Tip: Povrća

Japanski dugi krastavac Kyoto Kyuri (50 semenki)

Japanski krastavac, nazvan „Kjuri“ (cue-lee), član je porodice Cucuritaceae, jedne od najvažnijih porodica prehrambenih biljaka koja uključuje dinje, tikve, tikvice i bundevu. Japanski krastavci su zapravo plod biljke penjačice, iako se češće smatraju povrćem. Sadrži 96 odsto vode, a leti njihovo meso može biti i do 20 stepeni hladnije od kože, što mu omogućava da preživi u vrućim klimama gde drugo povrće vene. Japanski krastavci su samo jedna od bezbroj varijanti krastavaca bez podrigivanja – ipak bi mogli biti najbolji. Japanski Kjuri su mnogo mršaviji od evropskih ili američkih krastavaca. Takođe imaju mnogo manje semenke i tanju kožicu što im daje mnogo suptilniju i veoma željenu prefinjenost teksture.

Mogu biti podjednako dobri i za kiseljenje solju ili sirćetom. Japanski Kjuri ima nekoliko prednosti u odnosu na obične krastavce. Njena tanka kožica i odsustvo razvijenih semenki su najočigledniji. Još bolje – Kjuri nikada nisu gorki i izgledaju slađi od drugih vrsta. Prosečna ubrana dužina je oko 10 cm dok je krastavac još mlad. Koža mu je šumsko zelene boje i glatka sa izrazito oštrim izbočinama po celoj dužini. Možda je jedna od njegovih najboljih karakteristika vrhunsko unutrašnje meso koje je istovremeno hrskavo, hrskavo, sočno i nežno. Potrošen istog dana kada je ubran, otkriva ukuse koji su iznenađujuće svetli, šumeći i nalik dinji.

Setva: Sejte u zatvorenom prostoru od januara do aprila ili na otvorenom od sredine maja
Od januara do aprila, mogu se započeti u saksijama prečnika 7,5 cm i uzgajati u zatvorenom prostoru. Postavite dva ili tri semena na njihove strane, oko 2,5 cm duboko po saksiji, koja je napunjena vlažnim kompostom. Ponekad se krastavci loše presađuju, pažljivo rukujte i što je manje moguće ometajte korenje.
Krastavci se mogu sejati na licu mesta od kraja maja kada prođe sav rizik od mraza i kada temperatura zemljišta bude najmanje 16C