ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981.
Oblast: Arhitektura
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Beograd 1981. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, format 24×24 cm, 259 strana.

Na predlistu posveta autora, profesora Zorana Petrovića

Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana.



U proteklim vekovima na tlu Jugoslavije, od Jadrana do Timoka i od Subotice do Đevdelije, razvijala se narodna folklorna arhitektura koja je bila prostorno, konstruktivno i oblikovno vrlo različita od regiona do ali je u nečem bila jedinstvena: u svojoj autohtonosti. Nju su stvarali naši ljudi, od naših materijala i pod našim prirodnim uslovima. . .
No, pred naletom urbanizacije od kraja XIX veka, negde i ranije, počela je njena dekadencija.
U nekim krajevima nestala je potpuno, u drugim ima još vidnih tragova a u vrlo malo mesta ima srećom sačuvanih ambijenata, skupina kuća i spomenika koji dočaravaju sliku negdašnjih graditeljskih dostignuća i vrednosti.
To izvanredno kulturno nacionalno naslede nije sačuvano ali je proučavano. Medutim, razni vidovi njegovi nisu podjednako poznati i zabeleženi.
Delo profesora Arhitekte Zorana B. Petrovića „Tragajući za arhitekturom” ispunjava tu prazninu u poznavanju našeg narodnog folklornog arhitektonskog nasleda.
Autor je više od dvadeset godina studiozno istraživao zaostale svedoke, naše stare spomenike gradske i seoske arhitekture. Iz bogatog fonda dokumentacije on je naučno izabrao spomenike predstavnike raznih vrsta i stilova, raznih funkcija i konstrukcija i tako stvorio reprezentativnu sliku arhitektonskog čija je bitna karakteristika da je ona naša sopstvena narodna autohtona tvorevina.
Po originalnoj sadržini, po apsolutnoj naučnoj i umetničkoj vrednosti, rukopis „Tragajući za arhitekturom” predstavlja KAPITALNO DELO čije bi publikovanje značilo vrlo veliku dobit za našu još nepoznatu ali bogatu istoriju kulture.
No, osim ovog opšteg kulturnog značaja ovo delo bi bilo od izvanredne koristi i za studente arhitekture i za mlade arhitekte koje čeka odgovorna dužnost da reše problem savremene arhitekture koja se nalazi još u bespuću iako naša bliža prošlost pokazuje da smo bili kadri da stvorimo prečišćenu domaću arhitekturu najvišeg dometa.
Prof. arh. BRANISLAV KOJIĆ, akademik
Prof. arh. BOGDAN BOGDANOVIĆ