Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Duško Lopandić Reforma Evropske unije, Zapadni Balkan i Srbija
Zakasnela integracija
Izdavač Evropski centar za mir i razvoj (ECPD)
Univerziteta za mir Ujedinjenih Nacija
Beograd, 2007.

Ova publikacija je posvećena proučavanju dva pitanja koja su vrlo značajna za položaj Srbije u Evropi i kojima se autor bavio tokom nekoliko poslednjih godina. Prvo pitanje (koje obuhvata prvi deo publikacije) odnosi se na razvoj „evropske institucionalne arhitekture“ u periodu nakon II svetskog rata do danas, kao i na najnovije promene kroz koje prolazi Evropska unija (koja je glavni, ali ne i jedini nosilac evropske integracije i saradnje). Ulaskom zemalja centralne i istočne Evrope u EU, realizovan je jedan
od glavnih ciljeva evropskog projekta: objedinjavanje najvećeg dela evropskog kontinenta na mirnim i demokratskim osnovama. Nastojaćemo da
ukažemo na glavne elemente u razvoju i reformama EU, posebno kada
se radi o novoj etapi integracije, nakon njenog proširenja na 27 zemalja članica. Kriza u kojoj se Unija našla sredinom prve decenije XXI veka predstavlja tipičnu „krizu rasta“, uzrokovanu, kako udvostručavanjem broja članica EU, tako i brzim sociološkim i tehnološkim transformacijama kroz koje prolaze evropska društva u epohi globalizacije. Realizacija višedecenijskog cilja otvorila je debatu o daljim etapama evropskog projekta: kuda treba da ide EU i na koji način? U tom okviru, razmotrićemo korake koji se u EU preduzimaju u cilju prevazilaženja institucionalne krize i blokade reformi Unije.
Nasuprot očekivanjima teoretičara evropskog federalizma, nastanak Evropske zajednice, današnje Evropske unije, nije doveo do postepenog odumiranja evropskih država nacija, već pre svega do njihove transformacije u mirnodopskom evropskom kontekstu. „Evropa“ nije ukinula države – te „hladne monstrume“, kako ih je nazivao Maks Veber, nego ih je pretvorila u glavne jedinice projekta integracije kontinenta. Svedoci smo razvoja dvostrukog identiteta građanina država EU, kao pripadnika svoje nacionalne države, ali istovremeno i kao „Evropljanina“. Neka vrsta
„artikulacije“, tj. usklađivanja i podele rada između države, kao osnovne političke zajednice, s jedne strane, i njene nadnacionalne nadgradnje – međunarodnih organizacija i Evropske unije i dalje je u toku. EU možemo zamisliti kao složeni pravni entitet – „postmoderno carstvo“, spoljni okvir složenog sistema kome snagu daju njene članice. Funkcionisanje EU danas nije zamislivo bez dobrog funkcionisanja njenih članica, kao pravnih država na kojima počiva cela konstrukcija Unije, koja u prvom redu predstavlja zajednicu nacionalnih administracija i pravnih sistema na koju je prenesen (trajno ili privremeno, u potpunosti ili delimično) deo nacionalnih suvereniteta.
Drugo pitanje (odnosno drugi deo publikacije) orijentiše se na prikaz
procesa postepene reintegracije u prošloj deceniji politički razmrvljenog prostora jugoistočne Evrope (odnosno Zapadnog Balkana, a u tom okviru i Srbije, kao specifičnog slučaja) u EU, kao i formiranju „subregionalne arhitekture“ na Balkanu. Ovaj proces smo definisali kao „zakasnelu integraciju“. Kašnjenje u procesu ulaska u EU je dodatno produbilo raskorak u nivou razvoja i ekonomskim potencijalima zemalja sa prostora bivše Jugoslavije, s jedne strane i ostatka Evrope, sa druge strane. Teški konflikti nastali tokom nasilnog raspada bivše Jugoslavije, koji su obeležili celu poslednju deceniju XX veka, imali su vrlo negativne posledice na evoluciju i proces modernizacije post-jugoslovenskih zemalja (uz izuzetak Slovenije). Radi se o periodu koji u svetskim razmerama predstavlja novu etapu globalizacije i tehnoloških promena, a u evropskom kontekstu predstavlja period transformacije i integracije kontinenta oko Evropske unije (kao i NATO). Proces integracije i transformacije nacionalnih država u Evropi bio je praćen, s druge strane na Balkanu, retrogradnim sukobima devetnaestovekovnog tipa oko teritorije i granica. Poslednja decenija dvadesetog veka predstavlja tako sumoran period u istoriji post-jugoslovenskih zemalja kada su u pitanju poštovanja elementarnih „evropskih vrednosti“ – mira, demokratije, ljudskih i manjinskih prava. Ako je u EU ključna reč u ovom periodu bila „kompromis i integracija“, na Balkanu su dominirali reči kao što su „konflikt i razdvajanje“.
Kao što smo naglasili, Evropska unija kao novi međunarodni entitet
“sui generis“ nije podrazumevala ukidanje nacionalne države zarad nadnacionalne strukture, nego njenu transformaciju i modernizaciju u uslovima integracije i globalizacije. Zapadni Balkan, odnosno zemlje sa prostora bivše Jugoslavije, uz Albaniju (u to vreme društveno i ekonomski bez sumnje najzaostaliju i najizolovaniju zemlju na kontinentu) morale su da najveći deo društvene i političke energije usmere ka prevazilaženju efekata politike nasilja i ponovnoj izgradnji „nacije-države“ u radikalno promenjenom regionalnom i evropskom okviru. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina (pre početka vojnog konflikta), strategija EU je bila da se jugoslovenski prostor istovremeno sa ostatkom centralne i istočne Evrope postepeno
integriše u Uniju, ali produbljavanje balkanskog konflikta to nije omogućilo Tek sa demokratskim promenama i nestankom autoritarnih režima u Srbiji i Hrvatskoj, početkom ovog veka, stvoreni su uslovi da se, uz generacijski zastoj, „točak istorije“ usmeri u istom pravcu u kome se on kreće u ostatku
Evrope. Ovaj proces međutim, ne ide ni brzo ni lako, imajući u vidu interne teškoće i nove međunarodne okolnosti u svakoj od zemalja nastalih na prostoru Jugoslavije.
Približavanje Srbije Evropskoj uniji, sa ciljem ulaska u članstvo EU,
podrazumeva i intenzivnije proučavanje Unije kao vrlo specifične organizacije koja je u gotovo neprestanoj evoluciji. On nastoji da ukaže u kojoj meri se Evropa i Balkan brzo menjaju. Rad je u prvom redu posvećen studentima „evropskih studija“, ali i drugim zainteresovanim iz administracije, medija, stručne i šire javnosti. On ima za cilj da informiše i da doprinese poznavanju nekih aspekata reforme EU, pa time i praktičnom, ali i intelektualnom učešću u procesu evropske integracije...
nekorišćena