Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

„Новинар Крис Хеџиз (носилац Пулицерове награде) бави се низом илузија које владају усред империје утварности, САД. Ту су илузија писмености, љубави, мудрости, среће и Америке. Да бисмо избегли суочавање са правом стварношћу, вели Хеџиз, постали смо својеврсни глумци својих неснимљених, али непрестано играних, филмова. Култ славних личности је својеврсна ерзац религија, идолопоклонство које нуди привид бесмртности. Уместо Бога, влада фантомска матрица коју сами производимо. Повезивање камере и интернета довело је до тријумфа слике над речју: сви добијају могућност да буду виђени, да имају, како би рекао Енди Ворхол, својих петнаест минута славе. И да им се, на неки од техно–начина, испуне жеље.

Али, истински селебрити живот припада само једном постотку Американаца, који држе 90% америчког богатства. Они живе животом из снова, о коме Хеџиз каже: `Јуре са модних ревија на филмске премијере, шепуре се својом фигуром усавршеном хируршким захватима у одећи високе моде. Њихова деца у тинејџерском узрасту праве журке које коштају 200.000 долара и организују венчања за 51 милион долара. Овакав живот светлуца пред нашим очима као какав светионик. Речено нам је да је такав живот најпожељнији и да нас највише испуњава. Радничка класа, којој припадају милиони америчких тинејџера који једва састављају крај са крајем, нема приступ ексклузивној телевизијској заједници. Постали су у великој мери невидљиви. Они су предмет подсмеха, чак и када их мами тај живот изобиља који они гледају на телевизијском екрану у својој дневној соби. Скоро нико од нас неће достићи тај живот испуњен богатством и моћи. Па ипак, нама се говори да ако га толико жарко желимо, ако довољно верујемо у себе, ми, такође, можемо имати све. Нама преостаје осећање инфериорности и безвредности када не можемо да пригрлимо као свој тај недостижни стил живота. Ми смо подбацили тамо где су други успели.`

И треба да се осећамо криви што нисмо олигархијски лопови и пљачкаши. Врхунски метод манипулације, нема шта! Зато је, по Хеџизу, селебрити култура култура моралног нихилизма. Богатство, слава и сексуални подвизи су основа тог „пројекта“ који све потапа у празнину. Плитка нарцисоидност која се намеће друштву нити нуди смисао живота, нити гради заједницу. Култура забаве маскира распад истинске културе. Селебрити митологија се испоручује масама јер скрива оне који имају праву моћ – олигархе и корпорације. Док се Орвел плашио да ће нас уништити тоталитарна контрола, Хаксли је наслутио да ће нас сломити тоталитарна забава, Гулаг са маском Дизниленда. А циљеви? Увек малигни. Рецимо, ријалитији попут `Великог брата` продају људима причу да је добро бити праћен и да је `кул` немати приватност.“

- Владимир Димитријевић

(тврд повез, 300 стр)