О иконичности човекаПредраг Самарџић101 страницаКа теологији лепоте и достојанстваИздаје: “Хришћанска мисао”, Београд 2005. годинаО човеку као Богоиконичном бићу постојала је свест и сазнање у целом старом, блискоисточном религиозном и философском систему. Та свест и сазнање чине језгро тајне човека и његова заједничарења са Богом. Тако, већ у епу о Гилгамешу (око 2700. год пре Христа) један од јунака мита Енкиту створен је по образу Ану, док богиња Аруру ствара у свом срцуц слику – лик богиње Ану.Ова идеја Богоиконичности човека, пистурна је и у вавилонским химнама, где често сусрећемо главног или споредног носиоца химне са личним именом Ур-Цалми, што у преводу значи слуга слике, односно свога архитипа, односно “себе самог”.У вавилонског теологији постоји тенденција идентификовације лика са прволиком, тенденција засигурно, па и више од тога. Из вавилонске судске праксе познато је да би онај ко разбије императорову статуу одговарао као да је убио лично императора11/5