Konstantin Dimitrijevič UšinskiIzabrane pedagoške rasprave i članciMeki povezOpšta pedagoška bibliotekaKonstantin Dimitrijevič Ušinski (rus. Ушинский Константин Дмитриевич; Tula, 2. mart 1824 — Odesa, 3. januar 1871) je bio ruski pedagog, osnivač pedagoške nauke u Rusiji.Život i radKonstantin Dimitrijevič Ušinski je rođen u Tuli u srednjoimućnoj porodici. Gimnaziju je završio u Novgorodu, a studije prava u Moskvi. Nakon završenih studija radio je kao profesor prava. Zbog političkih razloga otpušten je iz službe. Postao je posle izvesnog vremena profesor ruskog jezika, a ubrzo zatim i direktor vaspitnog zavoda u Gatčinu. Jedno vreme radio je u institutu za devojke plemićkih porodica u Smoljnom kod Lenjingrada. To je bila staleško-plemićka škola zatvorenog tipa za devojke. Ušinski je napustio Smoljni institut 1862. zbog nerazumevanja na koja je naišao kod tamošnjih pojedinaca. Vlada ga je poslala na duže vreme na stranu da bi proučio žensko školstvo. Najduže je boravio u Švajcarskoj gde je počeo da piše svoje glavno pedagoško delo „Čovek kao predmet vaspitanja“. Osim toga sastavio je i čitanku „Maternji jezik“ i metodska uputstva za nju. Detaljno se upoznaje sa evropskim školstvom, a prvenstveno sa nemačkim. Po povratku u Rusiju, teško bolestan od upale pluća, umire u Odesi na Krimu. Objavio je više rasprava o pedagoškim problemima: „O koristi pedagoške literature“, „O napretku u javnom vaspitanju“, „Tri elementa škole“. Jedno vreme vršio je dužnost glavnog urednika „Časopisa Ministarstva narodne prosvete“. On je prvi od pedagoga u Rusiji koji je ukazao na potrebu da je za vaspitanje dece neophodno poznavanje razvojne psihologije.[1]Filozofske i psihološke osnoveKao svi pravi i veliki pedagozi, Ušinski je svoju pedagošku zamisao izgradio na dobro smišljenim filozofskim i pedagoškim osnovama. Kao evropski obrazovan čovek, on je poznavao sve glavne tekovine tadašnje filozofske i psihološke misli, koje nije slepo preuzeo, nego ih je kritički iskoristio.U filozofskom pogledu bio je u suštini idealistički orijentisan, ali nikad idealistički fanatičan, ograničen i već unapred protiv materijalizma. Naprotiv, Ušinski je bio vrlo dobro svestan tekovina koje je pedagogiji omogućila upravo materijalistička filozofija. Zato je on usvojio Lokov senzualizam kao osnovu saznavanja, ali nije ostao samo na senzualizmu, nego se uzdigao do pravilnog shvatanja stvari, do objektivnog saznanja. Poznavao je takođe Spensera čiji je biologizam odbacio.Ušinski je isticao značenje psihologije za pedagogiju.Sam je smatrao da je jedna od glavnih pojava kod deteta njegova težnja za aktivnošću. Zato je veoma visoko cenio volju i osećanja. Takođe je razumljivo da je mnogo razmišljao o radu, o slobodnom radu, koji jedini može da usreći čoveka. Ušinski je ukazao na vaspitnu i didaktičku vrednost rada.Visoko je cenio religiju (pravoslavlje), koju, po njegovom mišljenju, treba sačuvati i postaviti kao temelj patrijarhalnog morala i moralnog vaspitanja.4/26