PARS PRO TOTO (Део за целину)- медијска писменост за наставнике основних школа -Центар за аудиовизуелне медије Медијафокус, Београд, 2001.Уредник: ГРАДИМИР СТОЈКОВИЋСтручно мишљење: СЛОБОДАН НОВАКОВИЋ др ЈОВАН РАШКОВИЋАутори: Гордана Зиндовић Вукадиновић, Светлана Безданов Гостимир,Драгољуб Тошић, Градимир Стојковић, Миодраг Новаковић. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .ПАРС ПРО ТОТО (ДЕО ЗА ЦЕЛИНУ)Ниједном речју и ниједном сликом не могу се представити сва својства неког феномена, који је том сликом и том речју означен. Отуда нужност бесконачне манипулације знацима и значењима.Због ограничености медијских могућности читање медијских садржаја и порука заснива се на принципу pars pro toto (део за целину), што значи да у процесу медијског општења настојимо да једним делом неке целине представимо ту целину, на пример, да једном речју представимо читаву скупину речи : романИз претходног става проистиче тумачење да је схватање целине производ креативног ангажовања у процесу рецепције и тумачења медијских садржаја и порука. Суштинско сналажење у свету масовних комуникација није нимало једноставно. Сусрет са обичним телефоном, на пример, покреће питања локалног, глобалног или тоталног времена, узависности од тога да ли се наш саговорник налази у истој или различитој временској зониили се, као што се догодило приликом доделе овогодишње филмске награде Оскар, веза успоставља са оностраним (разговор са астронаутима). Међутим и сусрет са исто тако обичним грамофоном или цеде-ромом покреће питање трансценденције - слушамо гласовељуди којих више нема или нису ту. Сусрет са виртуелном реалношћу, на свој начин покреће питање комуникације са световима који не постоје, осим на нивоу варљиве чулне појавности.Миодраг Новаковић6/34