U priču o fizičaru Mihailu Karaljovu, koji odlučuje da odbaci sve i postane beskućnik, Iličevski je utkao poeziju moskovskog podzemlja i širokih ruskih pejzaža, dvaju prostora koje iznova osvajaju junaci romana. Devojka-Moskva, koja Karaljova opseda u snovima, satkana je od zamršenog spleta ulica, skvotova, haustora, geometrije cevi, tunela, šina podzemne železnice i nepoznatih skladišta... Preko Karaljovljeve potrage za ličnom slobodom, Iličevski prikazuje ljude s margine, slikajući tako društvenu panoramu i tragičnost sveta modernog urbanog čoveka. Metaforično, potraga predstavlja tragediju čovečanstva i postavlja pitanje da li je biti beskućnik jedini način da se dostigne sloboda? Kada Karaljov silazi u moskovski podzemni lavirint, on oživljava onu univerzalnu odisejsku sliku silaska u had, a kad s prijateljima skitnicama Nadjom i Vadjom, odluči da bez oklevanja krene put sunca, postaje simbol drevne čovekove težnje za slobodom, još dav...