Godina izdanja: 2003
ISBN: 86-82299-52-6
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Izdavač: Časopis Beogradski krug, Beograd
Biblioteka Collectanea, knj. 3
Grupa autora.
Priredili: Dušan I. Bjelić, Obrad Savić
Povez: broširan
Broj strana: 537
Sadržaj priložen na slici.
Pečatirana, bez predlista, podvlačenja običnom olovkom na 50-ak strana.
Uz prethodne napomene knjiga je vrlo dobro očuvana.

Zbornik sadrži priloge dvadeset i osam autora, većinom sa balkanskih prostora, koji nastavljaju ono što je Marija Todorova uradila u svojoj, sada već klasičnoj studiji Imaginarni Balkan, čije se prvo poglavlje završava upozorenjem protiv metaforičke upotrebe prideva `balkanski`.

Jedno je izvesno: Balkan je poluostrvo. Sve ostalo je nejasno, sumnjivo, teško, neshvatljivo, mučno, glupo, ponekad komično, često opasno, istovremeno mračno i čudesno, banalno i tajanstveno... Zbog toga Balkan razumevati kao metaforu znači na izazov neprozirnosti odgovoriti neprozirnošću jezika: nikakva pojednostavljivanja nisu dozvoljena, nikakva brza rešenja nisu moguća.

Laki odgovori ne postoje. Hitnja je zabranjena iako vremena nema. Jezikom `nasrnuti` na Balkan, posle svih vojski, posle toliko samlevenih kostiju, iskidanog mesa, raznetih mozgova, spaljene zemlje, posle toliko bola, užasa i temeljnog zatiranja nade, posle svega toga baktati se jezikom deluje kao luksuz, kao hologramska šetnja po `pustoši realnog` (Žižek), ali ako je išta ostalo od one očerupane Hegelove Minervine sove koja uvek poleće u sumrak – pa zato neizostavno kasni, ali u mraku odlično vidi – onda je i pokušaj da se Balkan pojmi kao metafora čin otpora balkanskom specijalitetu: volji za nerazumevanjem.

Drugim rečima, Balkanu kao metafori suprotstaviti vazda deficitarnu robu – mišljenje. Misliti Balkan znači brisati njegov metaforički sadržaj, to znači slici suprotstaviti mišljenje, priči (mythos) pojam, metafizici filozofiju, to znači odupreti se mračnoj putenosti Balkana ogrezlog u stvarnosti bez sadržaja, zaglibljenog u supstanciji nestvarnog. To znači napustiti Balkan bivajući u samom središtu njegove prisutnosti, prekoračiti ogradu metafizike, osloboditi se, kako je napisao Derida u ogledu o filozofskoj metafori, njegovog `prvobitnog smisla`, njegovog `uvek čulnog i materijalnog izvornog lika`.

(K-312)