ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2013
Jezik: Srpski
Autor: Strani

42168) SVETOOTAČKO BOGOSLOVLJE , Jovan Romanidis protoprezviter , Zadužbina manastira Hilandara Beograd 2013 , Univerzitetska čitalačka publika treba da se raduje objavljivanju ove knjige poznatog i poštovanog svepravoslavnog profesora dogmatike, protpoprezvitera o. Jovana Romanidisa. Magnetofonski zapisi njegovih predavanja sa prvog semestra akademske godine 1983-1984 na Teološkom fakultetu u Solunu, dali su ideju njegovim vernim učenicima, o. Jovanu i monahu o. Damaskinu Karakalskom, da te zapise prenesu na hartiju i da ih ponude pravoslavnom mnoštvu radi teološkog očišćenja i duhovne ikonomije.
Svaki put kada sam razgovarao sa njegovim učenikom, o. Jovanom, sticao sam snažan utisak koji je na njih činila njegova reč. NJegova predavanja su pratili ( = slušali) su ne samo studenti Teološkog fakulteta, nego i sudenti drugih škola, ali i oni koji su već otslušali njegova predavanja.
Ovaj izvaredni univerzitetski profesor i klirik, ukazivao je na Dogmatiku «drugog lika» koja je nadilazila dotle poznate sholastičke obrasce i akademizme, koji još uvek postoje u našoj teologiji. NJegova reč je bila utvrđena u svetootačkom učenju i nije se ograničavala na prosto navođenje svetootačkih mesta ( = citata), nego je prodirala u njihov duh i iskustvo, u njihovu srdačnu svezu sa Trojičnim Bogom. Ova svedočanstva o profesoru o. Jovanu Romanidisu, zajedno sa mojim uverenjem koje je prozišlo iz proučavanja njegovog dela, dovela su me do zaključka da univrezitetsko vreme možemo da podelimo na doba «pre Romanidisa» i doba «posle Romanidisa». Jer je po prvi put univerzitetska teologija u njegovom licu upoznala spoj istorije i bogosluženja ( = bogopoštovanja) Pravoslavne Crkve, kao izraz iskustva crkvenog tela i svedočanstva života u Hristu, a ne kao neko autonomno naučno znanje, koje ne učestvuje u borbi vernog za spasenje.
Ova knjiga, tako predstavlja i simvol istorije naše akademske teologije, koja počinje Teološkom školom jonske akademije (1824) naročito tamošnjom nastavom dogmatike, koja predstavlja srce teološkog izučavanja i naučni uvod u Veru Crkve.
Zbog toga je sigurno da neće samo specijalisti ( = stručnjaci) i studenti nego i čitavo telo crkve imati mnogo koristi od ovih predavanja, zbog crkvenosti i privrženosti predanju njihovog autora, koji je dogmatsku teologiju video i doživljavao kao crkvenu službu.
Svakako, značajan je i rad o. Damaskina na čitavom tekstu. Jer se, bez da izmeni i najmanje slovo i duh blažene uspomene svoga profesora, postarao da popravi sve nejasnoće koje se javljaju u živoj reči ( o. Jovan je uvek govorio i predavao napamet, a nije čitao predavanje) i prilagodi ih pisanom slovu, a da nije izmenio ni najmanje slovce svog profesora. Na ovome mu čestitamo od srca i blagodarimo za njegov trud, koji će doneti toliko duhovne koristi.
mek povez, format 14 x 20 cm , ćirilica, 204 strane , na desetak strana delovi teksta podvlačeni hemijskom olovkom ,