, 761 strana, blago presavijen ćošak naslovne korice