ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1945
Oblast: Arhitektura
Jezik: Ruski
Autor: Strani

Градостроительство
акаемия архитектуры СССР
Материалы для краткой истории градостроительства были собраны и разработаны в Академии Архитектуры СССР накануне Великой Отечественной войны, в целях создания пособия для архитекторов и студентов архитектурных вузов. Однако самое составление книги (с написанием нового текста, с анализами и окончательным подбором иллюстраций) целиком проведено было в период войны в течение 1942—1943 гг.

Нет необходимости говорить о том, в каких тяжелых условиях пришлось работать авторам. Поиски исторических документов в связи с эвакуацией ценнейших библиотек и архивных фондов представляли собой крайне трудоемкую задачу, и даже вспомогательная работа по фотографированию и выполнению чертежей требовала преодоления множества препятствий. Авторский коллектив неоднократно и на долгое время разобщался между собой, а 11 декабря 1942 г. один из авторов книги — профессор Лев Александрович Ильин — был убит снарядом во время обстрела Ленинграда немцами.

Эти обстоятельства не могли не отразиться на широте охвата и полноте показа градостроительных объектов. По тем же причинам авторам пришлось ограничиться описанием городов в их довоенном состоянии, и они не имели возможности коснуться ни разрушений, причиненных, войной, ни тех восстановительных работ, которые предпринимаются в настоящее время.

Помимо трудностей, обусловленных войной, работа над историей градостроительства сама по себе является сложнейшей задачей. Дело в том, что обобщающих трудов по истории градостроительства всего мира (или, по крайней мере, ведущих стран) пока еще не было. Выпущенная в свет в 1926 г. «История градостроительства» Лаведана1 охватывает только древность и средние века, причем средневековое градостроительство автор рассматривает по преимуществу на французских объектах. Работы Бринкмана также посвящены западноевропейскому градостроительству, и лишь одна из них2 показывает старый Петербург, приобщая тем самым этот великолепный город к художественным сокровищам общеевропейского фонда. В смысле обобщения градостроительных достижений Европы и Америки (по преимуществу — последнего времени) большую ценность представляют книги Хегемана3, однако их ценность заключается не столько в тексте, сколько в обилии прекрасно воспроизведенных иллюстраций. Другие исторические труды по градостроительству имеют локальное значение, так как ограничиваются описанием градостроительства одной какой-либо страны или одной эпохи. К их числу относится «История русского искусства» под ред. И. Грабаря, где градостроительству отведены специальные главы, книга В. А. Шкварикова о русском градостроительстве XVIII и XIX вв., книга Хевелла об архитектуре Индии4 и ряд других.

На Академији за архитектуру СССР-а уочи Другог светског рата прикупљени су и развијени материјали за кратку историју урбанизма, како би се створио приручник за архитекте и студенте архитектонских универзитета. Међутим, само састављање књиге (са писањем новог текста, анализама и коначним избором илустрација) у потпуности је спроведено током рата током 1942-1943.
 
Нема потребе да разговарамо о томе у којим су тешким условима аутори морали да раде. Потрага за историјским документима у вези с евакуацијом највреднијих библиотека и архивских фондова била је изузетно напоран задатак, па је чак и помоћно дело фотографисања и израде цртежа захтевало превазилажење многих препрека. Тим аутора више пута и дуго се распадао, а 11. децембра 1942. године један од аутора књиге, професор Лев Александрович Илиин, убијен је гранатирањем током гранатирања Лењинграда од стране Немаца.
 
Ове околности не могу утицати на ширину покривености и потпуност приказа објеката урбанистичког развоја. Из истих разлога, аутори су се морали ограничити на описивање градова у предратном стању, и нису имали могућности да се дотакну штете проузроковане ратом, нити оних радова на обнови који су тренутно у току.
 
Поред тешкоћа изазваних ратом, рад на историји урбаног развоја је и сам застрашујући задатак. Чињеница је да још увек нису генерализовани радови о историји урбаног развоја целог света (или, бар, водећих земаља). „Историја урбаног планирања“ коју је 1926. објавио Лаведан1 покрива само антику и средњи век, а аутор сматра да је средњовековно градско планирање пре свега на француским локацијама. Бринкманова дела су такође посвећена западноевропском урбанистичком планирању, а само једно од њих2 приказује стари Петербург, чиме је овај величанствени град представио уметничко благо паневропске фондације. У смислу да сумирају достигнућа урбаног развоја Европе и Америке (углавном у последње време), Хегемонове књиге3 имају велику вредност, међутим њихова вредност не лежи толико у тексту колико у обиљу лепо репродукованих илустрација. Остала историјска дела о урбанистичком развоју су од локалног значаја, јер су ограничена на опис урбаног развоја једне одређене земље или једне ере. Ту спадају Историја руске уметности, ед. И. Грабар, где су посебна поглавља посвећена урбанистичком планирању, књига В. А. Шкварикова о руском урбанистичком планирању 18. и 19. века, књига Хевела о архитектури Индије4 и низ других.