Posebni događaj: Da
Detaljno stanje: Dobro
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Студентске демонстрације у Југославији 1968.

Сукоби студената и милиције
Велике студентске демонстрације у Југославији биле су део таласа демонстрација који је 1968. захватио велики број земаља. Сваке демонстрације имале су своје непосредне поводе и друштвене узроке који су их изазвали.

Узрок
По завршетку Другог светског рата у Југославији долази до брзог економског напретка и крајем педесетих и почетком шездесетих година економски раст се кретао око 10 % годишње. Почетком шездесетих година Југославија је имала све више производа које је хтела да понуди светском тржишту али се испоставило да су ти производи, у одређеној мери недовољно квалитетни и пре свега скупи због неефикасне привреде. Изградњом многих политичких фабрика, вулгаризовањем радничког самоуправљања, брзим развојем бирократије, Југославија се нашла на прекретници управљање „чврстом руком“ или даље либерализације у привреди. Поборници „чврсте руке“ су на Брионском пленуму (1966.) побеђени и 1965. године је започела „Привредна реформа“. Први ефекети привредне реформе су била нагли пораст цена и незапослености јер су многе фирме због неефикасног пословања пропадале. Многи, иако запослени, месецима нису примали плату. Као један од ефеката растуће незапослености велики број радника је потражио посао у иностранству. Њихове одреднице су биле Немачка, Француска, Белгија, Холандија... На западу је владала конјуктура и југословенска радна снага се добро пласирала и зарађивала. Но у земљи су економске тензије расле.

Студентске демонстрације 1968. године представљале су највидивији догађај у протестном циклусу који је почео средином шездесетих и трајао све до средине седамдесетих година. Први већи сукоб студената и милиције десио се у децембру 1966. године у Београду. У САД је почео да расте покрет који се залагао за крај рата у Вијетнама. Он је побудио симпатије и код југословенске јавности. Током јесени исте године Савез студената је организовао серију протесних активности који су кулминнирали демонстрацијама у Београду, Загребу и Сарајеву. Студенти су се питали зашто Савез комуниста Југославије (СКЈ) осуђује рат у Вијетнаму, али опет сарађује са владом САД. Група студената је покушала 23. децембра 1966. године да дође до АМричког културног центра и Америчке амбасаде. У томе их је спречила полиција употребљујући силу, а сукоб је ескалирао око зграде Универзитета у центру Београда.[1]

Протести су имали дугорочне последице. Једна група људи у Савезу студената је протествовала зато што је милиција упала у зграду факултета и тако повредила аутономију Универзитета. Руководство СКЈ је одбацило критику и означило је Акександра Кона председника партијске организације на факултету као главног организатора протеста. Због тога је искључен из СКЈ. Протести против рата у Вијетнаму означили су прекретницу у развоју студентског протеста у Југославији, који ће кулминирати протестима у јуну 1968. године.