Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjiga je nova.
Poljubac u doba “kuliranja”

Kulturolog Zorica Tomić istražuje zašto su mladi sve više sami: Oni su potpuno zbunjeni, jer imaju potrebu za bliskošću, ali im komunikativne barijere onemogućavaju da se ponašaju prirodno.

ZAŠTO dame šetaju same? I koga to danas “muvaju” beogradski šmekeri? Kako je pravi poljubac postao jedno obično “cmok” u SMS poruci? Ko još sanja princa na belom konju? I da li je zaista “kul” biti “singl”?
Ovo su samo neka od pitanja na koja odgovara kulturolog Zorica Tomić u svojoj novoj knjizi “Poljubac u doba kuliranja”, koja će se za nedelju dana naći u prodaji.
Njenu pretpostavku da je sve manje ljudi koji se zaljubljeno drže za ruke dodatno je potvrdilo anonimno istraživanje koje je uradila među beogradskim studentima, a koje je pokazalo da se više od 50 odsto ispitanika, starosti između 19 i 26 godina, nije poljubilo sa partnerom više od godinu dana.
Razgovor sa Zoricom Tomić, autorkom knjige:

* Da li su vas iznenadili podaci do kojih ste došli?

- Pomenuto istraživanje samo je potvrdilo moju polaznu pretpostavku da se nešto kardinalno promenilo u modelima komunikacije. To je jedna univerzalna tema savremenog doba, određena medijima, televizijom i Internetom i nije karakteristična samo za Srbiju, već za čitavu zapadnu kulturu. Poljubac mi je bio paradigma za tu vrstu bliskosti koja se retko ostvaruje, a zbilja je najintimniji susret sa drugim bićem. Termin “kuliranje” je postao toliko dominantan. Kulirati znači biti opušten, ali i biti neosetljiv, hladnokrvan - ne reagovati na druge.

* Ako je naše doba zaista toliko podređeno medijima i tehnologiji, u kojoj meri to utiče na ponašanje i stavove mladih?

- Mladi su potpuno zbunjeni, jer imaju najprirodniju potrebu za bliskošću ali ih postojeće komunikativne barijere sprečavaju da se ponašaju prirodno. Informacije koje dobijamo putem medija neprekidno nas uveravaju da je dobro biti sam i da je “singl” način života sinonim za uspeh. Mediji se sprdaju sa idejom romantike i zaljubljivanja tako da su fantazmi o ljubavi, bliskosti i srećnom kraju sa kojima smo odrastali, danas potpuno opozvani savremenom kulturom. Kako da ne budemo zbunjeni kad dobijamo poruke da nam roditelji, braća, komšije više nisu najveći prijatelji, nego su to banke. Kategorija pouzdanosti se vezuje za uloške sa krilciima, a kategorija budućnosti za životno osiguranje.

* Često se govori o posledicama krize kroz koju je zemlja prolazila poslednjih 15 godina.

- Devojke misle da do kontakta ne dolazi zato što su ubeđene da su njihovi vršnjaci opsednuti postojećom turbo folk ikonografijom u kojoj figuriraju žene sa veštačkim grudima, noktima, usnama... Naravno, obrnutu stvar ćete čuti od momaka. Oni tvrde da devojke očekuju od njih da budu neka vrsta podmlađenih supermena, sa besnim automobilma, da budu neviđeno šarmantni, vrlo imućni i sposobni da im omoguće eksluzivne provode. Imate te dve predrasude, koje samo mali broj mladih uspeva da prevaziđe.

* Mnogi zaneme pred osobom koja im se dopada, ali su zato najveći govornici kada “četuju na netu” ili su vispreni “SMS kucači”. Da li je to zaista naša budućnost?

- Mi smo se toliko navikli na tu vrstu komunikacije, ali nas to oslanjanje na elektronske štake zaista sprečava da potrčimo za nekim. Mobilni telefon se pojavljuje kao neminovni posrednik. Mladi su u stanju da sede u istom kafiću i da radije ostvaruju virtuelne poljubce ispisujući cmok u SMS poruci, nego da vam priđu. Uvodi se nova forma, a to je neviđena anksioznost da ne ispadnete glupi.

* Kažete da je zaljubljivanje bačeno u arhiv istorije. Kad smo počeli da “kuliramo” jedni druge?

- Taj period je počeo krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina sa velikom medijskom kampanjom o sidi kao novoj kugi. Ona je potpuno prepolovila nekakav promiskuitetni koncept oslobađanja. Često kažem da je sve počelo sa prvom kasetom za vežbanje Džejn Fonde, jer tada počinjemo da se narcistički bavimo sobom. Moja bazična teza, koju su mnogi teoretičari pre mene artikulisali, kaže da je savremena kultura potpuno podređena upravo tom narcističkom obrascu - drugi me zanima samo kao sredstvo, a ne kao cilj.

* Zanimljivo je da većina vaših ispitanika nikada ne bi poljubila devojku ili mladića svog prijatelja.

- To je zaista lep podatak koji pokazuje da se prijateljstvo, ipak vrednuje. Muškarci toj listi dodaju i mnoge domaće folk pevačice, verovatno zbog njihovog pseudo seksipila, koji je često predimenzioniran i agresivan. Takođe se ne bi poljubili ni sa Karlom del Ponte. Mislim da im ta enormna količina moći koju ima deluje neprivlačno. Devojke se ne bi poljubile sa mnogim domaćim političarima, ali ni sa Bekamom. Dakle, taj fantazam o upeglanom metroseksualcu ovde ne prolazi.

* Pojedini teoretičati smatraju da je i ova otuđenost samo trend koji će proći. Ima li izgleda da udvarači na kolenima ponovo postanu “kul”?

- Moj savet je da se ne gleda televizija i da se totalno manemo inputa koji dolaze putem medija. Možda zvuči dramatično, jer su mediji mnogima jedini način da se opuste i razonode, ali je to bar preporuka mladima. Takođe, nemojte ići tamo gde idu svi. Sve što je “in”, neka za vas bude “aut”.

UVEK MLAĐE I LEPŠE
MEDIJI i multinacionalne korporacije neprekidno promovišu sve mlađe i mlađe ideale kao uzore, upravo da bi proizveli anksioznost kod svojih potrošača - smatra naša sagovornica. - Žene neprekidno moraju da se pitaju da li su dovoljno mlade da budu u igri, da li imaju bore i celulit. Misle da su neadekvtane i da šta god radile uvek će biti neka lepša i mlađa. Isto je i za muškarce koji se pitaju da li su dovoljno uspešni. Sve te poruke neprekidno rade na tom osećaju naše krhkosti. Pa, normalno je da nismo dovoljno dobri, jer je svaki model koji vidite u reklami obrađen u “Fotošopu”!

NE ŽELE - U OBRAZ
ŠTA može da zameni poljubac, takođe je pitanje koje je profesor Zorica Tomić postavila svojim studentima. Većina je odgovorila jendostavno - ništa.
- Mladi zaista poljubac doživljavaju na jedan vrlo arhaičan način i za njega ne postoji zamena. S druge strane, imamo taj fenomen da se naši ljudi stalno ljube u obraz, iako nisu bliski. Moji ispitanici upravo navode da ne podnose što je poljubac do te mere postao profanisan i da je to zapravo krnjenje koncepta poljubca.

U SUKOBU SA SOBOM
IDEJA o udaji nekada je bila centralna i time se merila uspešna žena. Danas ona treba da bude obrazovana, sposobna i materijalno nezavisna. Taj talas emancipacije potpuno je u sukobu sa njihovim očekvanjima još iz detinjstva, a to je princ na belom konju i srećan kraj - dodaje Tomićeva.