Talmud / Prevod Eugen Verber Tvrdi povezTalmud (hebr. תלמוד) predstavlja ogroman korpus jevrejskih tekstova prvenstveno teološke sadržine, ali sadrži i tekstove iz drugih oblasti života - bajke, legende, pravo, filozofiju, odredbe o održavanju higijene, o održavanju domaćinstva i raspolaganju imovinom, međuljudskim i socijalnim odnosima.[1][2] U njega su inkorporisane zbirke rasprava koje su vodili rabini o jevrejskom pravu, etici, običajima i istoriji.[3] Talmud se sastoji iz dva dela: Mišna, koji predstavlja prvi pisani pregled jevrejskom usmenog prava: i Gemara, koja predstavlja raspravu o Mišni i o srodnim Tanatičkim spisima koji često obrađuju raznorodne teme i široko tumače Tanah. Izrazi Talmud i Gemara se često koriste naizmenično. Gemara je osnova za sve kodifikacije rabinskog prava i često se citira u rabinskoj literaturi. Ceo Talmud se često tradicionalno naziva Šas (hebrejska abveracija izraza „šišah sedarim“ što se odnosi na „šest zapovesti“ Mišne).Prema jevrejskom učenju, posredstvom Mojsija, jevrejskom narodu dat je dvostruki zakon: pisani i usmeni. Pisani zakon sastavljen je u pet knjiga od Mojsija, koje sačinjavaju glavni deo Starog zaveta. Svih pet knjiga Jevreji nazivaju: Tora. Usmeni zakon Mojsije nije napisao, nego ga je usmeno predao Jošui (u Daničićevom prevodu Starog zaveta pominje se pod imenom Isus Navin), a ovaj najstarijim Jevrejima, pa je na taj način od generacije do generacije predavan, kroz stoleća dopunjen i prilagođen novim običajima. Ovaj usmeni zakon, ogroman po svome obimu, kasnije je napisan. Na ovom trudnom i velikom poslu radilo je oko 2.500 rabina punih pet stotina godina, od 100. godina pre Hrista, do 400. godina posle Hristovog rođenja. Taj napisani usmeni zakon zove se: Talmud.[4]Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadržava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i građanske zakone: privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo. Talmud je na srpski preveo Eugen Verber, „Otokar Keršovani“, Rijeka, 1982,Prvobitno, jevrejska učenost je bila usmena i prenosila se sa generacije na generaciju. Rabini su izlagali i raspravljali o Tori (pisanoj Tori izraženoj u hebrejskoj Bibliji) i raspravljali o Tanahu bez upotrebe pisanih dela (osim samih biblijskih knjiga), iako su neki možda pravili privatne beleške (megillot setarim), na primer, sudskih odluka. Ova situacija se drastično promenila usled rimskog uništenja jevrejske zajednice i Drugog hrama 70. godine i posledičnog preokreta jevrejskih društvenih i pravnih normi. Pošto su rabini morali da se suoče sa novom stvarnošću — uglavnom judaizmom bez hrama (koji je služio kao centar učenja i učenja) i potpunom rimskom kontrolom nad Judejom, bez barem delimične autonomije — došlo je do naleta pravnog diskursa i stari sistem usmenog učenja nije mogao da se održi. U tom periodu rabinski govor je počeo da se beleži u pisanoj formi.[a][b]Najstariji potpuni rukopis Talmuda, poznat kao Minhenski Talmud (Codex Hebraicus 95), datira iz 1342. godine i dostupan je na internetu.