Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju.

Etika istraživanja u društvenim naukama : između etičkog ponašanja i poštovanja propisa / Mark Izrael, Ijan Hej
s engleskog preveo Miloš Milenković
Jezik srpski
Godina 2012
Beograd : Službeni glasnik, 2012 (Beograd : Glasnik)
Fizički opis 279 str. : tabele ; 23 cm
Biblioteka Društvo i nauka. Edicija Primenjena etika / [Službeni glasnik, Beograd]
Prevod dela: Research Ethics for Social Scientists / Mark Israel and Iain Hay
Tiraž 750
Bibliografija: str. 213-253
Registar.
Predmetne odrednice
Društvene nauke -- Etički aspekt
Primenjena etika



Etika postaje sve važnija u svetu u kome živimo. To može biti simptom povećane senzitivnosti za moralna pitanja, ali takođe može biti i znak deficita morala. Verovatnije je, međutim, da je u pitanju simptom obe te međusobno suprotstavljene pojave: da istovremeno imamo na delu povećanje moralne senzitivnosti, proisteklo iz uvida u sve veću međuzavisnost koja se na pozitivan ili negativan način manifestuje u svetu, i deficit moralne svesti, kao rezultat raznih ideoloških i drugih simplifikacija koje naše vreme čine ponekad tako nepotrebno mizernim.
U tom kontekstu položaj društvenih nauka dobija na značaju, čak i više nego mesto prirodnih nauka. Prirodne nauke pomažu nam da ovladamo svetom prirode, tako što ćemo pronaći mogućnosti za realizaciju raznih ciljeva za koje smo zainteresovani. Da li će ti ciljevi biti moralno ispravni ili neće, nije međutim deo tih nauka: bolja hemija će jednako omogućiti bolje lekove i bolje otrove, i na nama je da odlučimo šta hoćemo. Ali u društvenim naukama ovo nije tako lako razdvojiti, tu je pitanje moralne odgovornosti mnogo direktnije prisutno, jer njihove metode nemaju taj stepen vrednosne neutralnosti koja nam je ideal u prirodnim naukama (ideal objektivnosti). U društvenim naukama suočavamo se s moralnim pitanjem od samog početka (a ne tek kad je reč o svrhama za koje se mogu upotrebiti njihovi rezultati). Nije reč samo o tome da su ciljevi istraživanja nerazlučivo povezani s očekivanjima (želja da se dokaže pretpostavljeno) već ni u pretpostavkama nije moguće izbeći korišćenje ljudskih individualnih i društvenih „sastojaka“ kao materijala na kome se istraživanje sprovodi. To znači da, za razliku od prirodnih nauka, nije uvek moguće i nikada nije lako uspostaviti distancu između istraživača i predmeta njihovog istraživanja. Ova distanca, koja treba da očuva objektivnost, može da razori poštovanje koje dugujemo jedni drugima. Ono što se u društvenim naukama istražuje nije puka priroda koja slepo sledi prirodne zakone, već sloboda kao osnova delatnog života i ključna pretpostavka njegovog smisla i vrednosti. U društvenim naukama istražuju se dve stvari: artikulacija slobode i njene granice. Društvene nauke pomažu nam ili nas ometaju u tome da ovladamo sobom i da budemo bolji ljudi (da s razlogom i iskreno verujemo da smo dostojni sreće koju postižemo). Zato su društvene nauke toliko važne. Pa, iako imamo, i verovatno ćemo uvek imati mnogo razloga da ne budemo zadovoljni svojom društvenom naukom ili sobom, to samo znači da, s dubljim i širim zalaženjem u fenomen društvenog života, moralna pitanja koja se pojavljuju u istraživanjima u društvenim naukama postaju sve složenija i teža.