ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K96
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju! Korica malo naborana, nista strasno sve ostalo u dobrom i urednom stanju!

DRUŠTVA
Evolucijski i poredbeni sistem
TALCOTT PARSONS
AUGUST CESAREC
Z a g r e b
1 9 8 8

Talkot Parsons (13. decembar 1902 - 8. maj, 1979) je bio američki sociolog koji je bio na Univerzitetu Harvard od 1927. do 1973. godine. Parsons je razvio opštu teoriju za proučavanje društva pod nazivom teorija akcije, na osnovu metodološkog principa volonterizma i epistemološkog principa analitičkog realizma. Uz pomoć teorija je pokušao da uspostavi ravnotežu između dve glavne metodološke tradicije: utilitaristički-Pozitivističke i hermeneutički-idealističke tradicije. Za Parsonsa, voluntarizam je osnovao treću alternativu između ova dva. Sem teorije društva Parsons je predstavio teoriju evolucije društva i konkretnu interpretaciju `pogona` u pravcima svetske istorije. [1]

Socijalna evolucija[uredi]
Parsons je doprineo oblasti socijalne evolucije i neevolucije. On je podeljen u četiri evolucije potprocesizma:

diferencijacija, koja stvara funkcionalne podsisteme od glavnog sistema, kao što je gore navedeno;
adaptacija, gde se ti sistemi razvijaju u efikasnije verzije;
uključivanje elemenata prethodno isključene iz datih sistema;
generalizacija vrednosti, povećanje legitimizacije na sve složenog sistema.
Osim toga, Parsons je istraživao ove potprocese u roku od tri faze evolucije:

primitivni
arhaični
moderan
Parsons posmatra zapadnu civilizaciju kao vrhunac modernih društava, a od svih zapadnih kultura izjavio je SAD kao najveću dinamiku razvoja. Parsonsov kasni rad fokusiran na novu teorijsku sintezu oko četiri funkcije zajedničke za sve sisteme od akcionog ponašanja do kulturnog, i niz simboličkih medija koji omogućavaju komunikaciju preko njih. Njegov pokušaj da izgradi svet akcije prema šemi koja se fokusirala na kako je bilo neprihvatljivo za američke sociologe, koji su u to vreme povlačila iz velikih pretenzija 1960 u više empirijske, osnovni pristup.


Talkot Parsons (13. decembar 1902 - 8. maj, 1979) je bio američki sociolog koji je bio na Univerzitetu Harvard od 1927. do 1973. godine. Parsons je razvio opštu teoriju za proučavanje društva pod nazivom teorija akcije, na osnovu metodološkog principa volonterizma i epistemološkog principa analitičkog realizma. Uz pomoć teorija je pokušao da uspostavi ravnotežu između dve glavne metodološke tradicije: utilitaristički-Pozitivističke i hermeneutički-idealističke tradicije. Za Parsonsa, voluntarizam je osnovao treću alternativu između ova dva. Sem teorije društva Parsons je predstavio teoriju evolucije društva i konkretnu interpretaciju `pogona` u pravcima svetske istorije.


Talkot Parsons je rođen 13. decembra 1902. u Kolorado Springsu. On je bio sin Edvarda Smita Parsonsa (1863-1943) i Mari Augusta Ingersoll (1863-1949). Njegov otac je pohađao Jejl i bio rukopoložen za sveštenika, služi prvo kao sveštenik za pionirske zajednice u Griliju, Kolorado. U vreme kad je Parsons rođenj Edvard S. Parsons je bio profesor na engleskom jeziku na kolorado univerzitetu i potpredsednik univerziteta. Tokom ministarstva u Grelei, Edvard S. Parsons je postao naklonjen pokretu socijalne gospele; ipak, u isto vreme, on on đeli da istakne ovo pitanje sa više teološke pozicije i bio je neprijateljski nastrojena prema socijalizmu kao pukom ideologijom. Takođe, kako Edvard S. Parsons tako i njegov sin Talkot će biti upoznati sa teologijom Jonatana Edvardsa.[2][3] Otac će kasnije postati predsednik Mrijet Univerzita u Ohaju. Parsonovaporo dica je jedna od najstarijih porodica u američkoj istoriji; njegovi preci su bili jedni od prvih koji su došli iz Engleske u prvoj polovini 17. veka . Porodica se sastoji od dve odvojene i nezavisno razvijene Parsons linije, a obe su se vratile u ranim danima Amerike.

Uloga na Hardvardu
Parsonova situacija na Univerzitetu Harvard značajno se promenila početkom 1944. kada je dobio dobru ponudu iz Nortvestern Univerziteta. Harvard je reagovao na ponudu iz Northvestern imenovanjem Parsons kao predsednika odeljenja, promovišući ga u čin redovnog profesora i prihvatanje procesa reorganizacije, što bi moglo dovesti do uspostavljanja novog odeljenja društvenih odnosa. Parsonovo pismo Dean Paul Baku od 3. aprila 1944. godine, otkriva vrhunac ovog trenutka.[4] Zbog novog razvoja na Harvardu, Parsons je odlučio da odbije ponudu od Viliam Langera da se pridruži OSS. Zadatak koji je Langer predložio za Parsonsa, je da Parsons treba da prati Armiju SAD u njenom maršu u Nemačkoj i da prihvati funkciju kao politički savetnik administracije okupiranih teritorija. Krajem 1944. godine, pod pokroviteljstvom Saveta zajednica u Kembridžu, Parsons uređuje projekat zajedno sa Elizabet Slesinger. Oni istražuju etničke i rasne tenzije u Bostonu, prostoru između studenata iz Redklif koledža i Velesli koledžu. Ova studija je bila reakcija na porast antisemitizma u Bostonu, koja je počela krajem 1943. godine, a nastavljena u 1944.[5] Krajem novembra 1946. godine, Socijalni savjet istraživanja (SSRC) zatražio je od Parsonsa da napiše sveobuhvatni izveštaj tema kako bi društvene nauke doprinele razumevanju savremenog sveta. Društvene nauke: Osnovni nacionalni resurs` postao je dostupan u julu 1948. godine i ostaje snažna istorijska izjava o tome kako Talkot Parsons vidi ulogu modernih društvenih nauka.[6]

Instruktor u Harvardu na području Ekonomije, 1927
1927. nakon nastave godine na Amherstu (1926-27), Parsons je ušao na Harvard kao instruktor u Odeljenju za ekonomiju,[7] gde je pratio predavanja o Alfredu Maršalu i postao prijatelj sa istoričarom i ekonomistom Edvin Gai, koji bio je osnivač Harvard Biznis škole. Parsons je takođe postao blizak saradnik Josefu Skumpeteru i pratili njegov kurs o `Generalnoj Economiji`. Parsons je uglavnom suprotnost sa nekim od trendova u ekonomiji na odeljenju Harvarda koji je tih dana otišao u visoko tehničkom i matematičkom pravcu, i Parsons je tražio druge opcije na Harvardu i dao kurseve u `socijalne etike` i `Sociologije religije . ` Iako je Parsons ušao na Harvardu preko Odeljenja Ekonomije, nikada nije imao cilj da postane ekonomista; sve njegove aktivnosti i njegova osnovna prava intelektualne daju interes da mu da pogon prema sociologiji. Međutim, na Harvardu u ovim godinama se radilo na uspostavljanju Odeljenja sociologije i sebe Parsons pozicionirana na različite načine kroz pisanje i nastavnih obaveza, tako da je spreman da se pridruži sociološkom odeljenju, kada je konačno osnovan. Za razliku od legendi Parsons nikada nije `prinudni` iz odeljenja Ekonomije, njegov izlazak je bio dobrovoljan i namerno odlučen.

Rad
Parsons je proizveo opšti teorijski sistem za analizu društva, koji je nazvao `teorija akcije` zasnovan na metodološkim i epistemološkog principu `analitike realizma` i na ontološke pretpostavke Parsons koncept analitički `voluntaristička akciju.` realizam može smatrati nekom vrstom kompromisa između nominalisti i realističkog pogleda na prirodu stvarnosti i ljudskog znanja.[8] Parsons ocenjuje da (kao naučnici i ljudi) se odnose na objektivnoj stvarnosti, ali samo kroz određeni susreta takve realnosti, i da je naše opšte intelektualno razumevanje je moguće samo kroz konceptualne šeme i teorijama. Naša saradnja sa objektivnom stvarnošću na intelektualnom nivou uvek treba shvatiti kao pristup. Parsons često daje objašnjeno značenje analitičkog realizma citirajući izjavu Lj Henderson: `. Činjenica je izjava o iskustvu u smislu konceptualne šeme`[9] Generalno, Parsons je tvrdio da mu je inspiracija u vezi sa analitičkom realizma bio Lorens Džozef Henderson i AN Vajthed [10] iako je moguće da je ideja nastala mnogo ranije. Važno je u tom smislu da je Parsons "analitička realizam` insistira na odnosu na objektivne stvarnosti od Parsons u nekoliko navrata istakao da je njegov koncept `analitičke realizma` je važnije razlikuje od `fictionalism` Hansa Vaihiger (Hans Vaihinger) . Kao što je Parsons precizira ovo:. `Moramo početi sa tvrdnjom da je sve znanje koje tvrdi da važi u bilo šta slično naučnom smislu pretpostavlja kako realnost objekta poznatog i na znalac mislim da možemo ići dalje od toga i kažu da mora postojati zajednica znalci koji su u stanju da komuniciraju jedni sa drugima bez takvog pretpostavke bilo bi teško da se izbegne zamku solipsizma. Takozvani prirodne nauke ne, međutim, inputiraju `status poznavanja. subjekti `na predmete kojima se bave.` [11]

Socijalna evolucija
Parsons je doprineo oblasti socijalne evolucije i neevolucije. On je podeljen u četiri evolucije potprocesizma:

diferencijacija, koja stvara funkcionalne podsisteme od glavnog sistema, kao što je gore navedeno;
adaptacija, gde se ti sistemi razvijaju u efikasnije verzije;
uključivanje elemenata prethodno isključene iz datih sistema;
generalizacija vrednosti, povećanje legitimizacije na sve složenog sistema.
Osim toga, Parsons je istraživao ove potprocese u roku od tri faze evolucije:

primitivni
arhaični
moderan
Parsons posmatra zapadnu civilizaciju kao vrhunac modernih društava, a od svih zapadnih kultura izjavio je SAD kao najveću dinamiku razvoja. Parsonsov kasni rad fokusiran na novu teorijsku sintezu oko četiri funkcije zajedničke za sve sisteme od akcionog ponašanja do kulturnog, i niz simboličkih medija koji omogućavaju komunikaciju preko njih. Njegov pokušaj da izgradi svet akcije prema šemi koja se fokusirala na kako je bilo neprihvatljivo za američke sociologe, koji su u to vreme povlačila iz velikih pretenzija 1960 u više empirijske, osnovni pristup.