Godina : 1978.
Detaljno stanje: Dobro

Narodni muzej - Šabac
Turistička štampa - Beograd
nepoznata godina izdanja
nova...
redak primerak

Ђорђе Петровић (Вишевац, 16. новембар [по јулијанском 3. новембар] 1768. — Радовањски луг, 26. јул [по јулијанском 14. јул] 1817.), познат као Карађорђе и Црни Ђорђе, био је вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића.

Рођен у сиромашној српској породици у Шумадији у Смедеревском санџаку (Београдским пашалуку), Ђорђе се истакао током Аустријско-турског рата (1788—1791) као припадник српских фрајкора, хабзбуршке милиције сачињене од Срба. У страху од одмазде након аустријског пораза 1791, са породицом је пребегао у Аустрију, гдје су живели до 1794, када је проглашена општа амнестија. Ђорђе се вратио у Шумадију и постао трговац стоком. Одметнути управник Видинског санџака, Осман Пазваноглу, напао је Смедеревски санџак, а Ђорђе се борио заједно са Османлијама у покушају заустављања напада.

Након Сече кнезова почетком 1804, коју су извршили одметнути османски јаничари познати као дахије, Срби Београдског пашалука су подигли устанак. Карађорђе је једногласно изабран за вођу устанка на скупу преживелих угледних Срба у фебруару 1804. године. За шест месеци, устаничке снаге су заробиле и погубиле већину дахија, а до 1805. уништени су и последњи остаци дахијског отпора. Карађорђе и његови следбеници захтевали су далекосежну самоуправу, коју је султан Селим протумачио као први корак ка потпуној независности. Селим је одмах прогласио џихад против устаника и наредио војсци да крене на Пашалук. Османлије су претпеле низ пораза од устаничких снага. Устаници су до 1806. заузели све веће градове у Пашалуку, укључујући Београд и Смедерево, а протерали су њихове муслиманске становнике. Оптерећен захтевима Руско-турског рата (1806—1812), Селим је Србима понудио опсежну самоуправу, али је Карађорђе понуду одбио због руског признања да ће помоћи устаницима као наставе борбу.

Чести међусобни сукоби, заједно са Наполеоновом инвазијом на Русију 1812, ослабили су устанике, а Османлије су успеле да преокрену ситуацију. Карађорђе је приморан да побегне из Србије у октобру 1813, а Београд је касније тог месеца пао, чиме је Први српски устанак сломљен. Он и његови следбеници су потражили уточиште у Аустрији, али су ухапшени и притворени. Упрског османским захтевима за његово изручење, Аустријанци су Карађорђа предали Русима, који су му понудили уточиште у Бесарабији. Ту се придружио грчком тајном друштву Филики хетерија, које је планирало да покрене панбалкански устанак против Османлија. Карађорђе се тајно вратио у Србију 1817, али су га убрзо убили агенти Милоша Обреновића, супарничког вође устаника, због страха да ће Карађорђево поново појављивање довести до османског одустајање од уступака на које су пристали послије Другог српског устанка 1815. године. Карађорђе се сматра оснивачем династије Карађорђевић, која је током 19. и 20. века влада Србијом у неколико периода. Његово убиство резултирало је насилним, вишедеценијским сукобом њеховим потомака и Обреновића, при чему је власт над Србијом неколико пута прелазила са једних на друге.