pregleda

FIFA World Cup 2006 - Germany 2006, Popunjen


Cena:
5.990 din (Predmet nije aktivan)
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

Askeza (4309)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 8082

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Sport: Fudbal Klubovi
Godina: 2006
Popunjenost : Popunjen
Detaljno stanje: Vrlo dobro

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lepo zalepljene slicice, album je pun, ima ispisane rezultate!

Panini je italijansko preduzeće sa sedištem u Modeni, nazvano po braći Panini koja su ga osnovala 1961. godine.[1] Proizvodi knjige, stripove, časopise, nalepnice, sličice i druge artikle preko svojih kolekcionarskih i izdavačkih podružnica.[2][3] Distribuira sopstvene proizvode i proizvode trećih dobavljača. Održava Odeljenje za licenciranje za kupovinu i preprodaju licenci i pružanje agencija za pojedince i novine koji žele da kupe prava i licence za strip.[4] Preko svoje podružnice, preduzeće koristi softver koji se aktivira glasom za snimanje fudbalske statistike, koja se zatim prodaje agentima, timovima, medijskim kućama i proizvođačima video-igara.[5]

New Media upravlja aplikacijama na internetu ovog preduzeća i ostvaruje prihod od prodaje sadržaja i podataka.[6] Udruživši se sa FIFA-om 1970. godine, Panini je objavio svoj prvi album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstvo u fudbalu za Svetsko prvenstvo 1970. godine.[7] Od tada, prikupljanje i razmena sličica i nalepnica postalo je deo iskustva Svetskog prvenstva, posebno za mlađe generacije. Godine 2017. album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstv iz 1970. koji je potpisao Pele prodat je za rekordnih 10.450 funti.[8][9]

Panini je do 2015. proizvodio sličice i nalepnice za UEFA Ligu šampiona. Od 2019. ima licencna prava za međunarodna takmičenja u fudbalu kao što su FIFA Svetsko prvenstvo, UEFA Liga nacija i Kopa Amerika, kao i domaće lige uključujući Premijer ligu (od sezone 2019/2020), špansku La ligu,[10] italijansku Seriju A[11] i argentinsku prvu ligu....



Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. (službeni naziv: 2006 FIFA World Cup Germany™) je bilo 18. svetsko fudbalsko prvenstvo koje se održalo u Nemačkoj od 9. juna do 9. jula 2006. godine. Titulu je osvojila reprezentacija Italije pobedivši reprezentaciju Francuske sa 5-3 posle izvođenja penala, nakon regularnog dela rezultat je glasio 1-1. Reprezentacija Nemačke je osvojila treće, a reprezentacija Portugalije četvrto mesto.

Juna 2000. godine Nemačka je na izboru za domaćina pobedila u konkurenciji sa Engleskom, Brazilom, Marokom i Južnom Afrikom (koja će biti domaćin narednog prvenstva 2010.).[2]

Glavni organizator prvenstva je bila svetska fudbalska federacija FIFA. U kvalifikacijama za to svetsko prvenstvo učestvovalo je 198 reprezentacija, od kojih su 32 učestvovale na završnom turniru. Kvalifikacije su trajale od septembra 2004. do novembra 2005. Od svih reprezentacija koje su se kvalifikovale na završni turnir prvenstva samo se reprezentacija Nemačke automatski kvalifikovala kao domaćin prvenstva. Ovo prvenstvo se razlikovalo od svih prethodnih prvenstava. U ovom slučaju tadašnji svetski prvak reprezentacija Brazila nije bila direktno kvalifikovana. Ona je morala, kao i druge reprezentacije, da se kvalifikuje kako bi odbranila titulu svetskog prvaka. Po prvi put na svetskom prvenstvu su se pojavile i reprezentacije Angole, Gane, Obale Slonovače, Toga, Trinidada i Tobaga i Ukrajine.



Glavni članak: Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006.
Ukupno 198 reprezentacija sveta je učestvovalo u kvalifikacijama za ovo svetsko prvenstvo u fudbalu. Domaćin Nemačka je bila automatski kvalifikovana. Ostale reprezentacija su se kvalifikovale po kontinentalnim takmičenjima: 13 reprezentacije iz UEFA zone (Evropa), 5 iz KAF zone (Afrika), 4 iz KONMEBOL zone (Južna Amerika), 4 iz AFK (Azija) i 3 reprezentacije iz KONKAKAF zone (Severna Amerika, Srednja Amerika i Karibi). Poslednja 2 mesta su dobijali pobednici iz meča AFK protiv KONKAKAF i KOMNEBOL protiv OKF (Australija).

Reprezentacije Angole, Gane, Obale Slonovače, Toga, Trinidada i Tobagoa, Ukrajine i Češke Republike su se prvi put pojavile na svetkom fudbalskom prvenstvu. Češka i Ukrajina su bile ranije kvalifikovane kao nezavisne države, Češka od Čehoslovačke i Ukrajina od SSSR, a poslednji put su igrali zajedno na SP u fudbalu 1990.



Pregled
Svetsko prvenstvo je počelo 9. juna sa 32 reprezentacije koje su se takmičile u prvom krugu mečeva u odvojenim grupama. Bilo je osam grupa sa po 4 reprezentacije. Unutar grupe su igrale svaka sa svakom reprezentacijom po jednom, što je ukupno šest utakmica po grupi. U drugi krug takmičenja su se kvalifikovale po dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe. Drugi krug je počeo 24. juna. Na turniru su odigrane ukupno 64 utakmice.

Ocenjivanje
Iako nemačka reprezentacija nije uspela osvojiti turnir, turnir je bio veoma uspešan. Stadioni i sistem transporta bili su A-klase.

Brojevi
Nemac Miroslav Kloze osvojio je, sa 5 golova, zlatnu kopačku kao najbolji strelac prvenstva. Drugo mesto je dobio Argentinac Ernan Krespo sa 3 gola. Nijedan igrač šampiona Italije nije dao više od 2 gola na turniru, ali je zato 10 različitih fudbalera postiglo pogotke.

Prvi put u istoriji svetskog prvenstva u fudbalu Filip Lam je postigao prvi gol na turniru kao odbrambeni igrač, a poslednji gol prvenstva je postigao Marko Materaci takođe italijanski odbrambeni igrač.

Kartoni
Dodeljeno je 245 žutih i 28 crvenih kartona. U toku plej-of utakmice između Portugala i Holandije dodeljeno je 16 žutih i 4 crvena kartona, šta je značilo da je novi rekord u kartonima na svetskom prvenstvu postavljen.

Put do finala

Zidan izvodi penal protiv Portugala
Italija je stigla do finala sa jakom odbranom, protiv reprezentacije Australije Italijani su pobedili nakon penala, koji je dosuđen u 95. minutu za čiju je realizaciju bio zadužen Frančesko Toti. U četvrtfinalu Italija je savladala Ukrajinu sa ubedljivih 3:0. Golove su postigli Đanluka Zambrota i Luka Toni koji se dva puta upisao u listu strelaca. U polufinalu Italija je savladala domaćina Nemačku sa 2 prema 0 nakon produžetaka. Golove su postigli Alesandro del Pjero i Fabio Groso.

Francuska nije imala lake utakmice u plej-of fazi, prvenstveno zbog toga što su morali da igraju protiv tadašnjeg šampiona reprezentacije Brazila koje su uspešno savladali. U polu-finalu Francuzi su savladali Portugal sa 1 prema 0 nakon izvođenja penala, gol je postigao Zinedin Zidan.

U utakmici za treće mesto, Nemačka je savladala Portugal sa rezultatom 3:1.

Finale je odigrano 9. jula 2006. na olimpijskim stadionu u Berlinu. Italija i njen trener Marčelo Lipi pobedili su Francusku posle penala i osvojili svoju četvrtu titulu svetskog šampiona u fudbalu.

Finale
Reprezentacija Italije po četvrti put je postala šampion planete pobedom nad selekcijom Francuske nakon penala (5:3) u finalu svetskog prvenstva u Nemačkoj. U regularnom delu utakmice rezultat je bio nerešen - 1:1, a sa bele tačke jedini neprecizan bio je David Trezege, dok su kod „azura“ sva petorica fudbalera postigla pogodak. Poslednji udarac, koji je doneo veliki trijumf ekipi Marčela Lipija, izveo je Fabio Groso i doneo Italiji zlatni pehar nakon 24 godine.[4]

Pre izvođenja penala Francuska je ostala sa igračem manje na terenu, nakon što je u 110. minutu jedan od njenih najboljih igrača, Zinedin Zidan dobio crveni karton. Kapiten „trikolora“ je glavom udario defanzivca Italije Marka Materacija i tako se, praćen zvižducima većine navijača na stadionu u Berlinu, oprostio od aktivnog igranja fudbala.

Pokušaj Zidana da majstorijom sa bele tačke savlada Bufona umalo se nije obio o glavu „trikolorima“ jer je lopta, koja je pogodila prečku, jedva prešla gol-liniju. Nakon gola manje, Italijani su prešli u ofanzivu. Ofanziva se isplatila već u 19. minutu, kada je krivac za penal Francuza, Materaci, posle kornera Andrea Pirla savladao Barteza, golmana francuske selekcije.

Međutim, to je bilo sve što se tiče golova u regularnom delu utakmice, pa su šampiona planete po drugi put u istoriji svetskih prvenstva morali da odluče penali, a za razliku od svetskog prvenstva u fudbalu 1994. godine, kada su eliminisani od reprezentacije Brazila, Italijani su ovog puta imali više sreće...

☑ Svi predmeti su fotografisani na prirodnom svetlu, nema nikakvih filtera, efekata ili neceg slicnog !

❗❗❗ NE SALJEM U INOSTRANSTVO ❗❗❗

☑ Dobro pogledajte fotografije, da ne dodje do nekog nesporazuma!

☑ Tu sam za sva pitanja!

☑ Knjige saljem nakon uplate!

☑ POUZECEM SALJEM SAMO CLANOVIMA BEZ NEGATIVNIH OCENA!!!! Takodje ne saljem clanovima koji su novi tj. bez ocena!!!


☑ Filmski plakati:

☑ Molim Vas da ne ocekujete od plakata da izgledaju kao da su sada izasli iz stamparije, ipak neki od plakata imaju godina... i mi se nakon 50 godina zguzvamo :) Trudim se da ih sto bolje fotografisem kako bi ste imali uvid u stanje.

☑ Sto se tice cena plakata, uzmite samo u obzir da su ovo originalni plakati iz perioda filma, i da kada bi ste hteli da napravite (odstampate) bilo kakav filmski plakat sa intereneta kostalo bi Vas verovatno vise od hiljadu dinara...

☑ Antikvarne knjige:

☑ Sto se tice antikvarnih knjiga, molim Vas da ne ocekujete da knjige koje su stare neke i po 150 godina budu u savrsenom stanju, budite srecni sto su uopste pozivele toliko vremena i sto je informacija jos uvek u njima, a stanje kakvo je takvo je, uvek mogu da se odnesu da se prekorice i malo sreda, pa da opet dobiju malo svezine, naravno ko to zeli.

Predmet: 73093229
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Lepo zalepljene slicice, album je pun, ima ispisane rezultate!

Panini je italijansko preduzeće sa sedištem u Modeni, nazvano po braći Panini koja su ga osnovala 1961. godine.[1] Proizvodi knjige, stripove, časopise, nalepnice, sličice i druge artikle preko svojih kolekcionarskih i izdavačkih podružnica.[2][3] Distribuira sopstvene proizvode i proizvode trećih dobavljača. Održava Odeljenje za licenciranje za kupovinu i preprodaju licenci i pružanje agencija za pojedince i novine koji žele da kupe prava i licence za strip.[4] Preko svoje podružnice, preduzeće koristi softver koji se aktivira glasom za snimanje fudbalske statistike, koja se zatim prodaje agentima, timovima, medijskim kućama i proizvođačima video-igara.[5]

New Media upravlja aplikacijama na internetu ovog preduzeća i ostvaruje prihod od prodaje sadržaja i podataka.[6] Udruživši se sa FIFA-om 1970. godine, Panini je objavio svoj prvi album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstvo u fudbalu za Svetsko prvenstvo 1970. godine.[7] Od tada, prikupljanje i razmena sličica i nalepnica postalo je deo iskustva Svetskog prvenstva, posebno za mlađe generacije. Godine 2017. album sa samolepljivim sličicama za Svetsko prvenstv iz 1970. koji je potpisao Pele prodat je za rekordnih 10.450 funti.[8][9]

Panini je do 2015. proizvodio sličice i nalepnice za UEFA Ligu šampiona. Od 2019. ima licencna prava za međunarodna takmičenja u fudbalu kao što su FIFA Svetsko prvenstvo, UEFA Liga nacija i Kopa Amerika, kao i domaće lige uključujući Premijer ligu (od sezone 2019/2020), špansku La ligu,[10] italijansku Seriju A[11] i argentinsku prvu ligu....



Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. (službeni naziv: 2006 FIFA World Cup Germany™) je bilo 18. svetsko fudbalsko prvenstvo koje se održalo u Nemačkoj od 9. juna do 9. jula 2006. godine. Titulu je osvojila reprezentacija Italije pobedivši reprezentaciju Francuske sa 5-3 posle izvođenja penala, nakon regularnog dela rezultat je glasio 1-1. Reprezentacija Nemačke je osvojila treće, a reprezentacija Portugalije četvrto mesto.

Juna 2000. godine Nemačka je na izboru za domaćina pobedila u konkurenciji sa Engleskom, Brazilom, Marokom i Južnom Afrikom (koja će biti domaćin narednog prvenstva 2010.).[2]

Glavni organizator prvenstva je bila svetska fudbalska federacija FIFA. U kvalifikacijama za to svetsko prvenstvo učestvovalo je 198 reprezentacija, od kojih su 32 učestvovale na završnom turniru. Kvalifikacije su trajale od septembra 2004. do novembra 2005. Od svih reprezentacija koje su se kvalifikovale na završni turnir prvenstva samo se reprezentacija Nemačke automatski kvalifikovala kao domaćin prvenstva. Ovo prvenstvo se razlikovalo od svih prethodnih prvenstava. U ovom slučaju tadašnji svetski prvak reprezentacija Brazila nije bila direktno kvalifikovana. Ona je morala, kao i druge reprezentacije, da se kvalifikuje kako bi odbranila titulu svetskog prvaka. Po prvi put na svetskom prvenstvu su se pojavile i reprezentacije Angole, Gane, Obale Slonovače, Toga, Trinidada i Tobaga i Ukrajine.



Glavni članak: Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006.
Ukupno 198 reprezentacija sveta je učestvovalo u kvalifikacijama za ovo svetsko prvenstvo u fudbalu. Domaćin Nemačka je bila automatski kvalifikovana. Ostale reprezentacija su se kvalifikovale po kontinentalnim takmičenjima: 13 reprezentacije iz UEFA zone (Evropa), 5 iz KAF zone (Afrika), 4 iz KONMEBOL zone (Južna Amerika), 4 iz AFK (Azija) i 3 reprezentacije iz KONKAKAF zone (Severna Amerika, Srednja Amerika i Karibi). Poslednja 2 mesta su dobijali pobednici iz meča AFK protiv KONKAKAF i KOMNEBOL protiv OKF (Australija).

Reprezentacije Angole, Gane, Obale Slonovače, Toga, Trinidada i Tobagoa, Ukrajine i Češke Republike su se prvi put pojavile na svetkom fudbalskom prvenstvu. Češka i Ukrajina su bile ranije kvalifikovane kao nezavisne države, Češka od Čehoslovačke i Ukrajina od SSSR, a poslednji put su igrali zajedno na SP u fudbalu 1990.



Pregled
Svetsko prvenstvo je počelo 9. juna sa 32 reprezentacije koje su se takmičile u prvom krugu mečeva u odvojenim grupama. Bilo je osam grupa sa po 4 reprezentacije. Unutar grupe su igrale svaka sa svakom reprezentacijom po jednom, što je ukupno šest utakmica po grupi. U drugi krug takmičenja su se kvalifikovale po dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe. Drugi krug je počeo 24. juna. Na turniru su odigrane ukupno 64 utakmice.

Ocenjivanje
Iako nemačka reprezentacija nije uspela osvojiti turnir, turnir je bio veoma uspešan. Stadioni i sistem transporta bili su A-klase.

Brojevi
Nemac Miroslav Kloze osvojio je, sa 5 golova, zlatnu kopačku kao najbolji strelac prvenstva. Drugo mesto je dobio Argentinac Ernan Krespo sa 3 gola. Nijedan igrač šampiona Italije nije dao više od 2 gola na turniru, ali je zato 10 različitih fudbalera postiglo pogotke.

Prvi put u istoriji svetskog prvenstva u fudbalu Filip Lam je postigao prvi gol na turniru kao odbrambeni igrač, a poslednji gol prvenstva je postigao Marko Materaci takođe italijanski odbrambeni igrač.

Kartoni
Dodeljeno je 245 žutih i 28 crvenih kartona. U toku plej-of utakmice između Portugala i Holandije dodeljeno je 16 žutih i 4 crvena kartona, šta je značilo da je novi rekord u kartonima na svetskom prvenstvu postavljen.

Put do finala

Zidan izvodi penal protiv Portugala
Italija je stigla do finala sa jakom odbranom, protiv reprezentacije Australije Italijani su pobedili nakon penala, koji je dosuđen u 95. minutu za čiju je realizaciju bio zadužen Frančesko Toti. U četvrtfinalu Italija je savladala Ukrajinu sa ubedljivih 3:0. Golove su postigli Đanluka Zambrota i Luka Toni koji se dva puta upisao u listu strelaca. U polufinalu Italija je savladala domaćina Nemačku sa 2 prema 0 nakon produžetaka. Golove su postigli Alesandro del Pjero i Fabio Groso.

Francuska nije imala lake utakmice u plej-of fazi, prvenstveno zbog toga što su morali da igraju protiv tadašnjeg šampiona reprezentacije Brazila koje su uspešno savladali. U polu-finalu Francuzi su savladali Portugal sa 1 prema 0 nakon izvođenja penala, gol je postigao Zinedin Zidan.

U utakmici za treće mesto, Nemačka je savladala Portugal sa rezultatom 3:1.

Finale je odigrano 9. jula 2006. na olimpijskim stadionu u Berlinu. Italija i njen trener Marčelo Lipi pobedili su Francusku posle penala i osvojili svoju četvrtu titulu svetskog šampiona u fudbalu.

Finale
Reprezentacija Italije po četvrti put je postala šampion planete pobedom nad selekcijom Francuske nakon penala (5:3) u finalu svetskog prvenstva u Nemačkoj. U regularnom delu utakmice rezultat je bio nerešen - 1:1, a sa bele tačke jedini neprecizan bio je David Trezege, dok su kod „azura“ sva petorica fudbalera postigla pogodak. Poslednji udarac, koji je doneo veliki trijumf ekipi Marčela Lipija, izveo je Fabio Groso i doneo Italiji zlatni pehar nakon 24 godine.[4]

Pre izvođenja penala Francuska je ostala sa igračem manje na terenu, nakon što je u 110. minutu jedan od njenih najboljih igrača, Zinedin Zidan dobio crveni karton. Kapiten „trikolora“ je glavom udario defanzivca Italije Marka Materacija i tako se, praćen zvižducima većine navijača na stadionu u Berlinu, oprostio od aktivnog igranja fudbala.

Pokušaj Zidana da majstorijom sa bele tačke savlada Bufona umalo se nije obio o glavu „trikolorima“ jer je lopta, koja je pogodila prečku, jedva prešla gol-liniju. Nakon gola manje, Italijani su prešli u ofanzivu. Ofanziva se isplatila već u 19. minutu, kada je krivac za penal Francuza, Materaci, posle kornera Andrea Pirla savladao Barteza, golmana francuske selekcije.

Međutim, to je bilo sve što se tiče golova u regularnom delu utakmice, pa su šampiona planete po drugi put u istoriji svetskih prvenstva morali da odluče penali, a za razliku od svetskog prvenstva u fudbalu 1994. godine, kada su eliminisani od reprezentacije Brazila, Italijani su ovog puta imali više sreće...
73093229 FIFA World Cup 2006 - Germany 2006,  Popunjen

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.