Posebni događaj: Da
Detaljno stanje: Odlično
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

PROMO FOTOGRAFIJA SA AUTOGRAMOM STEVE ŽIGONA IZ 1966.
Poslata iz Beograda 1.oktobra 1966.godina
Crno bela fotografija 14 x 9 cm

Steva Žigon (1926 – 2005)
Steva je rođen 1926. godine u Ljubljani, u radničkoj porodici. Iako su ga roditelji u ranom detinjstvu krstili u katoličkoj crkvi, kada je počeo da pohađa časove veronauke, već na prvim časovima postao je ateista. Njegov buntovnički duh i želja za slobodom i pripadanjem isključivo sebi, učinili su da promeni stav o religiji.
Ateizam ga je približio ideji komunizma, pa je u februaru 1942. postao član Saveza komunističke omladine Jugoslavije, što ga je ubrzo koštalo robije.
Posle godinu dana koje je proveo u italijanskom, belogardejskom i nemačkom zatvoru, u decembru 1943. deportovan je u Dahau, gde je ostao do maja 1945. i oslobođenja. Tu je naučio nemački jezik, čiji je izgovor usavršio do perfekcije, što je kasnije na neki način odredilo i njegovu glumačku karijeru, često je dobijao jake uloge oficira Trećeg rajha, koje je imao vremena da prouči posmatrajući ih u zloglasnom logoru u kome je tamnovao.

Maturirao je u Ljubljani, gde je završio i prvi semestar Akademije za igralsko umetnost, a potom je školovanje nastavio u Rusiji, Lenjingradskom teatralnom institutu, odseku za glumu, a diplomirao u Beogradu. Još tada je započela njegova opčinjenost Rusijom koja je prerasla u rusofilstvo … najdraža mu je bila medalja počasnog građanina Rusije.

U septembru 1948. dobio je poziv od Bojana Stupice da se pridruži ansamblu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je član ostao sve do penzije. Tokom karijere odigrao je 59 uloga u pozorištu, potpisao je 57 pozorišnih režija, igrao je 30 glavnih uloga u 13 televizijskih serija i 17 filmova, a napisao je sedam dramatizacija i adaptacija, kao i tri knjige o pozorištu. Gledaoci ga najviše pamte po ulozi u kultnom televizijskom serijalu Otpisani i Povratak otpisanih gde je tumačio lik nemačkog oficira Krigera, omraženog kod publike. Ipak, Steva je na pravi način uspeo da se izbori s tim i da mu ta ista publika kasnije dodeli epitet jednog od najcenjenijih dramskih umetnika s ovih prostora.

Steva je uvek bio drugačiji, ali pre svega svoj. I onda kada nije bilo bezopasno javno iskazati stav. Često je govorio ono što većina misli, ali se ne usuđuje da to javno kaže. Ekscentrik, za neke čak i čudan čovek, tokom karijere čiju je šezdesetogodišnjicu proslavio svega mesec dana pre smrti, uvek je bio cenjen među kolegama i prijateljima.

Voleo je da se druži sa suflerima, garderoberima i radnicima koji nameštaju scenu, sa pravim i normalnim ljudima. I on je bio normalan, ali nije uvek tako izgledao.

Iako je rođen u katoličkoj porodici i u glavnom gradu nekada najzapadnije jugoslovenske republike, na pitanja koje je veroispovesti, uvek je odgovarao: Ja sam srpski glumac. A pravoslavlje je doživljavao kao prisluškivanje prirode i tugu razlivenu preko velikih reka, što je zapisano u intervjuu koji je dao 1971. godine, u vreme kada o pravoslavlju javno nisu govorili čak ni vernici.



-