Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-7562-035-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Socijalna poetika u nacionalnoj državi

Biblioteka XX vek 2004 337 strana

odlična očuvanost

Kulturna intimnost je značajno delo antropologa Majkla Hercfelda. Herzfeld razvija pojam kulturne intimnosti kako bi objasnio kako se ljudi odnose prema onim osobinama sopstvene kulture koje su često neprijatne, sramotne ili negativne kada se posmatraju spolja, ali istovremeno stvaraju osećaj zajedništva i pripadnosti među ljudima iznutra.

Rezime

Herzfeld polazi od paradoksa: ono čega se jedna zajednica može stideti pred strancima često je upravo ono što njene članove međusobno povezuje.

Na primer, ljudi mogu javno predstavljati svoju naciju kroz idealizovane slike — kao uređenu, moralnu, modernu i civilizovanu zajednicu — dok privatno vrlo dobro poznaju njene slabosti, kontradikcije, korupciju, birokratiju, stereotipe i svakodnevne neformalnosti.

Upravo taj prostor između javne predstave o naciji i privatnog iskustva njenih članova Herzfeld naziva kulturnom intimnošću.

Autor se posebno oslanja na svoje antropološko istraživanje Grčke, ali koristi i primere iz drugih društava kako bi pokazao da fenomen nije ograničen na jednu nacionalnu kulturu. Posmatra svakodnevne odnose, jezik, humor, stereotipe, običaje, birokratiju, lokalne institucije i načine na koje ljudi međusobno komuniciraju.

1. Kulturna intimnost

To je zajedničko poznavanje onih osobina kulture koje nisu nužno pogodne za javno predstavljanje, ali upravo zato stvaraju osećaj „mi znamo kako stvari stvarno funkcionišu“.

Drugim rečima:

ono što je neprijatno spolja → može biti znak pripadnosti iznutra.

Kulturna intimnost zato nije isto što i privatna intimnost među pojedincima. Ona je kolektivno prepoznavanje sopstvenih slabosti, navika, stereotipa i neformalnih pravila.

2. Država i građani

Herzfeld istražuje odnos između države i građana. Država pokušava da predstavi naciju kroz formalne kategorije: zakone, institucije, nacionalne simbole, zvaničnu istoriju i predstavu o „nacionalnom karakteru“.

Ali svakodnevni život je mnogo složeniji.

Građani poznaju razliku između:

„kako bi trebalo da bude“
i
„kako stvarno funkcioniše“.

U toj razlici nastaje prostor kulturne intimnosti. Herzfeld zato ne proučava samo institucije, već i svakodnevne prakse kroz koje građani pregovaraju sa državom.

3. Socijalna poetika

Jedan od ključnih pojmova je social poetics — socijalna poetika.

Herzfeld želi da pokaže kako ljudi kroz jezik, humor, metafore, priče, stereotipe i svakodnevne rituale proizvode i održavaju društvene odnose.

Zato antropolog ne treba da posmatra samo ono što ljudi formalno govore. Važno je razumeti kako nešto govore, kome govore, u kojoj situaciji i sa kojim društvenim efektom.

4. Grčka kao važan primer

Grčka zauzima posebno mesto u knjizi. Herzfeld analizira kako se grčki nacionalni identitet oblikuje između:

predstave o antičkoj Grčkoj,
modernog evropskog identiteta,
svakodnevnog života,
lokalnih običaja,
odnosa prema državnim institucijama,
stereotipa o „Grku“,
odnosa prema Evropi.

Posebno je zanimljiva napetost između idealizovane slike Grčke i svakodnevne stvarnosti. Upravo ta napetost omogućava Herzfeldu da pokaže kako nacionalni identitet nikada nije potpuno jedinstven i stabilan.

5. „Disemija“

Važan pojam kod Herzfelda je disemija — postojanje dva različita nivoa značenja.

Ista reč, ponašanje ili institucija može imati jedno značenje u formalnom/javnom kontekstu, a drugo u neformalnom/intimnom kontekstu.

Na primer, nešto može biti predstavljeno kao pravilo i institucija u javnosti, dok svi koji pripadaju određenoj zajednici znaju da se u praksi primenjuje drugačije.

Zato je disemija važna za razumevanje kulturne intimnosti.

6. Nacionalni stereotipi

Herzfeld ne odbacuje stereotipe kao jednostavno „netačne“. On pokazuje da oni mogu imati društvenu funkciju.

Ljudi koriste stereotipe da:

definišu „nas“,
razlikuju „nas“ od „njih“,
prepoznaju pripadnika zajednice,
izraze ironiju,
kritikuju sopstvenu zajednicu,
održavaju osećaj zajedničkog iskustva.

Zato je moguće da se ljudi međusobno šale na račun sopstvene kulture, dok bi isti komentar od stranca mogli doživeti kao uvredu.

7. Strukturna nostalgija

Još jedan važan pojam je strukturna nostalgija.

To je tendencija da se prošlost predstavlja kao stabilnija, moralnija ili uređenija od sadašnjosti. Međutim, Herzfeld pokazuje da takva nostalgija nije samo sentimentalno sećanje — ona može služiti kao način da se kritikuje sadašnjost i opravdaju određene društvene vrednosti.

Najvažnija ideja

Herzfeld pokazuje da nacionalni identitet nije samo ono što država javno govori o naciji.

On nastaje i kroz:

svakodnevne šale + stereotipe + neformalna pravila + zajedničko znanje + kritiku sopstvene zajednice + osećaj pripadnosti.

Zato je kulturna intimnost ključ za razumevanje kako ljudi istovremeno mogu da kritikuju sopstvenu naciju i da budu snažno vezani za nju.

Ključne reči

kulturna intimnost
antropologija
socijalna poetika
nacionalni identitet
nacionalizam
nacija
nacionalna država
država
građani
nacionalni karakter
kolektivni identitet
pripadnost
zajedništvo
javno i privatno
javna predstava
svakodnevni život
neformalnost
formalne institucije
birokratija
stereotipi
samostereotipi
ironija
humor
sram
neprijatnost
kulturna razlika
„mi“ i „oni“
disemija
disemia
strukturna nostalgija
structural nostalgia
Grčka
Evropa
evropski identitet
nacionalna kultura
lokalna kultura
antropološko istraživanje
etnografija
moć
autoritet
država i društvo
globalizacija
etnicitet
manjine
politička kultura
svakodnevne prakse

Majkl Hercfeld u knjizi „Kulturna intimnost “ objašnjava kako zajedničko poznavanje sopstvenih kulturnih slabosti, stereotipa i neformalnih pravila može istovremeno izazivati stid pred strancima i stvarati snažan osećaj pripadnosti među članovima zajednice. Kroz pojmove kulturne intimnosti, socijalne poetike, disemije i strukturne nostalgije analizira odnos između države, građana, nacionalnog identiteta i svakodnevnog života. Grčka je jedan od glavnih primera, ali se teorija primenjuje mnogo šire na proučavanje nacije, nacionalizma i društvenih institucija.