Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Fudbal
Jezik: Srpski

Ilustrovana istorija OFK Beograda / i BSK (1911-1945)
Tvrd povez, strana 216
2011.

Vrlo dobro stanje

` ОФК Београд сматра да је наследник Београдског спорт клуба (БСК) који је основан 6. јула 1911. године. Позива на традицију, годину оснивања, историју и титуле БСК, иако за то нема правних основа, јер је БСК званично угашен након оснивања Металца, како се звао ОФК Београд у време оснивања.[6][7][8]

Повезаност са БСК-ом су те што је ОФК Београд до 1957. године имао исте боје дресова као предратни БСК (тамноплаво—светлоплава комбинација), имао доста сличан грб и носио његово име — БСК (1950—1957) све до промене у данашње име.[7][9] Године 1950. Металац је променио име у БСК јер је високи државни функционер Владимир Дедијер, као предратни навијач БСК-а, хтео да врати исто име и тако Металцу дао име БСК.[10] Клуб је тада осим дресова имао и сличан грб као предратни БСК. Такође, многи бивши играчи БСК-а су били што оснивачи (Милорад Арсенијевић, Сава Маринковић), што играчи Металца по оснивању (Миодраг Јовановић), а касније су у клуб као тренери долазили такође бивши играчи БСК-а (Благоје Марјановић, Ђорђе Вујадиновић, Војин Божовић итд.).[6][7][9] Навијачи ОФК-а сматрају и да су наследници БСК-а јер је, између осталог, сачуван „београдски дух клуба”. Занимљиво је и да неки навијачи Партизана сматрају да је Партизан наследник БСК-а, јер се Партизанов стадион налази на истом месту где је био и БСК-ов стадион.
Основан ФК Металац

Иницијативни одбор за оснивање клуба се састао у фебруару 1945. године, а чинили су га Божидар Јеремић из Индустрије мотора Раковица, Душан Ћорковић, секретар Централне управе синдиката металаца, бивши играчи БСК-а и репрезентативци Сава Маринковић, Милорад Арсенијевић и многи други.[6] Дана 25. марта 1945. године формира се тим синдиката металаца ФК Металац и дате су му просторије предратног ФК Јадран. Основано је и Фискултурно друштво Металац, са својих седам секција — фудбалском, рвачком, кошаркашком, рукометном, хокејашком, бициклистичком и атлетском. Касније је укинута рвачка и хокејашка, а доста након тога укључена тениска и шаховска секција. Јосип Броз Тито је проглашен за почасног председника клуба, који је преко свог изасланика прихватио позив и друштву у лично име предао вредан новчани поклон.[6][9]

Клуб је задржао боје предратног БСК-а: светлоплаво-тамноплаву комбинацију боја. Исте године кад је основан, Металац постаје првак Београда (лига од 6 тимова), а у одлучујућој утакмици играо је нерешено са Црвеном звездом, што је било довољно за прво место. Металац узима редовно учешће у шампионатима нове државе које се игра од сезоне 1946/47.
Промена имена у БСК

Након што су се неки мањи клубови, попут Електричне централе и Београда,[7][8] фузионисали са Металцем, на ванредној скупштини клуба, 22. јула 1950. године,[9] донета је одлука да се промени име клуба. Разлог томе је највише био тај да би се отворила врата широј омладини, а не само представницима металске струке.[8][11]. Захваљујући Владимиру Дедијеру, враћено је име БСК,[12] а многи су били скептици да ли ће власт допустити да се то име поново носи. Владимир Дедијер је на то рекао да је БСК „баш лепо име“ и да не види проблем у томе, те је враћено име БСК.[9] Клуб је по свему подсећао на истоимени клуб од пре рата и тамноплаво-светлоплава боја дресова се не мења, а грб је сличан оном предратном.

Под тим именом клуб осваја своја прва два трофеја у националном купу и то 1953. и 1955. године, када је побеђен сплитски Хајдук у оба наврата резултатом 2:0. Сезоне 1954/55. клуб је био вицешампион Југославије, са 2 бода мање од Хајдука. У том периоду и омладинци 1951. године постају прваци Југославије. Станоје Јоцић је био први стрелац првенства 1952, а Предраг Поп Марковић дели прво место у листи стрелаца лиге сезоне 1954/55, када је клуб био вицешампион. Занимљивост је да је други тим БСК-а стигао до осмине финала купа 1951. године, када је први тим испао у првом колу.

Тих година су се истицали и остали упамћени бројни играчи као што су Драгиша Филиповић, Александар Панић, Сретен Давидовић, Лазар Тасић, Здравко Јуричко, Василије Шијаковић, Сава Антић, Предраг Поп Марковић, Петар Раденковић, Томислав Калоперовић, Станоје Јоцић, Живко Јосић и други.
Фузија са ТСК Шумадијом и промена имена у ОФК Београд

Клуб је у другој половини 1950-их година био у тешкој финансијској кризи и пред банкротом.[7] У међувремену, у Партизану су се сукобили генерали и чланови УДБА-е, где су генерали однели победу, а чланови УДБА-е, на челу са Србом Савићем, напустили клуб.[7] Ти чланови УДБА-е су прво преузели нижеразредну ТСК Шумадију, а потом прешли у БСК. Тако је дошло до фузије БСК-а и ТСК Шумадије, а предлог је био да клуб промени име у „БСК Шумадија”, што ипак није прошло јер је звучало националистички.[7][9][10] На крају, клуб је назван ОФК Београд (Омладински фудбалски клуб Београд), како је и предложио Мишо Павићевић на управном одбору. Оснивачка скупштина одржана је у сали радничког универзитета „Браћа Стаменковић”, 26. новембра 1957. године.[7][9] Име ОФК Београд је изабрано и да би клуб добио свој стадион — Омладински, јер пре тога БСК није имао свој стадион, већ је играо углавном на тадашњем стадиону Црвене звезде, а потом и на стадиону Партизана када Звездин стадион није испуњавао услове Прве лиге.[10] Боје клуба су промењене у плаво-беле. `

Izvor: Wikipedia